Jedan od osnovnih alata u RB „Kolubara“


07.05.2018
  Postupak izrade prepoznatljivog rudarskog alata osmišljava i prati veliki broj stručnjaka različitih profila  

 

Kako se prave bagerske kašike

 

 

 

 

 

Bagerske kašike jedan su od najvažnijih i najprepoznatljivijih delova masivnih mašina koje se koriste u površinskoj eksploataciji uglja. Njihova uloga u procesu proizvodnje dobro je poznata svim iskusnim rudarima.

 

 

 

Za kvalitet i pouzdanost ovog važnog kopovskog alata, od koga umnogome zavisi rad moćnih „glodara“, zadužen je „Metal“, koji se stara o velikom delu opreme na „Kolubarinim“ površinskim kopovima. U njegovim pogonima kašike se već decenijama uspešno izrađuju i obnavljaju i predstavljaju jedan od najtraženijih i najreprezentativnijih proizvoda.

 

 

 

Sa detaljima ovog neobičnog postupka, koji počinje nacrtom, a završava se u trenutku kada se nova kašika montira na svoju radnu poziciju na bageru, upoznali smo se u „Metalovom“ Pogonu za proizvodnju.

 

 

 

– Sve počinje u trenutku kada od naručioca, obično Površinskih kopova „Baroševac“, do nas stigne porudžbenica. Nakon toga, razrađujemo tehnologiju, što znači da zaposleni u Tehničkoj pripremi pogona pripremaju plan izrade kašike. To vam je kao kada se poručuje haljina kod krojača – slikovito nam je objasnila Ivana Blagojević Heldrih, glavni tehnolog za čelične konstrukcije.

 

 

 

Ona nam je pojasnila da postupak dalje podrazumeva da se u radionici za pripremu materijala počinje sa izradom takozvanih pozicija. To su sastavni delovi bagerske kašike, koji se programski seku na mašinama maser i plazma, a zatim savijaju onako kako je tehnolog propisao.

 

 

 

– Naš zadatak je da obezbedimo poziciju i sve potrebne tehnološke dodatke. Tačno je propisano kako one treba da budu isečene, a rade se i brajfovi, odnosno oborene ivice koje su priprema za zavarivanje i služe za to da delovi mogu da se ukalupe. Zavareni sloj mora imati prostor koji se popunjava varom – objasnila je Blagojević Heldrih.

 

 

 

Ovako pripremljene pozicije zatim se premeštaju u radionicu za čelične konstrukcije, gde ih radnici sklapaju i zavaruju. Postoji nekoliko faza kroz koje se mora proći da bi bio dobijen kvalitetan gotov proizvod. Najpre se radi predmontaža kašike u alatu. To znači da se delovi stave spojeni u alat, a zatim specijalizovani tehnolog propisuje tehnološku listu i plan zavarivanja, sa odgovarajućom temperaturom predgrevanja.

 

 

 

Sledeći korak je mašinska obrada dela na kapitalnoj mašini – borverku „škoda“. Tu se buše i proveravaju otvori dozvoljenih karakteristika. Zatim se kašika ponovo šalje u radionicu za pripremu materijala, gde se radi antikorozivna zaštita i farba se premazom na bazi katrana.

 

 

 

Nakon toga, deo je spreman za montažu na radni točak bagera. Kako taj postupak izgleda, objasnio nam je Bojan Anđić, jedan od „Metalovih“ mašinskih inženjera, koji sa kolegama na površinskim kopovima brine o radilištima dok su mašine u investicionoj opravci.

 

 

 

– Nakon što kamionom iz pogona na kop bude dopremljena regenerisana ili nova kašika, u prijemnom bunkeru u gornjoj poziciji montiramo skelu. U bunkeru se nalaze dva bravara, dok jedan predradnik rukovodi dizalicom. Potrebno je da „na zemlji“, u pripravnosti, budu još dva bravara i jedan zavarivač. Kašika se dizalicom podiže u gornji položaj, zatim se osovinice montiraju na dva mesta. Potom se radni točak okreće za 90 stepeni i u donjoj poziciji se te osovinice osiguravaju, a zatim se ubacuje klin kojim se kašika još jednom osigurava, što znači da je tokom akcije vezana u tri tačke – objašnjava tehničke detalje Anđić.

 

 

 

On navodi da se kašike obično postavljaju u paru, tako da, dok se jedna montira, naredna se osigurava, pa akcija zahteva veliku koncentraciju i koordinaciju svih učesnika.

 

 

 

Nakon što je kašika uspešno završena, radni točak može da se vrati na svoj večiti rudarski posao. Za sve naše sagovornike, koji decenijama rade ovaj posao, sve je proteklo uobičajeno. Nama je bilo zadovoljstvo da posmatramo kako od običnog komada gvožđa nastaje deo neophodan za proizvodnju uglja u najvećem srpskom rudarskom basenu.

 

 

 

 

 

Probni primerak

 

 

 

Kako su nam u „Metalovoj“ Tehničkoj pripremi objasnili, crtež skoro nikada nije idealan, pa je, ukoliko je naručiocu potrebna serija kašika, praksa da se prvo radi probni primerak. Na osnovu njega radi se korekcija crteža.

 

 

 

 

 

 M. Mijaljević

 

 

 

Izvor: EPS Energija

 

 

 

 

 

 

 

07.05.2018 · EPS_Energija