Remontna sezona u TENT B


10.05.2018
  Za tri i po decenije uspešnog rada, blok B1 proizveo i isporučio više od 135 milijardi kilovat-časova električne energije  

 

„Najmišićavija“ postrojenja EPS-a

 

 

 

Ovogodišnja remontna sezona počela je i u Termoelektrani „Nikola Tesla B“ na Ušću, gde se nalaze najsnažniji termoblokovi EPS-a i ogranka TENT. Na oba bloka predviđeni su standardni remontni radovi, a prvi na redu je stariji blok B1. Nakon njegovog ponovnog povratka na mrežu krajem aprila, na „remontni sto“ će otići i njegov parnjak, blok B2.

 

 

 

Ovogodišnji radovi na bloku B1 biće i svojevrsno doterivanje za 35. godišnjicu, koji će biti obeležen krajem ove godine. Trećeg novembra 1983, ovaj šestomegavatni blok bio je prvi put povezan na mrežu i time pokazao da je graditeljski zamah u energetskoj oblasti već bio prebačen u „šestu brzinu“. Dve godine kasnije, istim tempom, u rad je pušten i blok B2.

 

- Sa znanjem i stečenim iskustvom tokom gradnje šest blokova na TENT A, gde se iškolovao veliki broj kadrova u termoenergetskom sektoru, nije bilo straha da se, početkom osamdesetih godina prošlog veka, krene u još smeliji poduhvat - gradnju dva bloka na Ušću. U to vreme TENT B je bio jedna od najvećih termojedinica u Evropi. On i danas predstavlja po megavatima „najmišićavija“ postrojenja u JP EPS – rekao je Ivan Gajić, direktor TENT B.

 

 

 

U ovoj termoelektrani s ponosom ističu da svaki četvrti kilovat proizvedene električne energije u Srbiji potiče iz TENT B. Ova termoelektrana, zajedno sa TENT A, čini jedan od nosećih stubova „Elektroprivrede Srbije” i može se reći da su prva dva slova energetske „azbuke“ zemlje.

 

 

 

- I danas je TENT B najefikasnija termoelektrana u celom energetskom sistemu Srbije i taj nivo efikasnosti uspevamo godinama da održavamo - istakao je Gajić.

 

 

 

Tome će doprineti i remontni radovi planirani za ovu godinu. 

 

 

 

- Na bloku B1 izvode se standardni remontni radovi, a jedini nestandardni posao koji će biti urađen, posle 35 godina od puštanja u rad bloka, jeste zamena šine na kolicima transportera uglja T5. Tokom remontnih radova biće zamenjena i mala kružna šina na polarnoj deponiji uglja, čime će biti zaokruženi poslovi na kompletnoj zameni šina za kretanje odlagača i kopača, započeti 2016. – rekao je Gajić.

 

 

 

Od svoje prve sinhronizacije do 31. marta 2018. godine, kada je zbog remonta zaustavljen, blok B1 je proizveo i elektroenergetskom sistemu isporučio više od 135 milijardi kilovat-časova električne energije i za tri i po decenije ostvario 249.869 sati rada na mreži.

 

 

 

Primena najsavremenijih tehnologija

 

 

 

U vreme gradnje obe elektrane u Obrenovcu, poštovana je praksa da se, tokom gradnje blokova, uvek primenjuju najsavremenija tehnološka rešenja u svetu, u tom trenutku.

 

 

 

- Za gradnju TENT B prvi put su konstruisani kotlovi za ovu vrstu uglja, visoki do 140 metara, koji su do 2000. bili najveći kotlovi koje je „Rafako“ proizveo po nemačkoj licenci (EVT). Spoj nemačke tehnologije i poljske proizvodnje predstavljao je dobitnu kombinaciju, što se s vremenom i potvrdilo, jer su kotlovi u proteklom periodu radili veoma pouzdano – ističe Gajić.

 

 

 

Tada su prvi put specijalno konstruisani i napravljeni mlinovi baš za ovu termoeletranu, najveći na svetu u to vreme, sa kapacitetom meljave od 144 tone na sat. Projektovala ih je nemačka firma (EVT), a izradio „Minel“ iz Beograda. Veliki deo te opreme projektovale su inostrane firme, dok su za izradu i ugradnju bile zadužene renomirane domaće firme iz bivše Jugoslavije.

 

 

 

Primenjena su i neka inovativna graditeljska rešenja na pojedinim pratećim objektima. Crpna stanica je izgrađena stotinak metara uzvodno od termoelektrane, u kopnenom delu, na desnoj obali Save.

 

 

 

- Deo zemlje između Save i crpne stanice zatim je iskopan i ona je, potom, kao plovni objekat, prevučena i smeštena u prethodno iskopani deo na mestu gde se i sada nalazi – rekao je Gajić.

 

 

 

Osim primene najsavremenijih tehnologija, stabilan i pouzdan rad postrojenja ove termoelektrane je oplemenjen i kadrovskim kvalitetom.

 

 

 

- Zahvaljujući entuzijazmu stručnog kadra, majstora i inženjera, koji su gotovo više od 10 godina, danonoćno, u otežanim uslovima, održavali ova postrojenja, TENT B je i u teškim devedesetim godinama ispunjavao svoj zadatak da održi stabilnost celog energetskog sistema zemlje – kaže Gajić.

 

 

 

Period modernizacije

 

 

 

Odmah nakon teškog perioda krajem prošlog veka, nastupio je period produžavanja radnog veka termoelektrane koji i danas traje.

 

 

 

- Prvi ozbiljniji zahvati na revitalizaciji opreme, koja je tada već bila stara više od 20 godina, obavljeni su 2003. i 2005. godine. Potom se ušlo u realizaciju projekta ECO RAM, sa osnovnim ciljem da se podigne snaga blokova na 665 megavata. Zamenjena je turbina visokog pritiska. Rekonstruisano je kotlovsko postrojenje, što je učinjeno prilikom prve faze revitalizacije bloka B1 2012. godine. To je bio i jedan od preduslova za povećanje snage bloka. U najdužem remontu u TENT B, koji je trajao 180 dana, zamenjen je gornji deo isparivača od kote 72 do kote 112 metara. Kotao je unapređen novim, jedinstvenim tehnološkim rešenjem, novim dodatnim ekonomajzerom (grejačem) EKO 1A, u paralelnoj vezi sa postojećim. Na bloku B1 tada je, prvi put, uveden digitalni sistem upravljanja u saradnji sa „Simensom” i nakon tog remonta ovaj blok radi sa povećanom snagom od 650 megavata. To je bio cilj ove faze revitalizacije. Već 29. januara 2013. ostvarena je najveća dnevna proizvodnja sa 15,14 miliona kilovat-časova električne energije, što je pravi dokaz da je remont uspešno završen i da su opravdana ulaganja u prvoj fazi njegove revitalizacije – naglasio je Gajić. 

 

 

 

On je dodao da će u drugoj fazi revitalizacije ovog bloka, planiranoj za 2020. godinu, biti zamenjena oprema za koju je utvrđeno da je istrošena i da joj je istekao radni vek, a u cilju povećanja pouzdanosti rada postrojenja.

 

- Pored ostalog, obaviće se i rekonstrukcija gorionika sa primenom mera za smanjenje emisije azotnih oksida u dimnom gasu. Procenjuje se da ukupna vrednost projekta druge faze revitalizacije bloka B1 iznosi oko 80 miliona evra. Uveliko traju sve potrebne aktivnosti na pripremi dokumentacije za sprovođenje komercijalnih procedura za ugovaranje nabavki i radova za 2020. godinu – rekao je Gajić.

 

 

 

Tokom revitalizacije, modernizovana je oprema i ugrađena nova za unapređenje zaštite životne sredine.

 

 

 

Rekonstrukcijom elektrofilterskih postrojenja smanjena je emisija čvrstih čestica ispod dozvoljenih 50 miligrama po kubnom metru. Implementiran je novi sistem ugušćenog transporta pepela i šljake, u odnosu 1:1 pepeo-voda, čime je smanjeno razvejavanje pepela u vazduh i unapređena zaštita podzemnih i površinskih voda. Jedan od komercijalnih efekata je i prodaja suvog elektrofilterskog pepela koji se koristi u cementnoj industriji, kao i šljake u građevinarstvu za pravljenje blokova. 

 

 

 

- U toku su pripreme za izgradnju skladišta za privremeno zbrinjavanje opasnog i neopasnog otpada, shodno savremenim ekološkim standardima i društveno odgovornom poslovanju. U pripremi su radovi na projektovanju postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova, čime će biti zaokružen kompletan ciklus ekološke modernizacije postrojenja ove termoelektrane i usklađivanja sa evropskim normama graničnih vrednosti emisija štetnih gasova u atmosferu – istakao je Gajić.

 

 

 

Proizvodnja

 

 

 

Najveća godišnja proizvodnja bloka B1 ostvarena je 1990, kada je proizvedeno 4,8 milijardi kWh električne energije na pragu. Najveću mesečnu proizvodnju blok B1 je ostvario marta 2014. godine – 473.140.000 kilovat-časova električne energije. Najduži rad ovog bloka između dva zastoja iznosio je 189 dana.

 

 

 

U elitnom društvu

 

 

 

Za TENT B je 1990. godina bila jedna od najreprezentativnijih jer se prema broju sati neprekidnog rada na mreži i iskorišćenosti nominalne snage (8.323 sata ili 347 dana) ova elektrana našla među prvih 10 u svetu. Uspeh je bio utoliko veći što su sve ostale članice tog društva bile nuklearne elektrane iz Japana, SAD, Španije, Kanade i Finske.

 

 

 

M. Vuković

 

Izvor: Časopis EPS Energija

 

 

 

10.05.2018 · EPS_Energija