GOŠĆE N1: SISTEMSKI ZAŠTITITI ŽENE OD NASILJA U PORODICI / AUTOR TEKSTA: N1 BEOGRAD


13.05.2018
Žene u Srbiji u najvećem broju slučajeva ubijaju njihovi partneri ili bivši partneri i to nožem, davljenjem ili vatrenim oružjem, a najopasnije mesto za ženu i dalje predstavlja dom u kome živi. Najveći broj ubijenih žena u Srbiji tokom 2018. godine je bilo starosti iznad 55 godina, a od 1. januara do 8. maja ove godine ubijeno je 20 žena.

Srbija je, na inicijativu Mreže žena protiv nasilja, ustanovila 18. maj kao Dan sećanja na žrtve, koji će se obeležiti prvi put ove godine.

Autonomni ženski centar i Udruženje žena "Peščanik" iz Kruševca tim povodom zajedno pokreću osmodnevnu kampanju pod sloganom "Ako sistem ne reaguje, reaguje zločinac", želeći da ukažu na brojne propuste sistema zbog kojih mnoge žene nisu zaštićene na vreme.

"Svaki dan vidimo zločine u vestima, nadamo se da će kampanjom profesionalci da prihvate deo odgovornosti. Mi stalno govorimo šta je žrtva mogla da učini, ali ne vidimo da profesionalci ne osećaju neku vrstu odgovornosti zašto nešto nisu učinili", kaže Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.

Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra kaže da se ne misli samo o pojedincima, već o sistemskom pristupu problemu.  

"Da se formira ekspertska grupa koja bi istražila okolnosti u kojima se dešava ubistvo, šta su karakteristike žrtava, kakvi su ti počinioci koji ubijaju partnerke, kakvo je to nasilje, kakvo je to okruženje. Da iz tog znanja vidimo nešto što ukazuje kada je situacija opasna. Važni državni organi moraju da izbaeru grupu ljudi koji su potvrđeni stručnjaci, uključujući i ženske oraganizacije koje se bave ovom temom. Iskustava ima i mogla bi se preuzeti".

 

Izvor: N1

Govoreći o slučaju iz Požarevca, kada je muškarac pretukao nevenčanu suprugu koja se nalazila u devetom mesecu trudnoće, Macanović je rekla da su komšije pričale kako je on nju i ranije zaključavao, ali da, nažalost, niko nije prijavio nasilje u porodici.

"Ima raznih stvari preko kojih prelaze obični građani. Kod nekih ubistava bilo je jasno da su porodice znale da je bilo nasilja, da li je moguće da niko nije reagovao. To su strašne stvari, ne znam kako se podiže ta svest građana. Kada neko i hoće da prijavi nasilje, često se insistira da morate da se predstavite. Mi imamo sistem koji ne štiti ni žrtve nasilja, a kada ste svedoci dok ne ostvarite neku zaštitu taj koga ste prijavili će da vam preti, da vas presreće.. uradite makar nešto, pošaljite anonimno pismo, okrenite telefon", navodi Macanović.

Profesionalac treba da proceni šta će se desiti kada se nasilniku izrekne hitna mera, kaže Tanja Ignjatović i dodaje da statistika pokazuje da svaki deseti ponovi nasilje.

Izvor: N1

"Hitna mera ne rešava sve, ona pomaže da se počinilac udalji da bi sistem razmotrio šta će da uradi i napravio plan kako da zaštiti žrtvu. Jako je mali broj dugoročnih mera zaštite", dodaje ona.

Vanja Macanović navodi da su dobili informacije od Ministarstva pravde da će se raditi izmene i dopune zakona i dodaje da je slučaj u Kosjerićupokazao da koordinacije nije bilo.

"Zašto je on procesuiran za nasilje u porodici, a ne za pokušaj ubistva, on onda izlazi i ponavlja krivično delo. Nije pravljen plan zaštite za ženu".

 

 

13.05.2018 · NASILJE / NASILJE_NAD_ŽENAMA / NASILJE_U_PORODICI / ŽENE / AUTONOMNI_ŽENSKI_CENTAR