SRBIJA / GOŠĆE N1 O PORODICI: NEKADA SMO BILI SIROMAŠNIJI, A SREĆNIJI / AUTOR TEKSTA: N1 BEOGRAD


15.05.2018
Nacionalna direktorka SOS Dečijih sela Srbija Vesna Mraković-Jokanović i prof. dr Nevena Čalovska Hercog, porodični psihoterapeut složile su se, gostujući u Novom danu, da je porodica kontekst u kome nastajemo, kao i da je kvalitetna i zdrava porodica presudna, što najbolje znaju deca koja nisu imala sreću da odrastu u takvoj.

"Porodica je važna, koliko je bila oduvek važna. Otkako su napuštene plemenske zajednice, i ljudi počeli da žive u najrazličitijim formama porodice, porodica je kontekst u kome nastajemo, odrastamo, čitav život nam je vezan za nju", kaže Nevena Čalovska Hercog.

18 

Ona dodaje da je nekada ideal porodice bio - roditelji, različitog pola, muškarac obično četiri godine stariji, dvoje dece, poželjno različitog pola, kućni ljubimac, kućica u cveću. Ističe da danas ljudi žive u najrazličitijim aranžmanima, ali se živi u porodici.

"Porodica koja obezbeđuje deci osećaj stabilnosti, predvidivosti, jasnih pravila, da deca budu podržana i usmerena, da li će to da se desi iz dve adrese, ili u trogeneracijskoj porodici, to nije važno", kaže ona.

Nacionalna direktorka SOS Dečijih sela Srbija Vesna Mraković-Jokanović kaže da je presudna uloga porodice, ali kvalitetne i zdrave porodice.

"To najbolje znaju deca koja nisu imala sreću da odrastu u takvom okruženju. Veoma često su takva deca uskraćena za elementarnu podršku, ljubav, sigurnost, samopouzdanje i za šansu da razviju svoje kapacitete", kaže ona.

Čalovska Hercog ističe da siromaštvo utiče na sve u porodici.

"Imamo puno nezaposlenih i prezaposlenih roditelja, što je jednako stresogeno, a proizvod je siromaštva", kaže ona.

Kaže da odnos prema materijalnim vrednostima uzrokovan time može da bude "Moram da imam to po svaku cenu", a to, kako kaže, može da odvede u razne socijalne devijacije.

Govoreći o razvodima, Čalovska Hercog kaže da prestonica, kao urbana sredina daje mogućnost da se ljudi nakon razvoda organizuju, kako stambeno, tako i poslovno.

"U manjim sredinama takva mogućnost ne postoji, ostaju da žive u takvim zajednicama, što nije dobro ni za koga. "Ostajem zbog dece" je veliki alibi, najčešće to ostavlja jednu hostilnu, hladnu atmosferu punu kriticizma i to nije najbolje za decu", kaže ona.

Govoreći o hraniteljstvu, Vesna Mraković-Jokanović kaže da postoje svakodnevni izazovi.

"Deliti 24 časa, 365 dana u godini, sa detetom koje niste vi rodili, koje ne poznajete, koje ima svoju životnu priču, a kada u tome uspete, nema takvog zadovoljstva koje uspe da ostvari jedna takva veza", objašnjava ona.

Kaže da postoje porodice koje su jako siromašne, ali su jako funkcionalne, imaju dobre odnose u zajednici.

"Nekada smo svi bili mnogo siromašniji, a mnogo srećniji", kaže ona.

Dodaje da uvek nedostaje hranitelja, jer je teško naći ljude koji su spremni da na takav način promene svoj život.

Kometarišući nasilje, Nevena Čalovska Hercog kaže da ono nije nasledno.

"To je samo model. Model i ponašanje mogu da se menjaju, na genetiku ne možemo da utičemo, ali možemo na modele ponašanja. Pokazalo se da su forme nasilja čitav repertoar psiholoških formi nasilja, koje dterminišu hoće li se transformisati u fizičko, poput kontrole, ljubomore...", kaže Čalovska Hercog.

15.05.2018 · PORODICA / HRANITELJSKE_PORODICE / DECA