EU i Zapadni Balkan od Soluna do Sofije - 15 (ne)iskorišćenih godina


16.05.2018
Jasnu poruku koju je EU poslala Zapadnom Balkanu sa samita u Solunu pre 15 godina da želi zemlje regiona u članstvu iskoristila je jedino Hrvatska dok su ostali i dalje u različitim fazama na putu ka EU i sada, kada se region ponovo našao visoko na agendi EU, ne treba da propuste priliku. Novu perspektivu i energiju u odnose Unije i regiona treba da unese samit EU-Zapadni Balkan koji će se 17. maja održati u Sofiji.

Tema samita biće povezivanje (connectivity) sa ciljem da se unaprede veze EU sa Zapadnim Balkanom, kao i veze unutar regiona, pre svega u infrastrukturi, digitalnoj sferi, među ljudima.

 

 

 

Samit u Sofiji, prema zvaničnoj najavi EU, treba da potvrdi posvećenost EU partnerima sa Zapadnog Balkana i da region pripada evropskoj porodici, kao i potrebu mnogo bliže saradnje u suočavanju sa zajedničkim izazovima, poput bezbednosti, migracija, geopolitičkog razvoja i dobrosusedskih odnosa.

 

 

 

Članstvu u EU 15 godina posle Soluna najbliže su Srbija i Crna Gora koje su u novoj strategiji proširenja EU iz februara navedene kao predvodnici sa Zapadnog Balkana i zemlje koje bi 2025. mogle da se nađu u Uniji.

 

 

 

Srbija je 2012. postala kandidat za članstvo, dve godine kasnije održana je prva međuvladina konferencija koja je označila zvaničan početak pregovaračkog procesa i od tada je otvoreno 12 pregovaračkih poglavlja a dva su privremeno zatvorena.

 

 

 

Crna Gora postala je kandidat 2010, u junu 2012. počela je pristupne pregovore i od tada je otvorila 30 poglavlja i privremeno zatvorila tri.

 

 

 

Makedonija je kandidat za članstvo u EU još od 2005. a Albanija od 2014. i Evropska komisija je u prošlomesečnim izveštajima o napretku preporučila otvaranje pregovora sa te dve zemlje.

 

 

 

Najdalje od članstva u EU su Bosna i Hercegovina i Kosovo - Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa BiH stupio je na snagu 2015. a sa Kosovom 2016.

 

 

 

Hrvatska je posle šest godina pregovora 2013. postala članica EU.

 

 

 

Grubješić: Konektiviti umesto proširenja

 

 

 

Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) Suzana Grubješić rekla je za Euraktiv Srbija da, iako je samit u Solunu ponudio kredibilnu perspektivu proširenja Zapadnom Balkanu, "nijedna zemlja iz regiona nije postala članica EU, naprotiv, za prijem novih članica su se stalno dodavali uslovi i podizala lestvica".

 

 

 

Prema njenim rečima, samit u Sofiji EU-Zapadni Balkan trebalo je da bude Solun II, međutim, kada se pogleda agenda, na njoj nema proširenja.

 

 

 

"Umesto proširenja pominje se 'konektiviti', nova reč u rečniku evropskih integracija, navikli smo se na uvođenje novih termina koji zaslepljuju suštinu a suština je da očigledno EU još nije spremna da opet da kredibilno obećanje Zapadnom Balkanu da će u dogledno vreme postati članice", istakla je Grubješić.

 

 

 

To, kako je rekla Grubješić, nije do Evropske komisije, već zemalja članica EU i političara "koji slušaju svoje građane, svoje javno mnjenje koje se u velikoj meri protivi proširenju".

 

 

 

Grubješić je rekla i da izostanak zaista kredibilne perspektive članstva smanjuje "apetit" za reforme i za transformaciju ocenjujući da proces ŠP nije ispunio osnovni cilj - transformaciju kandidata u moderna evropska društva.

 

 

 

"Proces je trebalo da ide mnogo brže i tu ne može sva krivica da bude na nama, na ostalim zemljama regiona, jer se ni EU nije držala svih svojih obećanja, naročito kad je došlo do svetske ekonomske krize, pa migrantske krize, pa je proširenje godinama bilo sklonjeno sa dnevnog reda", kazala je generalna sekretarka EPuS.

 

 

 

Kako je dodala "sada je bar ova prva polovina godine posvećena Zapadom Balkanu ali ipak bez onog dodatka a to je kredibilno obećanje zemljama da će postati članice u dogledno vreme".

 

 

 

Lazarević: Početak redovnih samita

 

 

 

Programska direktorka Centra za evropske politike (CEP) Milena Lazarević podseća da je Srbija početkom 2000-tih krenula u proces pridruživanja EU sa vrlo niske pozicije, sa urušenom privredom i administracijom i veoma lošim imidžom u inostranstvu.

 

 

 

"Petnaest godina kasnije, ne bi bilo fer reći da nije napravljen veliki napredak u izgradnji moderne države, ali objektivna je ocena da je taj napredak mogao da bude i brži i veći, naročito u pogledu dovršavanja tranzicionih procesa i izgradnje institucija", ocenila je Lazarević za Euraktiv.

 

 

 

Prema njenim rečima, mlada demokratija Srbije tek treba da pokaže da može da prevaziđe izazove koje pred nju stavljaju autoritarne tendencije i stanje "zarobljene države", koje je Evropska komisija opisala u svojoj novoj strategiji za Zapadni Balkan.

 

 

 

Lazarević je ukazala da je, pre svega, neophodno jačanje demokratskih institucija i vladavine prava, čiji je sastavni deo i reforma javne uprave, sve u cilju unapređenja kvaliteta života građana Srbije, uspešnog vođenja pregovora za članstvo i reformi koje taj proces podrazumeva.

 

 

 

Ona je podsetila da je i privredni razvoj suštinski zavistan od kvaliteta državnih institucija – uključujući  upravu i pravosuđe.

 

 

 

"Samo ukoliko odagna sve sumnje u iskrenost ovih reformi i ozbiljnost svog pristupa na putu ka EU, Srbija može da iskoristi momentum koji se – makar donekle – ponovo stvorio u Uniji da makar ozbiljno razgovara o prijemu novih članica", istakla je programska direktorka CEP.

 

 

 

Lazarević je istovremeno upozorila na činjenicu da Srbija danas ima "lošije ocene kapaciteta za vođenje procesa pristupanja EU nego u prethodnim godinama" koja pokazuje da je hitno potrebno uložiti u ljudske resurse koji će proces izneti do kraja.

 

 

 

Cilj je, prema rečima programske direktorke CEP, da Srbija postane ugledna i uspešna članica EU koja će u punoj meri koristiti prednosti članstva - od učešća u kreiranju evropskih politika do realizacije višemilionskih projekata iz evropskih strukturnih fondova.

 

 

 

"Od samita u Sofiji očekujem da postane početak serije redovnih samita posvećenih Zapadnom Balkanu, koji će i praktično pokazati da je Evropa ozbiljna i iskrena kada kaže da je mesto regiona u Uniji", kazala je Lazarević.

 

 

 

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Shutterstock.com

 

16.05.2018 · Euraktiv