Podobni mediji – povlašćeni mediji


31.05.2018
Na juče održanom panelu CINS-ovi sagovornici su govorili o funkcionisanju Novinske agencije Tanjug, načinima na koji se mediji bliski vlasti finansiraju, kao i pritiscima sa kojima se suočavaju nezavisne redakcije

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) juče je u EU info Centru u Beogradu organizovao panel diskusiju „Da li postoje povlašćeni mediji?” na temu finansiranja medija i pritisaka, odnosno pogodnosti prema nekim od medija u Srbiji.

Otvarajući prvu od tri diskusije, Anđela Milivojević, novinarka CINS-a, predstavila je istraživanje o više od 3,2 miliona evra koje je 2017. godine državna Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI) uplatila firmi Željka Mitrovića, Pink international company. Ovoj firmi AOFI je pomogao sa gotovo 10,5 miliona evra za četiri godine.

Predrag Blagojević, glavni i odgovorni urednik portala Južne vesti, rekao je da država kontroliše medije ne samo time što daje subvencije, ili kroz konkursno sufinansiranje, već i time što ne naplaćuje prinudno ogromne dugove.

„Sa druge strane oni koji ne duguju ništa, pod konstantnom su kontrolom. Poreski inspektori su debelo izašli iz okvira svojih ovlašćenja u našem slučaju“, objašnjava Blagojević česte posete poreskih inspektora ovom mediju u poslednjih pet godina, uz pritiske na oglašivače i članove porodica.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija rekao je da bi Poreska uprava morala da se oglasi povodom sumnji da ne tretira poreske obveznike na isti način, kao i da objasni da li je u slučaju Južnih vesti bilo prekoračenja ovlašćenja.

U nastavku panel diskusije, Dina Đorđević, novinarka CINS-a, predstavila je nedavno objavljeno istraživanje o radu Novinske agencije Tanjug, koja je do kraja 2017. godine od državnih institucija dobila 114,4 miliona dinara. Zakon o ovoj novinskoj agenciji prestao je da važi još krajem 2015. i nije jasno po kom osnovu danas funkcioniše.

Petar Jeremić, predsednik Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije i član Komisije za žalbe pri Savetu za štampu, smatra da zakon mora da se sprovede i država mora da reši šta će biti sa Tanjugom:

„Vlada je donela tu nesrećnu uredbu o prestanku rada Tanjuga i menadžment Tanjuga se sada rukovodi time da u toj uredbi piše i nezvanično objašnjava da ta uredba znači da oni postoje dok ne završe svoje komercijalne obaveze. (...) Međutim oni u međuvremenu sklapaju nove komercijalne ugovore i stvaraju nove obaveze i to može da traje u nedogled“.

„Mi u UNS-u nikada nismo bili za prestanak rada i za ukidanje Tanjuga, ali zakon mora da se ispoštuje, Tanjug mora u pravnoj formi u kojoj je postojao da nestane. Bili smo za to da se nađe nova forma i da Tanjug nastavi da radi, ali pod jednakim uslovima i nediskriminatornim uslovima prema ostale dve novinske agencije. Po mom mišljenju ovo su (sada) duboko diskriminatorni uslovi“, dodao je Jeremić.

Dragan Janjić, glavni i odgovorni urednik agencije BETA, rekao je da je došlo do smanjenja broja ugovora koje je ta agencija sklopila sa organima vlasti u poslednjih nekoliko godina, dodajući da ne veruje da će se gašenje Tanjuga zaista i dogoditi.

„Mislim da je, kad je reč o medijima, jako važno da sve bude transparentno, jer se kroz medije vrši uticaj na javnost. Ovde imamo državu koja bi trebalo da obezbedi da sve bude transparentno, koja bi trebalo da se brine o javnom interesu, a u stvari podstiče jednu očiglednu netransparentnost. Imate agenciju koja je na tržištu sa ostalim agencijama (...) dok ostale dve agencije koje posluju na tržištu stavlja u apsolutno neravnopravan položaj“, rekao je Janjić.

Još jedno istraživanje CINS-a pokazalo je da je ta agencija 2017. založila 205 umetničkih dela ukupne vrednosti veće od sedam miliona dinara, kako bi odložila plaćanje poreskog duga od 5,7 miliona dinara na rate u narednih pet godina.

Treći deo jučerašnjeg panela bio je posvećen problemu dodeljivanja budžetskih sredstava tabloidima. Tako su, prema dokumentaciji do koje su došli novinari CINS-a, Informer i Srpski telegraf dobijali novac na konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja u Beogradu i Vojvodini, iako su imali opomene Saveta za štampu zbog kršenja Kodeksa novinara Srbije. Od svog osnivanja u martu 2016. godine do danas dnevni list Srpski telegraf je dobio 12,1 milion dinara na 21 medijskom konkursu, dok je listu Informer na 15 konkursa od 2017. godine pripalo 10,9 miliona dinara.

Denis Kolundžija, novinar Cenzolovke, rekao je da su samo tokom 2018. godine Informer 31.05.2018 · Cins