NEMAČKA / ODGOVOR NEMAČKE KANCELARKE O REFORMI EVROZONE


04.06.2018
Nemačka kancelarka Angela Merkel prvi put je dala detaljniji odgovor na predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona o reformi evrozone, u kome prihvata predlog za investicioni budžet i zalaže se za formiranje Evropskog monteranog fonda. Merkel je svoje predloge iznela u vreme rasta zabrinutosti zbog političkih promena u Italiji i Španiji i pojačanih transatlantskih tenzija.

"Fond za crne dane", kako je nazivan investicioni budžet, pomogao bi da se izjednači ekonomska neravnoteža između bogatijih i siromašnijih evropskih zemalja, rekla je Merkel i dodala da bi fond bio postepeno uveden i da bi zatim bila procenjivana njegova efikasnost.

 

"Potrebno nam je veće ekonomsko usklađivanje između zemalja članica evrozone", rekla je Merkel u intervjuu za list Frankfurter Algemajne Cajtung.

 

Merkel je rekla da su oni zato predložili investicioni budžet za evro zonu u koalicionom ugovoru nove nemačke vlade između njenih konzervativaca i socijaldemokrata.

 

Govoreći o sumi koja bi bila u tom budžetu ona je rekla da bi bila "ograničena na dvocifren broj u milijardama evra", odnosno nekoliko desetina milijardi evra što je daleko od želja francuskog predsednika.

 

Makron je 2017. godine izrazio želju da taj investicioni budžet iznosi više procentnih poena BDP-a evrozone, odnosno više stotina milijardi evra.

 

Iz francuskog predsedništva pohvaljene su Merkeline izjave kao "pozitivan korak koji pokazuje posvećenost kancelarke i njene vlade Evopri".

 

"To je jedini mogući način da se ojača evrozona i EU. Ostajemo potpuno posvećeni tome i imamo iste ambicije", navedeno je u saopštenju.

 

Merkel je takođe izložila nemački predlog za formiranje Evropskog monetarnog fonda, koji bi pomagao zemljama u teškoćama, uz stroge uslove i pažljiv nadzor tih zemalja.

 

"Želimo da postanemo malo nezavisni od Međunarodnog monetarnog fonda", rekla je ona.

 

Taj Evropski monetarni fond bi delimično preuzeo poslove Evropskog stabilizacionog mehanizma koji je danas zadužen da pomogne u finansiranju dugova zemalja u krizi kao što je Grčka davanjem dugoročnih zajmova.

 

"Ako je cela evrozona u opasnosti, EMF mora da bude u mogućnosti da odobri dugoročni kredit da bi pomogao zemljama. Takvi zajmovi bi bili dati na više od 30 godina i bili bi uslovljeni sveobuhvatnim strukturalnim reformama", rekla je Merkel.

 

Međutim EMF bi išao dalje, kancelarka je rekla da bi mogao da daje kratkoročnije kreditne linije, na pet godina na primer. Ti zajmovi bili bi namenjeni da se podrže zemlje suočene sa teškoćama zbog vanrednih okolnosti. Zauzvrat te zemlje bi trebalo da prihvate, kao i u slučaju MMF-a, da evropski fond ima prava da nadzire i interveniše u njihovoj nacionalnoj politici.

 

Evropski monetarni fond bio bi zadužen da proceni solventnost zemalja članica i uz pomoć prilagođenih instrumenata bi mogao da povrati tu solventnost ukoliko je nema.

 

EMF bi takođe trebalo da bude organizovan na međuvladinoj osnovi, sa pravom nacionalnih parlamentara članica da nadgledaju kako se novac koristi.

 

Merkel je rekla da se nikako ne radi o stvaranju Unije za zaduženje evrozone.

 

Makron i Merkle planiraju da se sastanu 19. juna da usklade svoje stavove o reformi evrozone pre samita EU 28. i 29. juna.

 

Proteklih dana pažnja evropskih lidera bila je usmerena na Italiju, gde su vladu formirali evroskeptici i populisti, i Španiju, gde je izglasano nepoverenje premijeru Marijanu Rahoju.

 

Istovremeno, transatlantski odnosi postali su prilično zategnuti usled odluka američkog predsednika Donalda Trampa da se povuče iz nuklearnog sporazuma s Iranom i da uvede takse na uvoz čelika i aluminijuma iz EU.

 

Merkel je rekla da je potpuno otovrena za razgovore s novom italijanskom vladom o načinu da se pomogne mladima da nađu posao, imajući u vidu visoku stopu nezaposlenosti među mladima u toj zemlji.

 

Izvor: Beta, EURACTIV.com

04.06.2018 · NEMAČKA / EKONOMIJA