SVET / SLEDEĆA PREDSEDNICA GENERALNE SKUPŠTINE UN IZ EKVADORA / AUTOR TEKSTA: BETA


06.06.2018
Generalna skupština Ujedinjenih Nacija je velikom većinom izabrala ministarku inostranih poslova Ekvadora Mariju Fernandu Espinosu Garses kao svoju sledeću predsednicu, što je tek četvrta ženom koja vodi to svetsko telo koje broji 193 člana u njegovoj 73-godišnjoj istoriji.

Ona je pobedila drugu ženu - ambasadorku Hondurasa u UN Meri Elizabet Flores Flejk sa 128-62 glasa uz dva uzdržana u tajnom glasanju.  

Sadašnji predsednik Generalne skupštine UN, Miroslav Lajčak iz Slovačke, objavio je rezultat pozdravljen glasnim aplauzom, rekavši: "Iskreno rečeno, četiri žene među 73 predsednika nije rezultat za ponos, ali drago mi je da smo na dobrom putu".  

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš koji je porazio nekoliko protivkandidatkinja i nastavio mušku dominaciju na najvišem položaju UN, ponovio je Lajčakove reči i dodao: "Mi možemo i moramo bolje".  

Espinosa Garses je izrazila nadu da će rodni paritet napredovati i svoj izbore je posvetila "svim ženama sveta koje danas učestvuju u politici i koje se suočavaju s političkim i medijskim napadima obeleženim mačizmom i diskriminacijom".  

"Želim da posebno izrazim poštovanje prema ženama koje se svakodnevno bore za pristup jednakim uslovima, ženama i devojkama koje su žrtve nasilja, devojkama i devojčicama koje zahtevaju pristup kvalitetnim informacijama i obrazovanju", rekla je ona i nastavila: "Uvek ću im biti posvećena".  

Iako je predsedavanje Generalnom skupštinom uglavnom ceremonijalno, ono je takođe prestižno.  

To svetsko telo kontroliše budžet UN, usvaja sporazume, bavi se opštim pitanjima - od siromaštva do klimatskih promena, i donosi mnogobrojne rezolucije koje, iako nisu pravno obavezujuće, skoro uvek odražavaju opšte, svetsko mišljenje. To je i organ UN u kojem mogu govoriti i velike i male zemlje, i svakog septembra je scena godišnjeg skupa lidera sveta.  

Izbor predsednika Generalne skupštine prati nepisani sistem rotacije regiona sveta, a došao je red da Latinska Amerika i Karibi predsedava sledećim jednogodišnjim zasedanjem koja počinje neposredno pre septembarskog opšteg okupljanja.  

Po tradiciji, regionalne grupe UN odabiraju samo jednog kandidata koga odobrava Generalna skupština. Međutim, ove godine izbor je po prvi put od 1991. godine, bio sporan jer se latinoameričke zemlje nisu mogle dogovoriti o tome koga da odaberu.  

Espinosa Garses je posle pobede napomenula da će i ona biti prva žena iz Latinske Amerike i Kariba koja će predsedavati zasedanjem Generalne skupštine koje počinje u septembru.  

"Ponudio sam otvorena vrata predsedavanja i držaću se tog obećanja", rekla je ona.  

"Ja sam pesnikinja i političarka", rekla je Espinosa Garses. "Kao takva, potpuno sam svesna da nijedan pogled nije koristan ako ga ne vidimo, i nijedna reč nema nikakvu vrednost ako ne slušamo. Biću spremna da vas slušam i da radim za vas i s vama".  

Predsednik Generalne skupštine, Lajčak prvi put je ove godine odlučio da sledi nov postupak kojim je takođe izabran generalni sekretar Gutereš.  

On je pozvao obe kandidatkinje da 4. maja pred članovima Generalne skupštine dva sata iznesu svoje vizije predsedavanja i da odgovore na pitanja diplomatskih predstavnika i predstavnika civilnog društva. Pokrenuta pitanja su bila od sprečavanja sukoba i finansiranja ciljeva UN do 2030. godine, do okončavanja siromaštva i održivosti planete i transparentnosti kabineta predsedavajućeg, reforme UN i rodne ravnopravnosti.  

Espinosa Garces je tada rekla da će se usredsrediti na "postizanje, primenu i odgovornost" da bi rad UN približila svim ljudima i uverila ih da se ono što Ujedinjene nacije rade "tiče njihovog svakodnevnog života".  

Posle današnjeg izbora, naglasila je da "jačanje multilateralizma nije opcija, nego obaveza".  

Zbog toga, rekla je Espinosa Garses, hitno je da Ujedinjene nacije odgovore na glavne svetske izazove i doprinesu približavanju te organizacije svim građanima sveta.  

Kasnije je rekla novinarima da će joj prioriteti biti da završi pregovore o migracijama, o jačanju aktivnosti protiv klimatskih promena, sprovođenje reforme UN i traženje novih načina za finansiranje ekonomskog razvoja.   Diplomate su pre glasanja rekle da će stavovi vlada Ekvadora i Hondurasa verovatno igrati značajnu ulogu pri glasanju.  

Jedno pitanje, ukazali su, koje bi moglo imati uticaja, jeste decembarska rezolucija Generalne skupštine kojom se osuđuju Sjedinjene Države zbog priznavanja Jerusalima kao glavnog grada Izraela, koja je usvojena velikom većinom.  

I Ekvador je to podržao. Honduras je bio jedna od svega devet zemalja koja je podržala Sjedinjene Države i glasala protiv te rezolucije koja je naljutila mnoge pristalice Palestinaca. Honduras je takođe rekao da razmatra svoje sledeće korake tragom Sjedinjenih Država, da svoju ambasadu takođe preseli u Jerusalim.  

Espinosa Garses će se pridružiti kratkoj listi predsednica Generalne skupštine koja je počela 1953. godine indijskom diplomatkinjom Vijajom Lakšmi Panditom, sestrom premijera Džavaharlala Nehrua i tetkom kasnije premijerke Indire Gandi. Sledila su je Endži Elizabet Bruks iz Liberije 1969. godine, i Šeiha Haja Rašid Al Kalifa iz Bahreina 2006. godine.  

Generalni sekretar Gutereš je rekao da se mora promeniti to što su samo dve žene bile predsednice u prošlih pola veka.  

"Neka današnji izbor bude put za ubrzavanje napretka u pravcu ravnopravnosti polova, unutar i izvan Ujedinjenih nacija", rekao je on.

06.06.2018 · UN / EKVADOR / GENERALNA_SKUPŠTINA_UN