ZAPADNI BALKAN / ALARMANTAN PORAST TEMPERATURE NA ZAPADNOM BALKANU


06.06.2018
Temperatura na teritoriji Zapadnog Balkana će u skorijoj budućnosti rasti za 1,2 stepena, a do kraja veka moguće i za više od pet stepeni, upozoreno je u Studiji o klimatskim promenama na Zapadnom Balkanu koju je 6. juna objavio Savet za regionalnu saradnju (RCC). Istraživanje pokazuje i da će leta na priobalnim i južnim područjima postajati toplija, suvlja i duža.

 

Temperatura na teritoriji Zapadnog Balkana će u skorijoj budućnosti rasti za 1,2 stepena, a do kraja veka moguće i za više od pet stepeni, upozoreno je u Studiji o klimatskim promenama na Zapadnom Balkanu koju je 6. juna objavio Savet za regionalnu saradnju (RCC). Istraživanje pokazuje i da će leta na priobalnim i južnim područjima postajati toplija, suvlja i duža.

 

U studiji se ukazuje da će temperatura neminovno nastaviti da raste za od 1,7 do četiri stepena, u zavisnosti od rezultata globalnih nastojanja da se smanji emisija gasova s efektom staklene bašte.

 

Podaci o klimatskim promenama u regionu ukazuju i na "napredovanje suptropske klime dalje na sever, pri čemu će priobalna i južna područja biti veoma vruća i suva tokom letnjeg perioda, čije će se trajanje, prema očekivanjima, produžiti za jedan do dva meseca u periodu od skore budućnosti do kraja veka".

 

"Analize klimatskih promena u regionu, generalno, potvrđuju da su zdravlje ljudi, sigurnost i kvalitet života u velikoj meri osetljivi na prirodne nepogode i gubitke usled vremenskih prilika", saopštio je RCC.

 

Istraživanje pokazuje da su neki od sektora u kojima će se osetiti najveći uticaj klimatskih promena poljoprivreda i šumarstvo, u vidu smanjenje kvaliteta hrane, erozija, degradacije zemljišta, rizika od rasprostranjenog propadanja šuma.

 

Klimatske promene mogu da utiču i na smanjenje vode za piće, a posledice će se odraziti i na zdravlje ljudi, jer može izazvati veću učestalost toplotnih udara, prodor novih vektorskih zaraznih bolesti i druge posledice.

 

U studiji je iznesen niz preporuka za smanjenje tereta koji je na pojedinačnim ekonomijama Zapadnog Balkana u pogledu rešavanja pitanja vezanih za klimatske promene, a posebno s obzirom na nedostatak ljudskih resursa i drugih kapaciteta, kroz unapređenje i usredsređenje na regionalnu saradnju.

 

Kao kandidati i potencijalni kandidati za pristupanje Evropskoj uniji, dodaje se u saopštenju, sve ekonomije Zapadnog Balkana su motivisane da poštuju Pariski sporazum i ostvare ciljeve smanjenja emisije štetnih gasova do 2020, odnosno 2030. godine koje je postavila EU, kao i da povećaju energetsku učinkovitost i proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora.

 

Prema ranijem istraživanju RCC, Balkanski barometar za 2017. godinu, 73% ljudi u regionu smatra da su klimatske promene problem. Među preduzećima iz regiona 77% su rekla da su preduzela određene mere ili aktivnosti u cilju smanjenja štetnog uticaja na okolinu, dok je njih 21% priznalo da ne radi ništa da umanji rizik po životnu sredinu.

 

Studija je deo aktivnosti RCC na sprovođenju strategije rasta "Jugoistočna Evropa 2020" (JIE 2020) u sklopu Regionalne radne grupe za životnu sredinu.

 

Izvor: EURACTIV.rs

 

 

06.06.2018 · ZAPADNI_BALKAN