HRVATSKA / Saboru predati potpisi za referendum o pravima poslanika nacionalnih manjina


13.06.2018
Hrvatska građanska inicijativa "Narod odlučuje" predala je 13. juna Saboru potpise za raspisivanje referenduma o promenama izbornog sistema, koje uključuju i smanjivanje prava poslanicima nacionalnih manjina. Predstavnici inicijative očekuju da se referendumska pitanja upute Ustavnom sudu na ocenu ustavnosti pre letnje pauze, kako bi referendum mogao da bude održan najkasnije u oktobru.

Predstavnici inicijative tvrde da su od 13. do 27. maja skupili više od 400.000 potpisa za dva referendumska pitanja, a za referendum je potrebna podrška najmanje 10% biračkog tela, što je oko 375.000 potpisa.

 

Organizatori peticije, bliski konzervativnim udruženjima i Rimokatoličkoj crkvi u Hrvatskoj, saopštili su 13. juna da imaju više potpisa nego što su objavili po isteku zakonskog roka za njihovo prikupljanje.

 

Za prvo referendumsko pitanje, o izmenama izbornog sistema, skupili su oko 405.000 potpisa, a za pitanje kojim se traži ukidanje prava poslanicima nacionalnih manjina da glasaju o Vladi i o državnom budžetu, oko 407.000 potpisa.

 

Uoči predaje potpisa, članovi inicijative su se okupili ispred Sabora. Deo aktivista bio je obučen u narodne nošnje, a neki su nosili balone i hrvatske zastave.

 

Predstavnica inicijative Sanja Bilać rekla je da su prikupili dovoljno potpisa i da očekuje da se pitanja upute Ustavnom sudu na ocenu ustavnosti pre letnje pauze, kako bi referendum mogao da bude održan najkasnije u oktobru.

 

Da bi se uopšte krenulo u referendumsku proceduru, potrebno je da nadležni utvrde da li je prikupljeno dovoljno potpisa.

 

Analitičari su upozorili da bi potpise trebalo detaljno proveriti, a ne samo prema uzorku, budući da je prikupljenih potpisa tek nešto više od potrebnog broja. Stručnjaci navode da je uobičajeno da nevažećih bude oko 10% potpisa.

 

Ako bi do referenduma došlo, građani bi između ostalog odlučivali o tome treba li poslanicima nacionalnih manjina, koji u Saboru imaju osam zagarantovanih mesta, od čega su tri srpska, oduzeti pravo da odlučuju o formiranju Vlade i o budžetu.

 

Za to pitanje su se posebno skupljali potpisi za referendum. U javnosti se ocenjuje da je razlog za to očekivanje da će takvo pitanje biti proglašeno neustavnim.

 

Što se tiče prvog referendumskog pitanja, njime se, između ostalog, traži smanjenje ukupnog broja poslanika u Saboru kojih je sada 151, na najviše 120, kao i da se broj poslanika manjina smanji s osam na najviše šest.

 

U sklopu tog pitanja je i smanjenje izbornog praga s dosadašnjih pet na 4%, jačanje preferencijalnog glasanja i omogućavanje glasanja dopisnim ili elektronskim putem.

 

Najveće stranke u Hrvatskoj, vladajuća Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) i opoziciona Socijaldemokratska partija (SDP), kao i niz manjih stranaka, izričito su protiv te inicijative, za koju smatraju da grubo zadire u prava nacionalnih manjina.

 

Predsednik HDZ i premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je da su referendumska pitanja promašena i neodgovorna, i da nisu u skladu s Ustavom Hrvatske.

 

I ministar pravosuđa Dražen Bošnjaković naveo je da nije dobro zadirati u prava manjina. On je ocenio da će referendumska pitanja, ukoliko se utvrdi da je prikupljeno dovoljno potpisa, biti poslata Ustavnom sudu na ocenu ustavnosti.

 

Za razliku od njih, predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović nedavno je rekla da treba poštovati volju naroda za održavanjem referenduma, ali je izbegla direktno da se izjasni o nameri da se referendumom smanje prava manjinskih poslanika.

 

Zbog toga, kao i zbog susreta sa članicom inicijative Željkom Markić, predsednica Hrvatske je naišla na oštre kritike dela javnosti, posebno predstavnika nacionalnih manjina koji su je upozorili da je njen zadatak da štiti Ustav.

 

Izvor: Beta

13.06.2018 ·