Grčka izlazi iz programa pomoć


22.06.2018
Ministri finansija zone evra (Evrogrupa) postigli su u ranim jutarnjim satima 22. juna dogovor o modalitetima izlaska Grčke iz programa pomoći koju dobija poslednjih osam godina, uključujući mere za olakšanja njenog duga. Prema više izvora, pregovori su se produžili jer je Nemačka u poslednjem trenutku pokazala otpor oko olakšanja grčkog duga. Ipak, na kraju je portignut dogovor da se za deset godina produži rok otplate velikog dela grčkog duga, što je potrebno da se osigura kredibilitet Grčke na finansijskim tržištima.  

 

Ministri su razgovarali više od šest sati na sastanku u Luksemburgu i postigli dogovor nešto posle ponoći.

 

Dogovor će omogućiti Atini da, kako je predviđeno, napusti nadzor kreditora 20. avgusta i ponovo počne sama da se zadužuje na tržištu posle više godina duboke recesije.

 

"Grčka kriza se završava ovde, noćas. Konačno smo stigli do kraja puta koji je bio tako dug i težak. Ovo je istorijski trenutak", rekao je evropski komesar za ekonomska pitanja Pjer Moskovisi.

 

Moskovisi je, kako je preneo EURACTIV.com, sa emocijama u glasu podsetio koliko blizu je zona evra bila Gregzitu (izlasku Grčke iz zone) 2012. i posebno u leto 2015.

 

Direktor Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM) Klaus Regling istakao je da je Grčka prešla dug put i od kada je u maju 2010. tražila pomoć evropskih zemalja, njen BDP je pao oko 25% a nezaposlenost dostigla 27%.

 

Nakon stotina reformi i prilagođavanja, od čega 450 samo u trećem, poslednjem programu, grčka ekonomija se vratila na put rasta i primarnog suficita.

 

"Delim emociju i ozbiljnost trenutka", istakla je direktorka MMF Kristin Lagard po postizanju dogovora.

 

Grčka otvara novu stranicu posle dogovora ministara finansija zone evra kojim je okončano osam godina krize i dogovoreno olakšanje grčkog duga, rekao je 22. juna portparol grčke vlade.

 

"Grčka otvara novu stranu, njen dug je sada održiv. Mislim da grčki narod sada može da se smeje i ponovo da diše. To je istorijska odluka", rekao je portparol grčke vlade Dimitris Canakopulos, prenela je agencija AFP.

 

Prema više izvora, pregovori su se produžili jer je Nemačka u poslednjem trenutku pokazala otpor oko olakšanja grčkog duga, koji je i dalje najviši u EU, odnosno 180% BDP.

 

Ministri evrozone su se konačno dogovorili da produže za deset godina rok otplate velikog dela grčkog duga, što se smatralo potrebnim da se osigura kredibilitet Grčke na finansijskim tržištima. Grci će sada moći da odlože otplatu dela duga do 2032, umesto 2022.

 

Oni su se takođe dogovorili da isplate poslednju tranšu pomoći Grčkoj od 15 milijardi evra.

 

Predsednik Evrogrupe Mario Senteno rekao je da će grčki dug nadalje biti održiv. On je rekao da prema dogovoru Grčka može da odloži vraćanje duga 10 godina, što će joj dati finansijski predah, i ukazao da bi stroži rokovi i dalje gušili grčku privredu naredne decenije, prenosi agencija AP.

 

"Trajalo je malo duže nego što smo očekivali ali se jako dobro završilo. Mislim da je ovo kraj grčke krize... istorijski trenutak", rekao je grčki ministar finansija Euklid Cakalotos i rekao da treba da osiguraju da grčki narod vidi konkretne rezultate.

 

Grčki ministar je rekao da će ovim sporazumom Grčka moći vrlo brzo da se okrene finansijskim tržištima za zajmove sa održivim kamatnim stopama.

 

Atina će posle izlaska iz programa zajmova i dalje biti pod evropskim nadzorom, mnogo strožim od onog uspostavljenog u prošlosti za Portugaliju, Kipar ili Irsku.

 

Tokom osam godina Grčka je dobila više od 273 milijarde evra pomoći od svojih kreditora, zemalja zone evra i Međunarodnog monetarnog fonda u okviru tri programa.

 

Zauzvrat Grci su bili primorani da sprovedu više stotina reformi, uglavnom kako bi sredili svoje javne finansije.

 

Rast BDP Grčke u 2017. bio je 1,4%. Očekuje se da se rast nastavi i da u 2018. bude 1,9% a u 2019. godini 2,3%.

 

Grčka takođe ima budžetski suficit od 0,8% BDP posle deficita od 15,1% ubeleženog 2009. godine.

 

Izvor: Beta, EURACTIV.rs

 

22.06.2018 · Grčka