Mala revolucija samozapošljavanja u EU


03.07.2018
Samozapošljavanje je sve prisutnije u Evropi i pokriva sve veći broj aktivnosti ali ta mala revolucija otvorila je nerešena pitanja u domenu socijalne zaštite. Zvanične statistike pokazuju da je 14% zaposlenih u EU samozaposleno. Status "frilensera" u nekim članicama EU je stvar izbora a u nekim nužnost.   Za razliku od tradicionalnih za samozapošljavanje profesija, poput lekara ili advokata, "frilenseri" nemaju biznis okruženje ili dozvolu, kaže ekspertkinja za budućnost rada Letisija Vito (Laetitia Vitaud).   "Oni nisu u regulisanim profesijama. Oni biraju da rade direktno sa kompanijama a da ne budu njihovi zasposleni i odbijaju da im budu direktno podređeni", rekla je za EURACTIV.fr Vito na jednom skupu u Parizu održanom krajem juna.

 

 

 

 

 

 

             

 

 

Iako su IT sektor i kreativne profesije (dizajneri, grafički dizajneri) na prvom mestu po "frilenserima", taj model se širi i u nove sektore, kaže direktor platforme MALT Vensan Uge (Vincent Huguet). Ta platforma povezuje "frilensere" sa kompanijama.

 

"Poslovi u marketingu, komunikacijama ili upravljanju projektima, koji su tradicionalno bili rezervisani za zaposlene, sada su u rukama 'frilensera", pojasnio je Uge.

 

Status "frilensera", koji se ranije povezivao za nezaposlenošću i nesigurnim poslom, danas je sve poželjniji, pokazalo je istraživanje koje je platforma sprovela među tim, veoma specifičnim, delom populacije. Za 90% ispitanika honorarni rad predstavlja izbor.

 

Takav trend je međutim manje vidljiv na evropskom nivou. Prema podacima Evropske fondacije za unapređenje uslova života i rada (Eurofund), 60% ispitanika je izabralo status "frilensera" dok ga je 20% prihvatilo kao nužnost.

 

Veliki dispariteti

 

U Evropi, kada je reč o samozapošljavanju, postoje velike razlike. Podaci agencije Eurofund pokazuju da u EU ima 32 miliona samozaposlenih odnosno 14% populacije koja radi. Taj nivo je stabilan od početka veka ali krije velike disparitete.

 

"Situacija se u velikoj meri razlikuje od zemlje do zemlje", rekao je prvi čovek za strategiju zapošljavanja u Generalnom direktoratu za zapošljavanje, socijalne poslove i inkluziju Evropske komisije Maks Uebe dodavši da je "npr. u Grčkoj udeo samozaposlenih veći, 31%, dok je u Danskoj na najnižem nivou, 8%".

 

Razlika između onih koji su to izabrali i onih koji su prisiljeni da budu samozaposleni velika je.

 

"U nordijskim zemljama 80% bira da bude samozaposleno dok je u zemljama poput Rumunije, Portugalije i Hrvatske većina na to prisiljena", kazao je Uebe.

 

Te razlike ukazuju na "ranjivost" samozaposlenih radnika. Prema agenciji Eurofund, ti "ranjivi" čine 17% ukupnog broja samozaposlenih u EU.

 

U vreme kada EU razmatra zajedničku osnovu za socijalna prava, ostaje otvoreno pitanje prilagođavanja mera socijalne zaštite u domenu samozaposlenosti, upozorila je Vito.

 

Izvor: EURACTIV.com

                   
             

 

 

"

 

 

 

 

           
           

 

"

 

 

 

 

         

 

             

03.07.2018 · samozapošljavanja