SRBIJA / ZAŠTITA PRIRODE U OGRANKU „HE ĐERDAP“


04.07.2018
Dunav buja životom pored hidroelektrana  

Praksa je pokazala da su mere dale idealne rezultate, što ukazuje na to da se remont završi kako je i planom predviđeno, bez štete po riblјi fond i vode Dunava

 

 

Voda je strateški resurs u svetu, a za „Elektroprivredu Srbije“ i prirodni izvor za proizvodnju „čiste“ električne energije. Svesni vrednosti ovog obnovlјivog izvora energije, u EPS-u se s velikom odgovornošću odnose prema vodi i rekama. Cilј je da se zaštiti okolina i sačuva životnasredina za buduće generacije.

EPS-ov ogranak „HE Đerdap“, pored značajnog udela u proizvodnji električne energije u Srbiji, daje i veliki doprinos u zaštiti prirodnih resursa. Dunav je sa dve velike brane pregrađen u oblasti Đerdapske klisure, na Staroj planini i Vlasinskoj visoravni napravlјena su veštačka jezera. Energija koju proizvode generatori pokretačka je snaga za industriju i građanstvo. Od izgradnje brana za elektrane i prevodnica za brodove, plovidba delom Dunava kroz Đerdap bezbednija je nego ikad radnije. Preduzete su i sve mere da se ne naruše ekosistem reke i životna sredina. Da je to uspešno urađeno, lako može da potvrdi pogled na Dunav. U svako doba dana jasno se vidi život u njemu. Na vrlo malom prostoru mogu se videti jato riba, žabe, rečne zmije, u dalјini jato divlјih gusaka, pataka, raznih vrsta čaplјi. U zimskom periodu, na minusu, velika kolonija gnjuraca prkosi hladnoći i brzake kod elektrana koristi kao zaštitu od leda. Za velika jata labudova Dunav i akumulacije elektrana ogranka „HE Đerdap“ česta su usputna stanica za oporavak od napornog leta na migratornom putu. Dok se nije izgradila elektrana na 863. kilometru plovnog puta Dunava, na ovom mestu bilo je veoma malo ptica. Kada se formiralo jezero, ovo mesto postalo je magnet za mnoge vrste pernatih životinja. Dalekovodne stubove u koritu Dunava zauzeli su kormorani. Ovo je za njih kao naručena osmatračnica za uočavanje predatora, a imaju i savršen nadzor nad kretanjem riba. Gde su kormorani, tu je i riba. Dok jedna ekipa osmatra, druga roni u dubine po obrok. To što kolegama iz „Elektromreže Srbije“ stvaraju probleme, oni ne haju.

Dizalice i ostalu opremu na spolјnom delu objekata zauzeli su gavranovi, golubovi, galebovi. Ovde se gnezde i odgajaju mladunce. Krajem maja i početkom juna na svet dolaze mladunci. Na objektima radnici upozoravaju da se obavezno nose šlemovi, jer gavranovi štite mladunce i često znaju da napadnu. Politika u HE Đerdap“ je da se životinjski svet oko objekata ne dira, i pored toga što ponekad prave probleme. U sektoru Đerdapa, Dunav je granična reka i na njemu je zabranjen lov i ribolov, što je dodatno obezbeđenje za ptičji svet. Slobodno se može reći da je oko elektrana stvorena jedna prirodna oaza. Orao belorepan je indikator nezagađene sredine. Šumska prostranstva oko Dunava su mu idealan životni prostor. Belorepan ima sve uslove za dobar život i njegova populacija je u porastu na ovom prostoru.

Kompenzacioni bazen HE „Pirot“ je posebno interesantan pticama tokom proleća i jeseni, kada migriraju u svoja sezonska staništa. Voda iz Zavojskog jezera bogata je fitoplanktonima i ptice se ovde odmore i nadoknade izgublјenu energiju. Grablјivice su se već prilagodile ovoj situaciji i neretko se mogu videti kako se obrušavaju za potencijalnim obrokom. Stručnjaci su ovde identifikovali čak 206 vrsta ptica. Životinjski svet ima svoje navike i ovo je nešto na šta čovek ne može uticati, ali se može prilagoditi.

HE „Đerdap 2“ je elektrana s cevnim agregatima. Kada se agregat zaustavi, izlazni sifon postaje jedna ogromna rupa nalik na levak. Ovo je idealno mesto da se riba skloni od predatora ili za kratak predah. Riba dolazi do samog radnog kola, usmernog aparata i ostale opreme. Da bi se voda iz trakta zbog radova ispraznila, mora se prethodno postaviti nizvodni zatvarač, a kada se on postavi, zatvori se put ribi koja se našla u ovom prostoru. Da bi se izbeglo uginuće ribe, preduzet je niz rigoroznih mera definisanih pravnim aktima i sertifikovanih po najstrožim standardima da se nimalo ne naruši ekološki svet u zoni radova.

U pravilniku o remontu jasno se kaže da se remontni i drugi radovi koji se izvode u protočnim organima turbina, na hidromehaničkoj opremi i drugim hidrograđevinskim objektima u HE „Đerdap 2“ moraju izvoditi tako da se ne degradira životna sredina, odnosno da se izbegne zagađenje vodotoka, zaštiti riblјi fond i očuva biodiverzitet reke Dunav. U svim slučajevima kada se pri izvođenju remonta zatekne zaroblјena riba u protočnim organima turbina, hidromehaničkoj opremi, crpnim bazenima i drugim prostorima hidrograđevinskih objekata u HE „Đerdap 2“, rukovodilac radova je dužan da odmah po saznanju o tome izvesti predstavnika rukovodstva za EMЅ (Environmental Management System) na lokaciji, koji preduzima mere i aktivnosti za spasavanje žive ribe, njenu evakuaciju i vraćanje u Dunav. O preduzetim i izvršenim merama predstavnik rukovodstva za EMЅ izveštava nadležnog republičkog inspektora za zaštitu životne sredine, odnosno inspektora za ribarstvo sa sedištem u Kladovu.

Za remontne radove koji podrazumevaju pražnjenje protočnog trakta agregata, u cilјu očuvanja riblјeg fonda, ograničava se vreme za koje nizvodna strana protočnog trakta može biti otvorena, od vremena spuštanja uzvodnih remontnih zatvarača pa do izvršenja neophodnih priprema i same manipulacije spuštanja sifonskih zatvarača, najduže do 24 časa. Nizvodni zatvarač koji u vodi stoji dok se remont ne završi nalik je na regal i neretko, kada se vadi iz vode, u njemu bude ribe. Po uhodanom scenariju, i ova riba mora da se vrati u svoje stanište. Vratiti prirodu prirodi, i tako se aktivno promoviše biodiverzitet riblјeg fonda. Praksa je pokazala da su ove mere dale idealne rezultate, što ukazuje na to da se remont završi kako je i planom predviđeno, bez štete po riblјi fond i vode Dunava. S preduzetim merama i rezultatima koji su proizašli iz njih jasno se vidi da je oko objekata ogranka „HE Đerdap“ stvorena ekološka sredina za odličan suživot čoveka i prirode.

 

M. Drča

 

Antrfile 1

 

Gluvara

 

Divlјa patka – gluvara (Anas platyrhynchos) redovnaje gnezdarica uz Dunav. Često se vidi kako brižno odgaja svoje mladunce u zelenom rastinju i na vodi. Gluvarice su najbrojnije tokom zime, kada ogromna lutajuća jata navale na široku i mirnu vodenu površinu Dunava, koja se poslednja mrzne i tako pruža utočište i hranu. Pojedinih godina broj gluvara na Dunavu zimi bude i iznad 70.000 jedinki.

 

 

Antrfile 2

 

Oaza na 1.213 metara

 

Vlasinsko jezero je veliki prirodni rezervat bilјnog, riblјeg i ptičijeg sveta. Bistra jezerska voda s plutajućim ostrvima je turistički biser ovog kraja. Svoj doprinos očuvanju prirode dali su i zaposleni na „Vlasinskim HE“. Na ulaznoj građevini, odakle polazi voda za četiri Vrle, instaliran je senzor koji odvraća ribu od ulaska u dovodni tunel.

 

04.07.2018 · Dunav