BALKAN / Od 600.000 novih radnih mesta na ZB, dve trećine u Srbiji


05.07.2018
Zapadni Balkan se vratio na put rasta s više od 600.000 radnih mesta otvorenih u proteklih nekoliko godina, od čega gotovo 400.000 samo u Srbiji, rečeno je 5. jula na skupu Saveta za regionalnu saradnju (RCC) u Briselu. Istovremeno je ukazano na problem odlaska ljudi koji nije posledica samo ekonomskih prilika, već i poverenja u kvalitet obrazovanja, zdravstva, u pravosuđe i policiju.

 

 

Na predstavljaju rezultata sprovođenja strategije rasta regiona Jugoistočna Evropa 2020 (JIE 2020) rečeno je i da su ekonomije Zapadnog Balkana od 2010. godine bogatije za dodatnih pola miliona visokoobrazovanih ljudi kada je u pitanju radna snaga.

 

Generalni sekretar RCC Goran Svilanović je na otvaranju 5. godišnjeg sastanaka Upravnog odbora strategije Jugoistočna Evropa 2020. izjavio da je region proširio obim trgovine sa Evropskom unijom (EU) za 33 milijarde evra.

 

Svilanović je rekao da su Srbija i Crna Gora lideri u regionu po broju zaposlenih, dodajući da je zabeležen napredak regiona kada su u pitanju strane investicije, da je region ukupno imao pet milijardi evra stranih investicija, od čega 50% u Srbiji.

 

Govoreći o odlasku ljudi iz zemalja Balkana, Svilanović je istakao da Srbija i Bugarska imaju jednaki broj lekara koji su napustili državu, i to ne samo zbog plate.

 

"Srpske i bugarske brojke kada je u pitanju odlazak lekara su iste, bez obzira što je Bugarska u EU, i to je ozbiljno pitanje - šta se događa u tim društvima, jer to više nije samo pitanje para. Ne idu lekari samo zato što nema para, to je pitanje kavaliteta usluga koje mogu da pruže, organizacije, materijala, opreme, tehnologije koju primenjuju", rekao je Svilanović.

 

Generalni sekretar RCC je rekao da je odlazak ljudi "vrlo vidljiv" i da "sad postaje pojava o kojoj svi razmišljaju" - i Evropa i ljudi koji vode balkanske zemlje.

 

"Jednim delom je u pitanju ekonomska situacija, a većim delom poverenje u kvalitet obrazovanja, kvalitet zdravstva, poverenje u pravosuđe i policiju", rekao je on.

 

Svilanović je pohvalio dogovor koji su Atina i Skoplje postigli oko imena Makedonije, rekavši da je to inspiracija i drugima da se dogovore, i naveo kao primer dijalog Beograda i Prištine.

 

 

Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju je rekao i da ljudi u BiH imaju lošu percepciju stanja u državi iako, kako je kazao, "brojke za BiH uopšte nisu loše" i da je situacija u toj zemlji "u proseku regiona", i bolja nego kosovska, a "u nekim elementima bolja nego u Albaniji".

 

Zamenik šefa za regionalnu saradnju i programe (Zapadni Balkan) u Generalnom direktoratu Evropske komisije za politiku susedstva i pregovore o proširenju Nikolas Cendrovic (Nicholas Cendrowicz) rekao je da zemlje regiona mogu "računati na EU kao na pouzdanog i lojalnog partnera", dodavši da države Zapadnog Balkana takođe treba da pokažu posvećenost.

 

Centrovic je kazao da je Evropska komisija, kada je u pitanju budžet, tražila povećanje od 20% za troškove za Balkan, što pokazuje, kako je naveo, ozbiljnost.

 

Istakao je i da je u balkanskim zemljama otvoren veliki broj novih radnih mesta i da je unapređena razmena.

 

"Sve što smo uradili i to gde se danas nalazimo zasnovano je na saradnji", rekao je on.

 

Nakon predstavljanja rezultata sprovođenja strategije rasta regiona Jugoistočna Evropa 2020 (JIE 2020), RCC će 6. jula u Briselu predstaviti rezultate četvrtog istraživanja stavova javnosti i privrednika Balkanski barometar 2018.

 

Strategija i Barometar sastavni su deo mehanizma koji ova organizacija koristi za praćenje razvoja i rasta regiona, i zajedno daju odličan presek situacije, pri čemu rezultati sprovođenja strategije JIE 2020 pokazuju rezultate sveobuhvatnih reformi koje ekonomije pojedinačno sprovode, dok Balkanski barometar pruža uvid u mišljenja građana i privrednika o tim reformama i njihovim rezultatima.

 

Izvor: Beta

 

.

05.07.2018 · BALKAN / POLITIKA / EKONOMIJA