Šefovi država i vlada EU: Evropa mora da preuzme veću odgovornost za sopstvenu bezbednost


06.07.2018
Šefovi država i vlada EU su na sastanku Evropskog saveta 28. juna doneli niz odluka koje će EU omogućiti da dodatno osnaži svoju ulogu kredibilnog i pouzdanog garantora bezbednosti.

Evropski savet je istakao korake koji su preduzeti u cilju jačanja evropske bezbednosti i strateške autonomije EU, uz istovremeno intenziviranje aktivnosti u okviru transatlantske NATO alijanse.

Pažnja je sada usmerena na ispunjavanje ranije preuzetih obaveza u oblasti bezbednosti i odbrane. Ovo se odnosi na obaveze pojedinih država članica u okviru Stalne strukturirane saradnje (PESCO) koja učesnicama nudi obavezujući okvir za ostvarivanje bliže i efikasnije saradnje, koja će se odvijati u skladu sa Koordiniranim godišnjim pregledom odbrane (CARD) i revidiranim Planom za razvoj sposobnosti koji obezbeđuju široke okvire za efikasno planiranje i ulaganja u oblasti odbrane.

Lideri su istakli i da je neophodno nastaviti važan projekat unapređenja vojne mobilnosti u Evropi kako bi se trupe i oprema mogle kretati bez problema te kako bi se osigurale brze i efikasne odbrambene operacije. To se radi u cilju povećanja sposobnosti Evrope za operativnu saradnju u oblasti odbrane ili brzog raspoređivanja misija i operacija koje se sprovode u okviru Zajedničke bezbednosne i odrambene politike. Države članice su između ostalog ohrabrene da do 2024. pojednostave i standardizuju relevantna pravila i procedure koje se tiču mobilnosti. Sve pomenute mere će bez sumnje biti sprovedene uz puno poštovanje suvereniteta država članica te će jednom godišnje biti revidirane putem izveštaja od kojih će prvi biti objavljen u proleće 2019.

Evropski savet je doneo zaključke i o nizu drugih pitanja poput sprovođenja Programa za razvoj evropske odbrambene industrije, daljeg napretka u pogledu Evropskog odbrambenog fonda, nastojanjima da se osnaži civilni aspekt ZBOP-a te o zajedničkom saopštenju o otpornosti Evrope na hibridne i hemijske, biološke, radiološke i nuklearne pretnje. Savet je ovom prilkom pozvao i na dalje produbljivanje saradnje između EU i NATO-a između ostalog usvajanjem nove zajedničke deklaracije.

Konačno, Savet poziva da do decembra 2018. bude usvojen akcioni plan sa konkretnim predlozima za pružanje koordiniranog odgovora EU na problem širenja dezinformacija, uključujući davanje odgovarajućih mandata i dovoljno resursa relevantim timovima za strateške komunikacije Evropske spoljnopolitičke službe.

EU kao globalni akter i garantor bezbednosti

Osim što se broj globalnih izazova povećao u proteklim godinama, oni su postali i složeniji, multidimenzionalni i sposobni da dalje evoluiraju. Da bi se delotvorno izborila sa njima, Evropska unija mora da poveća obim spoljnog delovanja upotrebom efikasnih i fleksibilnih instrumenata. Mere za sprečavanje sukoba, izgradnju mira i jačanje međunarodne bezbednosti su u tom smislu presudne. Viši nivo ambicija EU i njenih država članica za ostvarivanje saradnje u oblasti odbrane ne označava početak militarizacije niti predstavlja trku u naoružanju s trećim zemljama, već jasan odgovor na potrebe evropskih građana i naših partnera u svetu za bezbednošću i stabilnošću. U tom smislu, odbrana je samo jedan od elemenata jedinstvene kombinacije instrumenata koje EU ima na raspolaganju kako bi se sa savremenim bezbednosnim izazovima izborila na efikasniji način. / EU INFO

06.07.2018 · BEZBEDNOST