SRBIJA / Stjepanović: O Srebrenici znamo sve, a okrećemo glavu od nje / N1


11.07.2018
 Nemanja Stjepanović iz Fonda za humanitarno pravo ocenio je u Novom danu TV N1 da Srbija okreće glavu od genocida u Srebrenici, i da nije dovoljno da političari jednom odu u Potočare i kažu “ja sam svoj posao obavio”, već da taj čin mora da bude praćen određnim koracima.

Na današnji dan pre tačno 23. godine desio se zločin koji je promenio tok istorije na Balkanu. Međunarodni sud pravde je 2007. godine u presudi konstatovao da je u Srebrenici počinjen genocid nad muslimanima u Bosni i Hercegovini.

Stjepanović je u Novom danu TV N1 istakao da se upravo od te reči – genocid – u Srbiji uporno beži čime se, kako kaže, beži od istine.

“Trudimo se da smanjimo razmere tog zločina, odgovornost rukovodstva Republike Srbije, ali i Srbije”, naveo je on.

Haški tribunal, Sud BiH u Sarajevu i Viši sud u Beogradu do sada su osudili ukupno 39 osoba na 616 godina zatvora i tri kazne doživotnog zatvora, za genocid, zločine protiv čovečnosti i druge zločine povezane sa masakrima u Srebrenici.

Istraga o Srebrnici je, podseća Stjepanović bila najveća istraga na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata – cela operacija je do detalja istražena, otkriven je najveći broj masovnih grobnica, zna se koji su meci korišćeni, ko je pucao, a ko sve to organizova i planirao.

“Sve znamo, a okrećemo glavu od toga”, upozorio je on, ocenivši da je da je danas na delu “dodatno cementiranje” narativa da se u Srebrenici nije dogodio zločin velikih razmera, da nema odgovornosti tadašnjeg rukovodstva Republike Srpske i generala Ratka Mladića, kao ni odgovornosti Srbije za sve što se desilo.

“Imamo (nedavno usvojeni) Zakon o ratnim memorijalama, i tu se krije odgovor na to pitanje - mi ružnu stranu svoje istorije ne želimo da gledamo, mi govorimo samo o našoj oslobodilačkoj tradiciji. Bojim se da ćemo na kraju i Srebrenicu podvesti pod oslobodilačku borbu”, kazao je Stjepanović.

Ipak, 2005. godine je Boris Tadić otišao u Srebenicu kao predsednik Srbije, a 2015. godine na komemoraciji u Potočarima bio je i Aleksandar Vučićkao premijer Srbije.

Stjepanović smatra da sam čin odlaska jeste značajan, ali da je važno da on bude praćen određenim koracima, jer je u suprotnom, kako kaže, licemeran.

“Ne možete jednom da odete i kažete 'Ja sam svoj posao obavio'. Ako smatrate da ste tamo nepoželjni, obeležite ovde. Baš zato što je Ana Brnabić negde (u inostranstvu), treba da pokaže spremnost da dođe (na skup Inicijative mladih za ljudska prava). Ako je avion Vlade mogao da bude poslat po ratnog zločinca Vladimira Lazareviča, može i po Anu Brnabić”, smatra on.

Opasna izjava o privremenoj granici

Ocenjuje i da je najveći problem to što se Srbija nije odrekla ideje i koncepta koji je do Srebrenice doveo. Podsetio je na nedavnu izjavu Predraga Marković iz SPS-a da između Srbije i Republike Srpske postoji “privremena granica”, ocenivši je kao opasnu.

Osvrnuo se i na suđenja za zločine u Srebrenici u Srbiji, podsetivši na tri predmeta – dva koja su okončana i jedan koji još uvek traje. Prvi je postupak protiv Škorpiona koji se, smatra Stjepanović, nikada ne bi ni desio da FHP nije objavio snimak streljanja bošnjačkih mladića. Ističe, međutim, da presuda odriče svaku vezu Škorpiona sa Srbijom i MUP-om Srbije i da ispada da su se oni pojavili niotkuda, kao i da su se njihove žrtve pojavile niotkuda, jer se ne dovode u vezu sa genocidom u Srebrenici.

Drugi je slučaj bivšeg pripadnik Desetog diverzantskog odreda Vojske RS Brana Gojkovića koji je priznao ubistva Bošnjaka iz Srebrenice za šta je u Srbiji osuđen na 10 godina zatvora, ali tek nakon što je optužen u BiH i nakon što je zatraženo njegovo izručenje.

Treći je predmet “Kravice” koji je u toku i koji, kako podseća Stjepanović, traje od decembra 2016. godine, od kada su zakazana 23 pretresa, a održano ih je samo šest.

“I za taj period je saslušano nula svedoka. To je rezultat. Porodice žrtava dolaze, prate suđenja, nadajući se, i onda im kažu pretres odložen, vratite se kući. Zanimljiv začin je i dolazak Vojislava Šešelja i njegovih kolega na te pretrese, podrška optuženima itd”, navodi Stjepanović.

Upitan za odnos drugih država u regionu prema srpskim žrtvama rata, Stjepanović je rekao da suštinski tu ne vidi neku razliku i da svaka strana insistira na svojim “herojima”, dok se o žrtvama ne priča. Sve je, kako kaže, jasno kada se vidi kako danas žive osuđeni za ratne zločine, a kako porodice žrtava. Podseća da će uskoro u Hrvatskoj biti obeležena godišnjica akcije “Oluje” i da će srpske žrtve, ako uopšte i budu pomenute, biti na marginama.

Region, kako kaže, mora da izgradi čvrste temelje za pomirenje, jer kosturi iz ormana stalno iskaču, i stalno uzrokuje strašne potrese.

Zato ostaje pri svom stavu da je Haški tribunal nešto najbolje što se desilo regionu, i da ne treba prebrojavati koliko je ljudi osuđeno na kojoj strani, jer je Hag utvrdio neverovatan broj činjenica i zato od njega treba da počnemo, a ne da njime završimo.

11.07.2018 · SREBRENICA