SRBIJA / DIREKTNO POGAĐANJE SA KINEZIMA / BRANKA TRIVIĆ


19.09.2018
·         "Srbija je luka za kineske investicije i ovo je prilika da za dve do tri godine postanemo zemlja sa najvišim privrednim rastom u Evropi", poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nakon potpisanih ugovora sa kineskim partnerima.

·         Tokom posete srpske delegacije Kini, potpisani su investicioni ugovori o preuzimanju RTB "Bor", vredan 1,4 milijarde dolara, o ulaganju kineske kompanije "Šandong Linglong" u fabriku guma u Zrenjaninu od oko milijardu dolara i ugovor o gradnji industrijskog parka u beogradskom naselju Borči.

·         Drugi deo paketa čine kineski krediti. Političari u Srbiji izjavljuju da su to najpovoljniji zajmovi koje Srbija može dobiti, ali ekonomski analitičar Mijat Lakićević navodi suprotno.

·         "Ti krediti uopšte nisu jeftini, naprotiv. Kada se pogledaju krediti koje Srbija dobija od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Evropske investicione banke (EIB), Svetske banke i drugih institucija, za infrastrukturu, dakle, za iste pruge i puteve, ti krediti su znatno jeftiniji, s obzirom da je kamata na kineske kredite između dva i tri odsto, dok su kamate na zajmove međunarodnih finansijskih institucija između jedan i najviše dva odsto", kaže Lakićević.

·         Srbija je sa kineskom Eksim bankom potpisala ugovor o finansiranju izgradnje deonice obilaznice oko Beograda, od 207 miliona evra, s kamatom tri odsto.

·         Zajam se odnosi na izgradnju deonice od mosta preko Save kod Ostružnice do Bubanj potoka.

·         Glavni izvođač je kineska kompanija Power China Contruction Corporation, a podizvođač azerbejdžanska kompanija Azvirt.

·         Srpski političari su često najavljivali da će kineski investicioni krediti dići na noge srpske građevinske kompanije, ali Lakićević navodi da je "istina na drugoj strani". On kaže da su svi kineski infrastrukturni krediti uslovljeni time da glavni izvođači radova budu kineske kompanije.

·         "Kinezi doteraju opremu, njihovi su radnici, tako da oni nama pozajme pare da mi tim parama platimo njihov rad i njihovu opremu. Dakle, to su krediti koji nisu baš isplativi i Srbija bi za iste te projekte mogla na drugoj strani da nađe jeftinija kreditna sredstva", uveren je Lakićević.

·         "Ako bi se izolovano posmatrali krediti koje nam odobravaju Kinezi za infrastrukturne projekte, uzimajući u obzir kamatne stope koje oni traže i dodatne koncesije koje traže u pogledu angažovanja svojih firmi, onda to ne bi bili povoljni aranžmani za Srbiju", ocenjuje i Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta i urednik časopisa "Kvartalni monitor".

·         Uz ovakve uslove, Kina ima koristi od infrastrukturnih kredita Srbiji, ali nameće se pitanje zašto Srbija uzima kineske zajmove.

·         "Moguće je da su ti kineski krediti ispali povoljni zato što su išli ’u paketu’ sa ovim drugim njihovim investicijama u industriju - reč je o pre svega o preuzimanju RTB 'Bor' i smederevske Železare. Te investicije su nešto što je za Srbiju dosta korisno i što, izgleda, ne bismo mogli da dobijemo od zapada. To su krupne investicije, za koje na tenderima nije bilo zainteresovanih preduzeća sa zapada", kaže Milojko Arsić.

·         Kada Kinezi odobre zajam Srbiji, dodaje Arsić, "oni nemaju nikakvu kontrolu u pogledu trošenja tih sredstava, kakva postoji od strane nekih multilateralnih finansijskih organizacija".

·         I Mijat Lakićević navodi da se tu može kriti odgovor na pitanje zašto Srbija između jeftinijih kredita međunarodnih finansijskih organizacija i skupljih kineskih bira ove druge.

·         "Preko tih velikih građevinskih poslova gde se vrte stotine miliona i milijarde evra, može da se provuče neka desetina miliona relativno lako. Kada, primerice, Evropska investiciona banka određuje koliko će para dati za neki kredit, recimo za prugu Niš – Pirot, njeni stručnjaci procenjuju vrednost tih radova i tu nema nikakve mutljavine. A, kada radite sa Kinezima, kao i sa Rusima, tu se ništa ne zna, tu su procene 'odokativne' i nema nikakve revizije da proceni da li su ti troškovi realni ili ne. Naravno, Kinezima je to dobrodošlo da plasiraju svoja sredstva koja imaju", kaže Lakićević i dodaje da je veliki problem odsustvo konkurencije i transparentnosti.

·         "Srbija je tu 'lider' zato što ti ugovori i ti projekti mogu da se potpisuju i da se rade bez ikakve saglasnosti ili uvida Evropske unije u to. Sve to se radi bez tendera. Vi u Evropskoj uniji ne možete da radite put ili prugu bez tendera. Evo, gradnju ove pruge od Beograda do Budimpešte Srbija potpisuje sa Kinezima bez ikakvog tendera, a Mađarska, koja je članica Evropske unije, bez obzira na Viktora Orbana, mora da raspiše tender za to, pa će da se vidi ko će da ponudi najbolje uslove da bi se to gradilo. Dakle, Evropska unija traži tendere, konkurenciju i transparentnost, a to u poslovima Srbije sa Kinezima nije slučaj nego se pogađa direktno", upozorava Lakićević.

·         U Sofiji je Srbija u julu ove godine sa kineskim partnerima potpisala komercijalni ugovor za izgradnju treće deonice brze pruge Beograd-Budimpešta, od Novog Sada do Subotice, vredan 943 miliona evra.

·         A tu je i čitav spisak kredita koje je Srbija ranije dobila od Kineza.

·         Za izgradnju novog bloka termoelektrane Kostolac B i proširenje kopa uglja Drmno Vlada Srbije je od kineske državne banke krajem 2014. godine dobila kredit od 608,2 miliona dolara, sa rokom otplate od 20 godina i sedmogodišnjim grejs periodom. Glavni izvođač radova je i ovde kineska kompanija - China Machinery Engineering Corporation (CMEC).

·         U slučaju da Kina i Srbija ne mogu sporazumno da reše eventualne probleme, za to se neće pobrinuti nezavisna, nego arbitraža u Pekingu, uz primenu kineskih zakona, pri čemu su obe strane dužne da poštuju svaku odluku suda – bez prava na žalbu.

·         Srbija je od Kine 2012. dobila i kredit za izgradnju mosta Zemun-Borča. Investicija je vredna 170 miliona evra, a 85 odsto kreditirala je kineska Eksim banka. Rok otplate kredita je 15 godina, sa počekom od tri godine i fiksnom kamatnom stopom od tri odsto godišnje.

·         Zajedno sa ostalim zemljama regiona i centralne Evrope, Srbija se nalazi na takozvanom novom kineskom putu svile.

·         Kina je većinski vlasnik Pirejske luke i njena roba bi odatle preko Balkana i srednje Evrope osvajala stari kontinent, što bi moglo biti praćeno širenjem njenog ne samo njenog ekonomskog uticaja.

·         Na to je nedavno upozorio i evropski komesar za proširenje Johanes Han rekavši "da Kina svojim investicijama pokušava da ostvari svoj politički uticaj u zemljama Zapadnog Balkana, te buduće članice Evropske unije pretvori u svoje "trojanske konje".

·         Srbija pledira da bude jedna od budućih članica EU.

·          

19.09.2018 · SRBIJA / EKONOMIJA / INVESTICIJE / KINA