CRNA GORA / Tajani: Crna Gora oslonac EU na Zapadnom Balkanu


02.10.2018
Predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani izjavio je 2. oktobra da je Crna Gora oslonac EU na Zapadnom Balkanu i izrazio nadu da će ta zemlja postati članica Unije do 2025. Tajani je posle obraćanja predsednika Crne Gore Mila Đukanovića u Evropskom parlamentu rekao da mu je čast što je on prvi šef države sa Zapadnog Balkana koji se direktno obratio EP. Đukanović je u obraćanju EP rekao da "svi u EU treba da prihvate da su zemlje Zapadnog Balkana partneri u pregovaračkom procesu s EU, a ne eksperimentalna laboratorija njene administracije".

 

 

"U ovom trenutku nestabilnosti na Balkanu Crna Gora za EU predstavlja tačku oslonca zato što se radi o zemlji koja je evropska kako po pitanju kulture, tako po pitanju tradicije, a i političkih stavova. I ima punu našu podršku", rekao je Tajani na zajedničkoj konferenciji za novinare.

 

Đukanović je rekao da je Evropskom parlamentu predstavio rezultate "ekonomskih i demokratskih reformi" koji treba da omoguće da Crna Gora "konačno" ostvari svoj cilj - "punu pripadnost evropskom sistemu vrednosti i EU".

 

"Crna Gora se veoma odlučno, stabilno i dinamično približava tom svom cilju i veoma uspešno igra ulogu zemlje lidera u pregovaračkom procesu i promotera evropskog sistema vrednosti u regionu Zapadnog Balkana", rekao je Đukanović.

 

On je rekao da je u EP razgovarao i o otvorenim pitanjima u regionu - referendumu u Makedoniji, dijalogu Beograda i Prištine, kao i o BiH - i predstavio viđenja Podogorice kako rešiti ta pitanja.

 

Referendum u Makedoniji alarm za uzbunu

 

Crnogorski predsednik je upozorio da ishod referenduma u Makedoniji mora biti "alarm za uzbunu i poslednje upozorenje" Briselu i svima koji odlučuju u EU, da se "daleko ozbiljnije mora odnositi prema proširenju na Zapadni Balkan i povlačiti odlučnije strateške poteze".

 

Đukanović je u izlaganju u Evropskom parlamentu ocenio da stabilnost evropskog kontinenta učvršćuje strategija integracije, a ne posustajanja ili obustavljanja procesa ulaska Zapadnog Balkana u EU.

 

Predsednik Crne Gore je dodao da "ostaje da se veruje" da se neuspeh referenduma u Makedoniji "neće nepovoljno odraziti na dijalog Srbije i Kosova, koji je i bez toga veoma komplikovan, pa je potrebno u to uložiti dodatne napore, utoliko pre što postoji entuzijam za to i u Prištini i u Beogradu".

 

"Najvažnije je da je dijalog uspostavljen i da traje bez obzira na povremene incidenta i političku temperaturu koja se podiže s obe strane", rekao je crnogorski predsednik.

 

Izrazio je nadu da će svi koji su uključeni u taj proces uzeti u obzir "tradicionalno rovitu stabilnost" na Zapadnom Balkanu i težiti prevazilaženju "istorijski opterećujeg jaza između Beograda i Prištine".

 

Đukanović je ukazao da "posustaje evroentuzijazam" koji je postojao i na Zapadnom Balkanu.

 

 

Krupni uzroci, primetio je, koji podrivaju donedavni proevropski zamah i odušeljenje na Zapadnom Balkanu, jesu oprečni tonovi "s raznih evropskih adresa" o ujedinjavanju EU.

 

To su otvorena pitanja na Zapadnom Balkanu koja potiču još od jugoslovenske krize, rekao je crnogorski predsednik, naglasivši da su to "nedovršena rešenja u odnosima Srbije i Kosova, u Makedoniji, i Bosni i Hercegovini".

 

"Zbrka i neizvesnost na evropskim adresama hrani iluzije još uvek poletnih nosilaca nazadne politike u regionu, a koji i dalje sanjaju o prekompoziciji regiona u velikodržavne tvorevine i neumorno traže podršku tim idejama na nekoj važnoj međunarodnoj adresi", rekao je Đukanović.


On je rekao da rezultati referenduma u Makedoniji najbolje svedoče o tom stanju, dodavši da se "decenijska zapuštenost ovog problema nije mogla nadoknaditi intenzivnijom podrškom sa zapadnih adresa u nekoliko poslednjih meseci".

 

"Takođe rano i nepripremljeno se ušlo u pripremu za referendum, domaćoj javnosti je trebalo ostaviti još vremena da shvati značaj tako važne odluke za budućnost njihove zemlje", rekao je on.

 

Đukanović je ocenio da postoji nada da se "propušteno može nadoknaditi dvotrećinskom većinom u parlamentu" u Skoplju ili preko novih izbora.

 

Za Bosnu nužna šira međunarodna akcija

 

Đukanović je u Strazburu izjavio i da je "šira međunarodna akcija" nužna da bi se prevazišla "nefunkcionalnost Bosne i Hercegovine, s izraženim osećanjem nezadovoljstva rezultatima svih nosilaca domaće i međunarodne politike u primeni Dejtonskog sporazuma".

 

 

On je u izlaganju u Evropskom parlamentu rekao da ni posle predstojećih izbora u BiH ne očekuje lakši konsenzus i veću posvećenost vodećih političara i ličnosti koji bi pokrenuli BiH ka usvajanju evropskog sistema vrednosti i integracija.

 

Ocenio je da će za ostvarenje tih ciljeva "biti potrebna nova, šira međunarodna akcija sa naglaskom na konstruktivni konsenzus ključnih zemalja-suseda i najvažnijih činilaca međunarodne zajednice koji imaju posebnu ulogu u tom delu Evrope".

 

Đukanović je rekao da se veoma dobro razumeju potrebe i napori EU da se otklone uzroci unutrašnje krize i stagnacije, ali je podvukao da to ne sme značiti "zaustavljanje ili ozbiljnije usporavanje misionarskog projekta ujedinjenja Evrope".

 

"Ako EU propusti još jednu priliku da integriše Zapadni Balkan u svoje redove, to nosi veliku opasnost političkog upliva trećih zemalja koje nemaju iste strategijske ciljeve kao EU".

 

"To bi ostavilo naš region u zoni konflikata, a evropski kontinent učinilo nedovoljno stabilnim i nejedinstvenim", ocenio je on.

 

Đukanović je s tim u vezi rekao i da će Crna Gora bila predmet "brutalne agresije" c ciljem da je odvrati od evroatlantskog puta.

 

Predsednik Crne Gore je naglasio i da "svi u EU treba da prihvate da su zemlje Zapadnog Balkana partneri u pregovaračkom procesu s EU, a ne eksperimentalna laboratorija njene administracije".

 

Izvor: Beta

 

 

02.10.2018 · CRNA_GORA / EKONOMIJA / POLITIKA / ZAPADNI_BALKAN