SRBIJA / Svetska banka: Rast u Srbiji 3,5% u 2018, oko 4% u 2020.


04.10.2018
Svetska banka je procenila da će ekonomski rast u Srbiji dostići 3,5% u 2018. godini, a da će za dve godine biti oko 4%, navodi se u izveštaju te međunarodne finansijske institucije "Viši, ali krhki rast" objavljenom 4. oktobra. Kada je reč o regionu, ističe se da održiv i dugoročan rast Zapadnog Balkana zahteva reforme koje će stimulisati investicije i izvoz, kao i da je potrebna veća ekonomska integracija.

 

 

U Srbiji je zahvaljujući bržem rastu stopa nezaposlenosti je do drugog kvartala 2018. godine pala na 12,5% radno sposobnog stanovništva, što je za 2,9 procentnih poena manje nego u prvom kvartalu, rečeno je na predstavljanju izveštaja Svetske banke u Beogradu.

 

Istaknuto je da budžeti centralnog i opšteg nivoa vlade zabeležili suficit u prvoj polovini godine, a očekuje se da će do kraja godine biti 0,6% BDP.

 

Projekcija da će srpska privreda zabeležiti rast od oko 4% u 2020. godini zavisi od dinamike strukturnih reformi i napretka po pitanju pristupanja Evropskoj uniji, procenila je Svetska banka, kao i da će, iako su u izvesnoj meri politički događaji zasenili ekonomske reforme, Srbija do kraja 2018. završiti reformu nekih od najvećih državnih preduzeća i banaka.

 

Viši ekonomista Svetske banke Lazar Šestović kazao je da su rast izvoza i stranih investicija u Srbiji osnova te projekcije.

 

"Rast izvoza je najzdravija razvojna strategija Srbije, a dolazi i do oporavka domaće potrošnje usled povećanja zarada i penzija. Mislim da će te dve komponente u značajnoj meri da poboljšaju ekonomski rast naredne dve godine", rekao je Šestović novinarima posle predstavljanja izveštaja Svetske banke.

 

Prema njegovim rečima, jedan od najvećih izazova za Srbiju je rast uvoza, a drugi je rast cena energenata, pre svega nafte.

 

"Problem je što mi ne znamo šta će se na duži rok dešavati s tim faktorima rizika. Cena nafte je već blizu svog istorijskog rasta, ali se nadamo da neće dalje rasti. Takođe, kada je reč o infrastrukturnim projektima, investicije su povećane u 2018. godini, ali je neophodno da se taj snažni investicioni ciklus nastavi jer javne investicije direktno utiču na povećanje BDP", kazao je on.

 

Svetska banka je ocenila da na ekonomska kretanja u Srbiji utiču regionalni politički događaji, moguće pooštravanje finansijskih uslova za tržišta u razvoju i zabrinutost za brzinu dinamike rasta u EU.

 

"Stalna pretnja od prevremenih izbora u Srbiji, nedavna ostavka ministra finansija, rad na rešavanju pitanja Kosova i Metohije, otvaranje poglavlja sporije od očekivanog, nedostatak formalnog angažmana sa MMF, pogoršavanje pokazatelja koji se odnose na upravljanje i vladavinu prava u zemlji, sugerišu da je rast mogao biti i brži", navodi se u izveštaju.

 

Na ekonomski rast u Srbiji, po rečima Šestovića, pozitivno utiču relativno niske kamatne stope, kao i privredni rast u čitavoj jugoistočnoj Evropi što se automatski preliva na Srbiju i njenu integrisanost u evropske tokove proizvodnje.

 

"Pozitivno će uticati i najavljeno povećanje plata u javnom sektoru gde radi 700.000 ljudi. Parametri za dalje povećanje plata u Srbiji dogovoreni su u okviru programa sa MMF i to je uključeno u projekcije za budžet za 2019. godinu", kazao je on i dodao da kada je reč o potencijalnoj međunarodnoj krizi nema najave da će se to desiti u bliskoj budućnosti i da će imati direktan uticaj na kretanja u Srbiji.

 

Šestović je rekao da nivo javnog duga u Srbiji konstantno opada već nekoliko godina što je posledica suficita u budžetu, ali je ukupan rast privatnih investicija i dalje nizak.

 

"Brzo rastuće zemlje jugoistočne Evrope imaju privatne investicije od oko 25% BDP, dok je u Srbiji to oko 17%. Dok se taj broj ne promeni mi nećemo moći da očekujemo brži rast", kazao je Šestović i dodao da Srbija ima prosečnu zaduženost u odnosu na susedne zemlje.

 

Javne investicije i potrošnja podstakli rast na Zapadnom Balkanu

 

Svetska banka je u novom iyve[taju procenila da će ekonomski rast na Zapadnom Balkanu dostići 3,5%  u 2018, čemu su najviše doprinele javne investicije i potrošnja.

 

U Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji projektovani rast varira od 2,5 do 4%.

 

Iako zaposlenost beleži rast u pet od šest zemalja regiona, 91.400 novih radnih mesta otvorenih od jula 2017. do jula 2018. značajno je manje od 214.000 , koliko ih je otvoreno prethodne godine. Najveći broj novih radnih mesta otvoren je u industrijskom sektoru i sektoru usluga, ističe se u izveštaju Svetske banke za Zapadni Balkan.

 

"U regionu smo svedoci rasta koji je podstaknut javnim investicijama i potrošnjom, a u zemljama u kojima je došlo do povećanja privatnih investicija, došlo je i do bržeg rasta. Rast privatnih investicija i izvoza obezbeđuje održivost rasta", izjavila je regionalna direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan Linda van Gelder.

 

U izveštaju Svetske banke se navodi da u većini zemalja Zapadnog Balkana visok i rastući javni dug nosi sa sobom fiskalne i eksterne neravnoteže, što projekcije čini osetljivim na promene troškova finansiranja ukoliko bi se smanjila finansijska tržišta.

 

"Stoga, održivi dugoročan rast zahteva reforme u svakoj zemlji koje će stimulisati investicije i izvoz", preporuka je Svetske banke za zemlje Zapadnog Balkana, kao i veća ekonomska integracija u cilju promovisanja većeg, održivog rasta i podsticanja otvaranja novih radnih mesta.

 

Potrebna je, takođe, kako ocenjuju stručnjaci Svetske banke, i veća integracija zemalja Zapadnog Balkana "usredsređena na investicije, mobilnost i digitalnu integraciju kako bi se ubrzao rast, prevazišla mala i fragmentisana domaća tržišta i osigurala dugoročna ekonomska stabilnost".

 

Izvor: Beta

 

04.10.2018 · SRBIJA / EKONOMIJA / INVESTICIJE