BIH / OPŠTI IZBORI U BIH PONOVO U ATMOSFERI DUBOKIH PODELA


05.10.2018
Građani Bosne i Hercegovine u nedelju, 7. oktobra, biraju članove Predsedništva BiH, novi saziv državnog parlamenta, predsednika Republike Srpske, poslanike u parlamentu Federacije BiH i u Narodnoj skupštini RS, kao i zastupnike u skupštinama deset kantona u Federaciji BiH. Biće to osmi opšti izbori u istoriji BiH a i ovogodišnji će, kao i svi prethodni, biti održani u atmosferi dubokih nacionalnih i entitetskih podela.  

Izborima je prethodila predizborna kampanja koju analitičari smatraju najprljavijom u posleratnoj istoriji BiH.

 

To se posebno odnosi na Republiku Srpsku, u kojoj je kampanja obilovala govorom mržnje i huškačkom retorikom, usmerenim ne prema kandidatima bošnjačkog i hrvatskog naroda, već prema predstavnicima suprotstavljenih političkih opcija iz srpskog naroda.

 

Političke tenzije između dva suprotstavljena tabora u RS uoči izbora blizu su tačke ključanja i prete da prerastu u nasilje.

 

Na jednoj strani je aktuelna vladajuća koalicija, na čelu sa Savezom nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), ojačanim Demokratskim narodnim savezom, Socijalističkom partijom (SP) i Ujedinjenom Srpskom, dok je na drugoj strani Savez za pobedu (SzP), koji čine Srpska demokratska stranka (SDS), Partija demokratskog progresa (PDP), Narodni demokratski pokret (NDP) i više manjih političkih stranaka.

 

Predizborna kampanja potvrdila je da suprotstavljenim političkim taborima nije toliko važno koliko će koja od stranka osvojiti poslaničkih mandata za parlament BiH i Narodnu skupštinu RS, već da li će pobediti predsednički kandidati vladajuće koalicije ili opozicionog bloka.

 

Posebno je važno ko će biti budući predsednik RS, Željka Cvijanovć iz SNSD ili Vukota Goveradica iz SzP.

 

U prvom slučaju sadašnja koalicija predvođena SNSD ostaje na vlasti i naredne četiri godine, dok bi pobeda Govedarice značila mogućnost da SNSD, posle 12 godina, ne bude na vlasti u tom entitetu BiH.

 

Analitičari smatraju da bi u slučaju pobede Govedarice, DNS, ili dobar njegov deo, koji je sada u vladajućoj koaliciji, prešao na drugu stranu i zajedno sa SZP formirao novu Vladu RS u kojoj ne bi bilo SNSD i socijalista.

 

Bitka za srpskog člana Predsedništva BiH takođe je značajna, jer bi pobeda Mladena Ivanića značila da je politička moć Milorada Dodika značajno oslabljena i da bi on u skorije vreme mogao da u potpunosti ode sa političke scene u BiH.

 

Prema tvrdnjama relevantnih izvora, razlika između predsedničkih kandidata SNSD i SzP je mala na oba izborna nivoa, a o pobednicima bi mogli da odluče oni koji su u prethodnim izbornim ciklusima, posebno od 2006. godine do danas, bili apstinenti. Njih je u proseku bilo blizu 50%.

 

Prelomna tačka izbora, prema pojedinim analitičarima, mogli bi biti protesti građana Banjaluke pod nazivom "Pravda za Davida", koji traju više od šest meseci na Trgu Krajine u Banjaluci zbog ubistva  mladića Davida Dragičevića.

 

Roditelji ubijenog mladića od samog početka tvrde da je njihovog sina ubila policija, da su u ubistvo umešani najviši zvaničnici MUP RS, dok vrh vlasti, uključujući i Dodika, pokušava da zataška ubistvo.

 

"Slučaj Dragičević" u velikoj meri je kompromitovao vlast, tako da su Dodik i njegov SNSD u velikoj meri izgubili podršku građana u Banjaluci, koja je najveća izborna baza, ali i grad u kome su na vlasti punih dvadeset godina.

 

S druge strane, Savez za pobedu je podržao porodicu Dragičević i grupu "Pravda za Davida", a otkazali su svoju završnu konvenciju u Banjaluci, jer se na Trgu Krajine održava velliki skup "Pravda za Davida", gde bi, kako je najavio, otac ubijenog mladića trebalo da obelodani imena ubica i nalogodavaca ubistva njegovog sina.

 

"Slučaj Dragičević" naneo je najviše štete Miloradu Dodiku, a u dobroj meri umanjio je i efekte njegovih sastanaka sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, posete ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova Banjaluci, kao i otvorenu podršku koju mu je tokom kampanje pružao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

 

Uz jasnu podršku Dodiku, Vučić je oštro kritikovao Mladena Ivanića, Dodikovog protivkandidata, u vezi sa mešanjem zapadnih zemalja u izborni proces u BiH.

 

Vučić: Nisam otišao u RS da ne pružim izgovor onima koji žele loše srpskom narodu

 

Predsednik Srbije izjavio je da nije otišao u Republiku Srpsku kako bi izbegao da pruži svaki izgovor onima koji žele nestanak RS i koji žele loše srpskom narodu.

 

"Sinoć je (hrvatski premijer Andrej) Plenković u Mostaru podržao kandidata, valjda Čovića i niko iz Evrope to nije osudio jer jedna pravila imaju za sebe i svoje ljude a druge za nas Srbe", rekao je Vučić 5. oktobra u Beogradu, gde se održava konferencija "Ka bezbednijoj Srbiji".

 

On je dodao da Srbija mora da beži od sukoba jer nema dece i budućnosti za bacanje, ali je i dodao da nikome neće dozvoliti da je gazi i ponižava.

 

Vučić je 5. oktobra u Istočnom Sarajevu trebalo da prisustvuje otvaranju bolnice "Srbija".

 

Deo bošnjačkih birača spreman da glasa za Komšića da osujeti Čovićevu pobedu

 

U Federaciji BiH će se najveća bitka voditi između kandidata Stranke demokratske akcije (SDA) Šefika Džaferovića i Socijaldemokratske partije (SDP) Denisa Bećirovića za bošnjačkog člana Predsedništva BiH, dok analitičari ne daju prevelike šanse za pobedu Fahrudinu Radončiću, kandidatu Saveza za bolju budućnost (SBB).

 

Konce kandidatu Hrvatske demokratske zajednice (HDZ BiH) Draganu Čoviću za hrvatskog člana Predsedništva BiH mogao bi ponovo da pokvari kandidat Demokratskog fronta (DF) Željko Komšić.

 

Prema proceni analitičara, u bošnjačkom biračkom telu postoji dobar deo onih koji su spremni da daju glas Komšiću, samo da bi osujetili pobedu Dragana Čovića.

 

U ovoj pretpostavljenj situaciji gubitnik bi, osim Čovića, bio i Bećirović, jer bi potencijali glasači SDP u bošnjačkom korpusu svoj glas dali Komšiću.

 

Prema tvrdnjama analitičara, Centralna izborna komisija (CIK) nije obezbedila sve potrebne mehanizme da izbori u BiH prođu na demokratski i fer način, pa su, kao i na svim prethonim izborima, realni kupovina glasova, članova biračkih odbora, ali i izborne krađe.

 

U birački spisak, prema podacima CIK, upisano je 3,35 miliona birača.

 

Izvor: Ljiljana Kovačević, dopisnica agencije Beta


05.10.2018 · BIH / IZBORI