Prodajom pasoša investitorima Evropa otvara vrata kriminalcima


11.10.2018
Praksom "keš za pasoš" Evropa je otvorila vrata kriminalu i korupciji a neke članice EU vode lukrativnu industriju trgovine državljanstvom, upozorava se u novom izveštaju međunarodnih nevladinih organizacija. Podaci iz izveštaja pokazuju da u Grčkoj ili Letoniji boravište košta 250.000 evra, pasoš Kipra dva miliona a Austrije čak deset miliona evra.

Šeme 'zlatnih viza' nude utočište od vlasti koje bi mogle da vam zaplene ukradenu imovinu, kao i slobodu da putujete a da ne budete sumnjivi", navodi se u izveštaju organizacija Transparensi internešenel (Transparency International, TI) i Globalni svedok (Global Witness).

 

"Ako imate mnogo novca do koga ste došli na sumnjiv način, razumno je obezbediti novo mesto daleko od onog gde ste ga ukrali", rekla je aktivistkinja Globalnog svedoka Naomi Hirst pred objavljivanje izveštaja, preneo je EURACTIV.com.

 

Pitanje "zlatnih pasoša" nedavno je dospelo u fokus nakon što su finske vlasti ušle u firmu koja se bavi nekretninama jednog ruskog biznismena a koji je kupio državljanstvo Malte pošto je osumnjičen za  pranje novca.

 

Drugi primer je Mađarska koja je dala boravišnu vizu porodici jednog od šefova obaveštajaca iz Kremlja a koji je pod evropskim sankcijama.

 

Dve antikorupcijske organizacije istraživale su prakse četiri članice EU koje prodaju pasoše - Austrije, Bugarske, Kipra i Malte, i 12 zemalja koje daju pravo boravišta stranim investitorima.

 

Praksu trgovine pasošima ili boravišnim vizama za investicije primenjuje 13 članica EU - Austrija, Kipar, Luksemburg, Malta, Grčka, Letonija, Portugalija, Španija, Irska, Britanija, Bugarska, Holandija i Francuska. Mađarska je u međuvremenu prekinula taj program.

 

Prema izveštaju "Bekstvo u Evropu - U mračnom svetu zlatnih viza", u poslednjih deset godina kroz šeme "zlatnih viza" u više članica Unija je postala bogatija za više od 6.000 državljana i oko 100.000 novih građana sa, kod mnogih od njih, sumnjivim poreklom finansiranja i bogatstva.

 

Španija, Mađarska, Letonija, Portugalija i Britanija dale su najveći broj "zlatnih viza" investitorima i njihovim porodicama a slede Grčka, Kipar i Malta.

 

Istovremeno su članice EU zajedno privukle oko 25 milijardi evra direktnih stranih investicija kroz programe "zlatnih viza", pokazao je izveštaj. Najveći dobitnici su Španija (976 miliona evra), Kipar (914 miliona), Portugalija (670 miliona) i Britanija (498 miliona), kada se gleda godišnji prosek.

 

I dok visina investicije za kvalifikaciju za šemu "zlatnih viza" varira - u Grčkoj ili Letoniji boravište može da košta 250.000 evra a pasoš Kipra dva miliona ili čak deset miliona austrijski, posebno su se od tih šema okoristile manje članice.

 

U izveštaju su se izdvojile tri zemlje. Kipar je od 2013. zaradio 4,8 milijardi evra podajom više od 3.000 pasoša kontroverznim osobama iz Ukrajine, Rusije i Sirije. Malta je od 2014. prikupila oko 718 miliona evra a Portugalija, od 2012. godine, četiri milijarde evra davanjem više od 17.000 boravišnih viza sa opcijom državljanstva posle šest godina.

 

Ozbiljna pretnja

 

TI i Globalni svedok kažu da članice primenjuju različite kriterijume i da ni vlade ne znaju sve detalje.

 

"Te šeme predstavljaju ozbiljan rizik u članicama i EU kao celini - s jedne strane postoji opasnost da u EU uđu 'ljudi visokog rizika' i korumpirani pojedinci, a s druge strane je tu rizik od korupcije samih zemalja", rekla je novinarima u Briselu Lora Brijo (Laura Brillaud) iz TI.

 

Osim Britanije, Kipra, Irske i Bugarske, zemlje koje sprovode takve šeme članice su zone Šengena i podležu slobodi kretanja u EU.

 

I dok Kipar i Portugalija ne proveravaju izvore finansiranja i bogatstva tražilaca, Portugalija i Malta proveravaju da li su pod istragom u nekoj drugoj zemlji.

 

Prema Brijo, postoji još jedan rizik i povezan je sa nedovoljnom harmonizacijom standarda i praksi na nivou EU: "Krajnja opasnost je da se integritet i bezbednost EU potkopaju zbog neadekvatnog upravljanja šemama (zlatnih viza i pasoša)".

 

"Pasoši i vize EU nisu roba. Novac ne treba da bude kriterijum za državljanstvo i pravo boravka u EU", istakao je evroposlanik Zelenih Sven Gigold (Giegold) zadužen za fiskalna pitanja.

 

"Potreban nam je evropski zakon kako bi zaustavili prodaju prava na evropsko državljanstvo i moramo da pojačamo borbu protiv pranja novca. Komisija mora da postavi minimalne standarde za te programe i obezbedi da ih vlade koje nude pasoše i vize investitorima poštuju", rekao je Gigold.

 

Nakon što je primila žalbe da takve šeme mogu da kompromituju bezbednost EU, Evropska komisija je pokrenula istragu i očekuje se da u novembru objavi izveštaj o šemama za davanje državljanstva.

 

Izvor: EURACTIV.com

 

11.10.2018 · EUROACTIV