SRBIJA / PROJEKAT KATASTAR RUDARSKOG OTPADA ĆE POMOĆI SRBIJI DA KONTROLIŠE KAKO SE UPRAVLJA OVOM VRSTOM OTPADA / BGEN


01.11.2018
Katastar rudarskog otpada će pomoći Srbiji da nadgleda upravljanje rudarskim otpadom, tako što će obezbediti odgovarajuću bazu podataka sa informacijama o lokacijama objekata rudarskog otpada, ko njima upravlja, koliki su, kao i o količini i vrsti otpada koji sadrže, kaže u intervjuu za Balkan Green Energy News Piter Bajer, vođa projekta Katastar rudarskog otpada.

Bajer sumira prvu fazu projekta, tokom koje je posećeno ukupno 250 napuštenih lokacija rudarskog otpada, i izabrana 41 lokacija za detaljnu inspekciju, ali i otkriva šta će biti urađeno u drugoj fazi trogodišnjeg projekta, koji je započeo 2017.

Projekat vode Ministarstvo rudarstva i energetike u saradnji sa Delegacijom EU u Srbiji, a sprovode nemačke kompanije Plejades GmbH Independent Experts i DMT u saradnji sa lokalnim partnerom, Institutom za rudarstvo i metalurgiju Bor.

Zašto je pravilno upravljanje rudarskim otpadom važno? Da li možete navesti neke situacije kada se ovim otpadom nije pravilno upravljalo i koje su bile posledice?

Rudarstvo podrazumeva pomeranje velikih količina kamena, stena ili zemlje. Kako bi se došlo do rude, ostalo se mora odstraniti, a obično ruda čini mali procenat tog materijala. To znači da se velike količine jalovine ne mogu koristiti i moraju se negde deponovati, kao i jalovina od prerade ruda. U starim vremenima, pre nekih 50 godina, to nije činjeno u skladu sa standardima koji važe danas, pa se ovaj otpad jednostavno bacao bez ikakve kontrole.

Srbija je u 2015. godini izmenila Zakon o rudarstvu i uvela standarde EU, pa će morati i da primeni one koji se odnose na upravljanjem rudarskim otpadom

Postoje dva glavna problema sa rudarskim otpadom: jedan je da rudarski otpad iz rudnika metala još sadrži ostatke metala, koji mogu dospeti u životnu sredinu, čime se zagađuju površinske ili podzemne vode. To je prilično često sa starim odlagalištima otpada od pre 50 i više godina. Drugi problem je stabilnost – ako su padine veoma strme ili veoma visoke, onda ceo objekat rudarskog otpada može da postane nestabilan i, na žalost, a to se desilo par puta u prošlosti: nesreća u španskom mestu Aznalcollar 1998. godine ili u rumunskom gradu Baia Mare, 2000. godine, kada je brana na odlagalištu jalovine popustila i izlila se u reke.

Do ovih velikih nesreća došlo je zbog neadekvatne izgradnje i održavanja objekata rudarskog otpada i upravo zbog toga je Evropska unija usvojila direktivu koja daje okvir za pravilnu izgradnju i održavanje ovih objekata – Direktivu o rudarskom otpadu. Ovaj okvir se sada primenjuje u svim zemljama članicama EU.

Zbog velikih nesreća usled neadekvatne izgradnje i održavanja objekata rudarskog otpada EU je donela Direktivu o rudarskom otpadu

Srbija je u 2015. godini izmenila Zakon o rudarstvu i uvela standarde EU, pa će morati i da primeni one standarde koji se odnose na upravljanje rudarskim otpadom.

Cilj projekta Katastar rudarskog otpada je dalji razvoj i unapređenje sistema upravljanja rudarskim otpadom u Srbiji. Šta treba učiniti da bi se postigao ovaj cilj?

Srpski propisi o rudarstvu sada su u skladu sa tehničkim standardima i direktivama EU. Cilj je poboljšati upravljanje rudarskim otpadom i uvesti savremene tehničke, operativne i građevinske standarde, što podrazumeva nadzor nad upravljanjem rudarskim otpadom od strane Ministarstva rudarstva i energetike. Da biste to uradili, morate da imate odgovarajuću bazu podataka koja sadrži informacije o lokacijama objekata rudarskog otpada, njihovoj veličini, ko njima upravlja, kao i o količini i vrsti otpada. To je osnovna alatka neophodna da se stekne uvid u objekte rudarskog otpada širom Srbije, koja će omogućiti kontrolu i nadgledanje aktivnosti u ovoj oblasti. To je jedan od glavnih ciljeva projekta.

Cilj projekta je poboljšati upravljanje rudarskim otpadom i uvesti savremene tehničke, operativne i građevinske standarde, što podrazumeva nadzor nad upravljanjem tim otpadom od strane države

Baza podataka ili katastar će uključivati podatke o aktivnim rudnicima. Podatke o njima sakupili smo preko upitnika poslatih rudarskim kompanijama u vezi sa aktivnim nalazištima i ti podaci su već u katastru.

Katastar će, takođe, sadržati podatke o napuštenim rudnicima, gde je proizvodnja stala pre 10, 20 ili čak 50 godina i koja su napuštena, što znači da nema kompanije koja ih kontroliše. Kao posledica toga, oni su u nadležnosti države. U sklopu projekta posetili smo 250 napuštenih lokacija, što će pomoći u stvaranju potpune slike rudarskog otpada u Srbiji, što je krajnji cilj projekta.

Katastar će sadržati podatke o aktivnim i napuštenim rudnicima

Baza podataka je spremna, operativna i već se ubacuju podaci. S obzirom na to da i dalje radimo kontrole na terenu, prikupićemo još podataka, koji će, takođe, biti ubačenu u katastar. Ovo će trajati do 2019. godine, i na kraju projekta, planiranog za januar 2020. godine, svi ovi podaci će biti u katastru.

Zašto je katastar toliko važan? Koje elemente će sadržati?

Katastar je prvi sveobuhvatni popis objekata rudarskog otpada u Srbiji. Bilo je različitih informacija u različitim izvorima, sve smo to sakupili i, zajedno sa rezultatima našeg istraživanja sistematizovali i procenili. Katastar je veoma važan i praktičan alat za Ministarstvo rudarstva i energetike i pomoći će u nadgledanju rudarskih aktivnosti.

Određene informacije iz katastra biće dostupne javnosti jer će u obliku veb aplikacije biti dostupan na internetu

Određene informacije iz katastra biće dostupne javnosti jer će u obliku veb aplikacije biti dostupan na internetu. Stoga je i sredstvo za zainteresovanu javnost da dobije informacije o upravljanju rudarskim otpadom. Ovo je uslov propisan Direktivom o rudarskom otpadu, koji obavezuje zemlje da naprave popis zatvorenih i napuštenih rudarskih objekata i da ove informacije budu dostupne javnosti.

Šta su dosadašnja dostignuća projekta i šta još treba da se uradi?

U prvoj fazi projekta sakupljali smo informacije o rudarskim i lokacijama rudarskog otpada iz svih raspoloživih izvora, sistematizovali ih i za vrlo kratko vreme identifikovali moguće rudarske i lokacije za rudarski otpad. Na kraju, izabrali smo i posetili 250 lokacija koje se nalaze širom Srbije. Paralelno je na terenu radilo 8 timova, sistematično smo prikupljali i dokumentovali informacije, izrađivali mape i fotografije, i sastavljali sveobuhvatan izveštaj o 250 lokacija.

U okviru projekta je obavljena terenska kontrola 250 lokacija rudarskog otpada

Od ovih lokacija identifikovano je 105, koje imaju velike količine rudarskog otpada, sa ukupno oko 24 miliona kubnih metara otpada. Posle još detaljnije analize identifikovali smo lokacije koje bi trebalo da budu predmet dodatne provere kako bi se procenio potencijalni uticaj na životnu sredinu ili rizik od nestabilnosti objekata. Razgovarali smo o tome sa predstavnicima ministarstva i identifikovali 41 lokaciju u istočnoj, južnoj i zapadnoj Srbiji, koje obuhvataju oko 80% prethodno utvrđenih količina rudarskog otpada. Za ove lokacije radimo detaljna istraživanja.

Šta to znači?

Detaljno ispitivanje lokacije ima za cilj procenu uticaja na životnu sredinu, na primer, na zagađenje podzemnih i površinskih voda. Istraživanje, takođe, procenjuje rizike za stabilnost starih odlagališta za jalovinu. Imamo detaljan plan istraživanja za svaku od ovih 41 lokacija. Ovo obuhvata uzorke svih relevantnih ekoloških faktora, kao što su: zemlja, rudarski otpad, površinske i podzemne vode, hemijske analize i geotehnički testovi. Sve to se procenjuje u svetlu uticaja na životnu sredinu i stabilnost objekata rudarskog otpada.

U toku je detaljna terenska kontrola 41 lokacije, koje sadrže 80% ukupne količine rudarskog otpada

Pokrenuli smo ispitivanje ovih lokacija u julu, imaćemo pauzu u terenskom radu zbog zimskih uslova, nastavićemo ga kada nam vremenski uslovi dozvole, verovatno u februaru 2019, sve do kraja proleća ili početka leta 2019. godine. Uporedo ćemo raditi analize, procenjivati podatke, pisati izveštaje, kreirati mape i to će se nastaviti do kraja 2019. godine.

Ovo je projekat sa više zainteresovanih strana. Možete li nam reći kakva sinergija je ostvarena?

Blisko sarađujemo sa Ministarstvom rudarstva i energetike, stručnjaci koji tamo rade će koristiti katastar kao alat. Postoji stalna razmena informacija. Ekspertiza ministarstva je uključena u projekat, a u isto vreme njihovi predstavnici dobijaju dodatna znanja o upravljanju rudarskim otpadom. Takođe, u okviru projekta organizovaćemo studijske posete, u trajanju od po pet dana, za predstavnike ministarstva u Nemačku i još jednu zemlju EU, kako bismo obišli rudnike i videli kako se tamo upravlja rudarskim otpadom. Dakle, postoji razmena informacija, a sinergija je što na jednom mestu imate svo to iskustvo na raspolaganju.

Organizovaćemo dve studijske posete, u trajanju od po pet dana, za predstavnike ministarstva u Nemačku i još jednu zemlju EU

Još jedan vrlo važan aspekt je to što blisko sarađujemo na projektu sa našim srpskim partnerom, Institutom za rudarstvo i metalurgiju Bor. Dakle, kombinujemo lokalnu srpsku ekspertizu sa međunarodnom, i opet imamo sinergiju, prenos znanja i to što možemo spojiti ta znanja kako bi projekat bio što uspešniji.

Još nešto je, takođe, veoma važno po mom mišljenju, a to je javna prezentacija projekta u Raški. Pružili smo informacije zainteresovanoj javnosti preko medija i upoznali ih sa potencijalnim problemom rudarskog otpada i zašto je važno upravljanje rudarskim otpadom –  dugoročno posmatarno, doprineće poboljšanju zaštite životne sredine. Interesovanje postoji i kod ljudi koji nisu u struci, ali na primer žive u opštinama u kojima je bilo rudarske aktivnosti. I njima kroz projekat prenosimo znanje i korisne informacije.

 

01.11.2018 · DELEGACIJA_EU_U_SRBIJI / KATASTAR_RUDARSKOG_OTPADA / MINISTARSTVO_RUDARSTVA_I_ENERGETIKE / OBJEKAT_RUDARSKOG_OTPADA / PETER_BAYER / PLEJADES / RUDARSKI_OTPAD / UPRAVLJANJE_RUDARSKIM_OTPADOM