SVET / ZAGAĐENJE VAZDUHA NAS UBIJA I ZAGLUPLJUJE


06.11.2018
Sitne čestice, uobičajeno nastale kao posledica sagorevanja fosilnih goriva, dospevaju do plućnog krvotoka i vode bolestima disajnih organa i kardiovaskularnim oboljenjima. Njihov uticaj osećaju i bebe dok su još u materici – naučnici su dokazali i povezanost vazdušnog zagađenja sa prevremenim rođenjima, skokom stope smrtnosti novorođenčadi, smetnjama u razvoju i čak – leukemijom. Njegov doprinos ispoljava se i na naše raspoloženje i pamćenje kroz depresivna stanja i demenciju.

Međutim, ovde se ne okončavaju sumorne procene o tome kako loš kvalitet vazduha degradira kvalitet našeg života.

 

Hronična izloženost štetnim materijama u atmosferi dovodi do značajnog opadanja rezultata koje ostvarujemo na proverama znanja jezika i testovima računanja, otkriće je novog istraživanja sprovedenog u Kini. Na ovom eksperimentu Univerzitet u Pekingu sarađivao je sa Jejlom iz Sjedinjenih Američkih Država.

S obzirom na to da zagađenje vazduha nije isključivo problem Kineza, ono nas „zatupljuje“ uglavnom sve, s izuzetkom srećnika koji mogu da dišu punim plućima.

Prosečan uticaj opasnih gasovitih jedinjenja, čađi i prašine na intelektualne sposobnosti čoveka jednak je gubljenju jedne godine školovanja, ocenili su kineski i američki stručnjaci u svom radu „Uticaj izloženosti zagađenju vazduha na kognitivne performanse“, kod pojedinih osoba i više godina.

Otkud uopšte korelacija između naše inteligencije i udisanja nečiste smeše gasova i kako ju je kinesko-američki tim primetio i potvrdio?

Naučnici su analizirali poznavanje jezika i uspešnost rešavanja aritmetičkih zadataka na ukupno 25 hiljada nasumično odabranih pripadnika kineske nacije u periodu od 2010. do 2014. godine. Kroz poređenje nivoa azot-dioksida, sumpor-dioksida i mikro-čestica (PM10), opazili su snažnu uzročno-posledičnu vezu između zagađenja vazduha i mentalnih karakteristika. Istraživanje se zasnivalo na 24 standardizovana matematička problema i 34 pitanja o prepoznavanju reči.

Kinezi su zaključili i da je više oštećenja pretrpeo intelekt ljudi koji su bili pod uticajem zagađenog vazduha duže vremena, posebno onih starijih od 64 godine. Mozak muškaraca ranjiviji je u odnosu na mozak žena, pogotovo niskoobrazovanih, što se pripisuje činjenici da se oni uglavnom bave fizičkim poslovima na otvorenom. Pored toga, više ispašta naš rečnik nego računanje.

Stručnjaci preporučuju da se zagađenje zauzda oštrijim zakonskim propisima.

Istraživanje je dostupno na sledećem linku: http://www.pnas.org/content/115/37/9193.

I za kraj…

Šta je ibrik i koliko je 3*0+7*(2+1)-17?

Jelena Kozbašić/ ENERGETSKI PORTAL SRBIJE

 

06.11.2018 · KLIMA