RADNIK U EU NE GUBI PRAVO NA ODMOR AKO NE TRAŽI DA GA KORISTI


08.11.2018
Sud Evropske unije u Luksemburgu odlučio je da u zemljama Unije pravo na godišnji odmor ne može da propadne samo zbog toga što zaposleni nije zatražio da ga koristi, a isto važi i za pravo na isplatu naknade za neiskorišćeni godišnji odmor po završetku radnog odnosa. Sud je pojasnio da je to pravo i nasledivo - u slučaju smrti zaposlenog njegovi naslednici imaju pravo na finansijsku naknadu za neiskorišćeni odmor.

Nemački savezni sud za radne sporove i Visoki upravni supkrajine Berlin-Brandenburg zatražili su od Suda EU da protumaći primenu prava EU u toj oblasti. Pozadina zahteva bio je postupak koji su pokrenuli jedan pravni referent u pokrajinskoj upravi pokrajine Berlin i jedan saradnik Instituta Maks Plank, koji pre okončanja radnog odnosa nisu u potpunosti iskoristili godišnji odmor i zato zatražili finansijsko obeštećenje.

 

U presudi od 6. novembra sud je ocenio da se protivi pravu EU da zaposleni automatski izgubi svoje dane odmora ili pravo na finansijsku naknadu za neiskorišćeni odmor samo zato što pre kraja radnog odnosa nije zatražio da ga iskoristi. "Ta prava mogu se izgubiti samo ako je poslodavac radniku stvarno omogućio, u prvom redu odgovarajućim obaveštenjem, da blagovremeno iskoristi navedeni odmor", naveo je sud.

 

Nasuprot tome, ako navedeni poslodavac može da dokaže, a što je njegov teret, da je zaposleni potpuno svestan posledica odlučio da ne iskoristi plaćeni odmor iako mu je to blagovremeno i stvarno omogućeno,  gubitak prava na odmor ili finansijsku naknadu neiskorišćenog odmora ne protivi se pravu EU, ocenio je sud.

 

Sud je presudio i da teret dokazivanja da je radnik zaista i obavešten leži na poslodavcu, pošto se u radnom odnosu zaposleni smatra slabijom stranom.

 

Evropski sud je istakao i da ti principi važe kako za javne poslodavce, kao što je to sučaj sa upravom pokrajine Berlin, tako i za privatne poslodavce, poput Instituta Maks Plank.

 

Sud EU je samo izneo svoje tumačenje, a o konkretnim slučajevima treba da odluče nadležni radni i upravni sudovi u Nemačkoj.

 

Nemački Savezni sud za radne sporove dostavio je Sudu EU još dva predmeta, u kojima su dve udovice zatražile finansijsku naknadu za dane odmora koje njihovi pokojni supružnici nisu iskoristili. Jedna tužba podneta je protiv grada Vupertala, a druga protiv jednog privatnog poslodavca.

 

Sud EU je i u tim slučajevima utvrdio da "pravo radnika na plaćeni godišnji odmor po pravu Unije ne propada njegovom smrću". Naslednici preminulog zaposlenog imaju stoga pravo da zahtevaju finansijsko obeštećenje za neskorišćeni odmor.

 

Time je samo potvrđena odluka iz 2014. godine, jer je još tada sud presudio da je u slučaju smrti radnika sprečavanje isplate plaćenog godišnjeg odmora od strane nacionalnog zakonodavstva suprotno pravu EU. U dispozitivu presude tada je navedeno da svaki radnik ima pravo na plaćeni godišnji odmor od najmanje četiri nedelje i period odmora ne može se zameniti isplatom, osim ako se radni odnos ne završava.

 

Savezni sud za radne sporove Nemačke ipak je smatrao da je potrebno dodatno razjašnjenje u kontekstu nemačkog naslednog prava.

 

Sud u Luksemburgu svoju je presudu sada dopunio i uputstvom da se naslednici mogu "neposredno" pozvati na pravo EU, ako nacionalno zakonodavstvo isključuje mogućnost finansijske naknade za naslednike.

 

Odluku je odmah pozdravila frakcija levih stranaka u Parlamentu EU, koja je ocenila da je sud argumentacijom da je plaćeni odmor ne samo pravo, nego čak i jedno od osnovnih prava iz povelje o osnovnim pravima EU, "stavio katanac" na, u prvom redu nemačku praksu zastarevanja neiskorišćenih dana odmora.

 

Izvor: EURACTIV.de

 

08.11.2018 · RADNOPRAVO