SRBIJA / PANČIĆ: SRBIJA I PUTIN, IZNEVERENA LJUBAV / TEOFIL PANČIĆ


15.11.2018
PišeTeofil Pančić (Mišljenja izrečena u komentaru ne odražavaju nužno stavove RSE)

Da nije fotomontaža? Nije, ima i videosnimak. Ili je možda Putin bio neobavešten s kim se rukuje i pozira? Isključeno: Putin nikada nije neobavešten, njegov je životni poziv i uža specijalnost da bude obavešten.

Možemo lako da zamislimo kako deo javnosti u Srbiji vodi ovakav traumatičan „unutrašnji dijalog“ pred prizorom susreta predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika „lažne države Kosovo“ Hašima Tačija, a na marginama pariskog samita povodom obeležavanja stogodišnjice primirja u Prom svetskom ratu.

·         Sama je ta manifestacija ionako već dovoljno buke i prašine podigla, zahvaljujući osećanju uvređenosti i potcenjenosti koju je – na način koji mu je svojstven – širio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nezadovoljan mestom na tribini koje je dobio, podaleko od lidera vodećih svetskih sila.

·         Ceremonijalna simbolika čudna je, pomalo sitničava disciplina, nekoga bi podsetila na umovanja dokonih gostiju na svadbama i sahranama, ali politika koja je sva u ceremonijalima i u nategnutoj simbolici, a takva je u Srbiji odavno na delu, od takvih stvari može da napravi veliku dramu – pa ju je, eto, i napravila. Vučić ionako misli da mu poza uvređene i oklevetane veličine odlično stoji, to je bezbroj puta demonstrirao i u domaćoj javnoj areni, pa zašto ne bi i u međunarodnoj?

·         Ali, ovo s Putinom ipak je malo ozbiljnije, ili tako bar mora da izgleda onima koje je to iznenadilo i povredilo. Naročito kad su saznali da je već neko vreme registrovan diskretan ali sve intenzivniji promet ljudi iz Putinove administracije na relaciji Moskva-Priština, bez presedanja u Beogradu.

·         Šta je u tome čudno? Rusija je relevantna sila s interesima i ambicijama širokog spektra. Misliti da bi ona u svojim kontaktima, planovima i kalkulacijama zavisila od mišljenja i „dozvole“ bilo koje svoje „sestrinske“ ekspoziture – ili, što bi sanjalački rekao prethodni predsednik Nikolić, gubernije – pomalo je infantilno. U svetskim poslovima Kremlj ima svoju i rusku računicu, a ne srpsku ili albansku. Demonstrativno šurovanje i međusobno tapšanje po ramenu sa Beogradom u ime „odbrane međunarodnog poretka“ deo je te agende, ali ne i cela agenda: u manje vidljivom sloju, neretko i izvan kulisa, odvija se pravi posao.

·         Ko na ove činjenice nije računao, ozbiljno se preračunao, i nije mu kriv niko drugi, pa ni Putin. Sada je u toku, reklo bi se, svojevrsna operacija kontrole štete: prvo se pokušalo objasniti da je to sa susretom Putina i Tačija mala protokolarna slučajnost kojoj ne treba pridavati značaj, a potom je i sam Vučić rekao da sve to ionako nema mnogo veze, jer Rusija neće učiniti u vezi s Kosovom ništa što ne odobri Srbija. To mu je Putin valjda obećao, a ne bi se usudio da prekrši takvo obećanje, pa da mora da izdrži Vučićev prekorni pogled?

  • rovincijalne fantazije na stranu, jasno je da Rusija i njen predsednik ne misle da su Srbiji ili bilo kome na Balkanu uistinu dužni da polažu račune, i da će raditi onako kako im nalaže njihovo tumačenje ruskog interesa, pa ko se u to uklopi – uklopio se, bez obzira na sentimentalne priče o bratstvu i ostali parapolitički folklor. To i nije niti može da bude sporno, bar među onima koji ne žive u bajatim legendama i ne formiraju svoje „geopolitičke“ preferencije prema njima.
  • Nevolja je nešto drugo: kako se, u Putinovoj eri, uopšte iskazuje ruski interes na Balkanu? To se moglo prilično dobro sagledati na primeru odnosa Moskve prema nedavnom sporazumu Atine i Skoplja, kao osnovu za konačno razrešenje dugotrajnog, iscrpljujućeg, apsurdnog i štetnog makedonsko-grčkog spora. Za razliku od drugih ključnih aktera u međunarodnoj zajednici, Moskva je tim sporazumom glasno nezadovoljna. Zašto? Ne bi se moglo reći da se Rusija svrstala bilo na stranu Makedonije ili Grčke; ne, pre bi se moglo reći da je Moskva igrala na kartu održavanja pat-pozicije i trajnog produženja spora radi njega samog, a ne zato da jedni ili drugi „prevagnu“. Razlog nije teško odgonetnuti: treba održavati nestabilnost u regionu, Grčku na kratkom lancu, a Makedoniju što dalje od Evropske unije i NATO, gde ne mogu bez rešenog spora s Grčkom.
  • Da li u vezi sa Srbijom i Kosovom Rusija rezonuje i deluje drugačije? Nema osnova da se tako misli, ali je dominantno uverenje u Srbiji, od tzv. običnog sveta pa do visoke politike, bilo da su srpski politički krediti u Kremlju nesporni i trajni, i da će Rusija uvek i u svemu „pokrivati“ Srbiju. Hoće li ih ovo razuveriti i otrezniti – da ne kažemo: rasputinizovati - ili će već pronaći neki način da to „ishendluju“ i teraju dalje istim pravcem? I koji je to uopšte pravac? Ovo što se vidi i čuje više liči na dezorijentisano vrludanje, deklarativno prema Briselu, ideološki (kao i u pogledu tehnologije vladanja) prema Moskvi, a sve to tako nepromišljeno, haotično i konfuzno da se naposletku ne stigne nigde.
  •  

15.11.2018 · PUTIN / SRBIJA