REGION / EU / VODA JE JAVNO DOBRO I NEKA TAKO I OSTANE, PORUČUJU GRAĐANSKE INICIJATIVE / AUTOR: VLADIMIR SPASIĆ / BGEN


25.12.2018
Privatizacija izvora pijaće vode prošla je kako u Srbiji, tako i u regionu prilično nezapaženo i ispod radara. Gradnja malih hidroelektrana (MHE), posebno u zaštićenim područjima, izazvala je revolt dela građana Srbije, BiH i Albanije, a kako će građani Srbije reagovati na pre neki dan donet zakon koji omogućava privatnim firmama da se bave vodosnabdevanjem građana, ostaje da se vidi. U međuvremenu, raste broj građanskih inicijativa koje poručuju da je voda osnovno ljudsko pravo. Interesuje nas šta vi mislite o tome, zato učestvujte u istraživanju Balkan Green Energy News portala i iznesite svoj stav o vlasništvu nad vodama, kao i njihovom korišćenju.

Ujedinjene nacije su 2008. godine proglasile pravo na vodu osnovnim ljudskim pravom. Sa izuzetkom Slovenije, koja je Ustavom zabranila prodaju izvora vode, zemlje regiona kao da nisu svesne da loše i neodgovorno upravljanje vodom ugrožava jedno od osnovnih ljudskih prava.

Ipak, sve češće smo svedoci buđenja građanskog aktivizma u nastojanju da se očuva ovo pravo. Početak svojevrsnog otpora vezuje se za borbu protiv štetnih posledica gradnje MHE širom regiona – u Srbiji, Albaniji, Bosni i Hercegovini.

U Srbiji građanska inicijativa “Odbranimo reke Stare planine” već dve godine pokušava da zaustavi gradnju malih hidroelektrana u zaštićenom području. Inicijativa je organizovala veliki protest u Pirotu u septembru, a najavljuje i protest u Beogradu za kraj januara.

Borba “hrabrih žena Kruščice” iz BiH, koje više od godinu dana blokiraju gradnju MHE u svom mestu, pre nekoliko dana je i zvanično uspešno završena jer je sud poništio dozvole za gradnju.

Već nekoliko godina građani ne samo u Albaniji, već i u regionu i EU, se protive nameri države i privatnih investitora da izgrade više hidroelektrana na reci Vojuša (Vjosa) u ovoj balkanskoj državi. Zbog lepote, Vojušu, koja izvire u Grčkoj, nazivaju i poslednjom velikom divljom rekom Evrope.

Koalicija za vodu: Pravo na vodu proglasiti osnovnim ljudskim pravom 

 

 

Sa namerom da podstaknu građane da se zapitaju koliko je važna voda, organizacije Levi Samit Srbije, 7 zahteva i Socijaldemokratska unija formirali su koaliciju Pravo na vodu, koja smatra da voda mora biti javno dobro u zajedničkom vlasništvu.

Iva Marković, aktivistkinja Zelene omladine Srbije i Levog samita Srbije, kaže da se koalicija zalaže za promenu Ustava koja bi garantovala održivo snabdevanje domaćinstava kvalitetnom vodom za piće na neprofitnoj osnovi.

“Odličan primer je potez Centra za zaštitu potrošača “Forum” iz Niša, koji je pre nekoliko dana pokrenuo građansku inicijativu da pravo građana na vodu za piće bude uvedeno u Ustav Republike Srbije kao još jedno osnovno ljudsko pravo”, rekla je ona na skupu Borba za vodu, koji je u Begradu organizovala koalicija.

Iako na prvi pogled tako ne izgleda, situacija nije baš najbolja ni u Evropskoj uniji, istakao je Pablo Sanchez Centellas, iz Evropskog pokreta za vodu,  i naveo da borba za vodu kao opšte dobro nije borba koja se vodi samo u regionu Balkana, već i u EU.

Pravo na vodu: Voda mora biti javno dobro u zajedničkom vlasništvu

“Evropski pokret za vodu je shvatio da su vode u opasnosti, a ugrožavaju ih investitori, koji žele da zarade na vodi. I zato su se ljudi pobunili protiv komercijalizacije vode”, rekao je on, i istakao da su dosad prikupili milion potpisa da se voda proglasi ljudskim pravom na nivou EU.

U EU su postojala tri predloga da voda kao ljudsko pravo uđe u ustav – u Belgiji, Italiji i Sloveniji. Samo u nekadašnjoj republici SFRJ je ovaj predlog usvojen, u novembru 2016, što je značilo da nema privatizacije vodnih resursa i da će njima upravljati država. A, pre nekoliko meseci Lora Vidović, zaštitnica prava građana u Hrvatskoj, organizovala je okrugli sto kako bi inicirala javnu raspravu o potrebi zaštite prava na vodu Ustavom Republike Hrvatske.

Prvi privatni vodovod u Zrenjaninu 

 

Iva Marković navela je da je 7. decembra promenjen Zakon o komunalnim delatnostima čime je omogućeno da privatne firme mogu da se bave vodosnabdevanjem, pa voda nije više neotuđivo javno dobro kojim može da upravlja samo javno preduzeće. Ali, i pre ove odluke situacija nije bila sjajna, a primer je privatizacija fabrika pijaće vode.

 

“Kod njihove privatizacije princip javnog dobra nije primenjen, već je prodaja izvora podvedena pod koncesiju, što je veoma problematično”, navodi ona.

Marković navodi da je izmenama Zakona o komunalnim delatnostima, koje su izgleda pisane za neku stranu kompaniju, tačnije za onu koja je partner gradskoj vlasti u Zrenjaninu, olakšan proboj tih firmi na tržište komunalnih usluga. U Zrenjaninu je pre 14 godine zabranjeno korišćenje vode iz vodovoda. Grad je sa konzorcijumom privatnih firmi sklopio ugovor da izgradi postrojenje za prećišćavanje vode, ali je problem jer po Zakonu o komunalnim delatnostima vodosnabdevanjem ne može da se bavi privatna firma.

“Zakon je promenjen 7. decembra i sada vodosnabdevanje obavlja privatna firma”, istakla je ona.

80% odsto privatizovanih izvora vode kupile strane firme

 

Da je voda najbolja roba jer su svi kupci, odavno je jasno, i nije čudo što su izvori pijaće vode bili među prvim resursima koji su privatizovani.

 

Prva velika privatizacija fabrike flaširane vode u Srbiji se odigrala 2004. kada je vlasnik firme Knjaz Miloš postala of-šor firma FPP Balkan Limited, dok je danas ona u rukama investicionog fonda Mid Europa Partners. Već sledeće godine Koka-kola je kupila Vlasinku i njen brend Rosa.

Danas je Agrokor vlasnik Nove Sloge, koja proizvodi Mivelu, investicioni fond Global Water Investment Group, registrovan na of-šor destinaciji, vlasnik je BB Minakve, a Atlantic grupa vlasnik je Palanačkog kiseljaka.

“Oko 30% izvora pijaće vode u Srbiji je privatizovano, a 80% tih privatizacija su sprovele strane kompanije”, istakla je Iva Marković.

Podaci Evrostata iz oktobra 2017. pokazuje da region ima čime da se pohvali kada je reč o vodi. Tako Hrvatska ima dugoročni prosek od 27.330 kubnih metara sveže vode i po tome je prva u EU. Slovenija je na petom mestu (15.550), Bugarska sedma (14.160), Grčka 14. (6.680), a Rumunija sa 1.840 kubnih metara je već blizu praga od 1.700 kubnih metara koji su odredile UN. Srbija bi sa 24.420 kubnih metara bila odmah iza Hrvatske.

Istraživanje

Portal Balkan Green Energy News vas poziva da učestvujete u mini-istraživanju na temu voda. Detaljne rezultate uz analizu objavićemo po završetku istraživanja, krajem januara 2019. godine.

25.12.2018 · VODA / BALKAN_GREEN_ENERGY_NEWS / MALE_HIDROELEKTRANE / MHE / PIJAĆA_VODA / PRAVO_NA_VODU / PRIVATIZACIJA / VODA / VODOSNABDEVANJE