• MIŠLJENJA / PRIČE O EU I SNOVI O VELIKOJ SRBIJI / PIŠE: • BORIS VARGA •


29.12.2018
U svijesti medijskih konzumenata stvara se jedna nova realnost: etničko zbijanje redova, priprema za nova 'humana preseljenja' i indirektan poziv za rat.

·         Odlazeću godinu obeležila su dva kontra procesa. Prvi je donošenje u februaru Strategije Evropske unije kojom se omogućava da Srbija i Crna Gora postanu članice EU do 2025. godine, sa jasnom perspektivom za integraciju celog regiona (Bosne i Hercegovine, Makedonije, Kosova i Albanije).

·         Drugi je sredinom godine iznet predlog za "korekciju", odnosno promenu granica između Srbije i Kosova, podržan od strane mnogih aktera na Zapadu.

·         I dok u prvom slučaju Zapad nudi još jedan papir i dobro poznatu priču, koju su nedugo nakon usvajanja devalvirali sami predstavnici uticajnih država EU, drugo je rešavanje međunacionalnih problema po ključu etničkog razgraničenja, bez odgovornog anticipiranja posledica po mir i stabilnost granica u celom regionu.

·         Ta šizofrena situacija je za balkanske političare jasan signal da se otvaraju šanse za novi etničko-teritorijalni inženjering, koji devedesetih godina nije finalizovan uz pomoć genocida i najtežih ratnih zločina, posebno u BiH i na Kosovu.  

·         Zamjena uloga

·         Takav politički oksimoron omogućava da se balkanske stabilokrate uz proces evrointegracija, istovremeno nesmetano bave i svojim starim šovinističkim planovima.

·         I dok je Aleksandar Vučić faktički prigrabio poznatu Dačićevu tezu o podeli Kosova, lider socijalista skrenuo je u tabor starih radikalskih vizija velike Srbije.

·         Na kongresu Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivica Dačić je u decembru izjavio da će Srbija uvek biti uz Republiku Srpsku i da je ona za Srbiju "možda čak i od većeg nacionalnog interesa od Kosova i Metohije".

·         Znači, ništa od očuvanja svetinja u srcu Srbije.

·         Uz formalno zaklinjanje za očuvanje Dejtona, Dačić je rekao da je obaveza Srbije da "štiti srpski narod" i u okruženju – u Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori.

·         Vraćanje na ekspanzionu i militantnu retoriku s kraja osamdesetih sasvim je očekivana pojava: nakon pada Slobodana Miloševića, SPS se pod vođstvom Dačića nikad nije pokajao, niti ogradio od politike ratnih razaranja i zločina; šta više – uglavnom ih je poricao i negirao.

·         I kao da se više niko ne seća kako je SPS devedesetih "zaštitila" interese srpskog naroda u Hrvatskoj, ponovo je prioritet nacionalni interes van granica Srbije.

·         Poruka o važnosti okupljanja srpskih zemalja bila je ceremonijalno predstavljena i na obeležavanju 100-godišnjice prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji, gde je u novembru u Novom Sadu upadljivo u prvim redovima figurirao Milorad Dodik.

·         Ruski i ukrajinski recept za Balkan

·         U snovima o promeni granica za Srbijom i Republikom Srpskom ne zaostaje ni Hrvatska, iako je članica EU. Tuđmanov zavet da Vašingtonski sporazum jednog dana može postati osnov za neka nova prisajedinjenja, hrvatski nacionalisti će prenositi s kolena na koleno.

·         Kosovo će sve više da se približava Albaniji jer ga na to tera zvanična srpska politika. Kratkoročno – nema kud.

·         Milo Đukanović je specifičan stabilokrata. Skoro da su personalno za njega vezani nezavisnost, raskid sa Rusijom, učlanjenje u NATO i evropske integracije Crne Gore. Kao i u slučaju bivše Jugoslavije, nakon njegovog trajnog odlaska iz politike tu republiku mogli bi da očekuju dramatični zaokreti.

·         Od stupanja u NATO, Crna Gora je na meti svoje pravoslavne braće. Dok Rusija zbog učlanjenja u Alijansu otvoreno preti najmanjoj postojugoslovenskoj državi, susedna Srbija to čini mnogo suptilnije.

·         Na Balkanu su se smejali Trampovim formulacijama da zbog Crne Gore može biti izazvan treći svetski rat. Te trapavo izgovorene fraze verovatno uopšte nisu smešne kada se čitaju u dokumentima bezbednosnih procena onih koji su to američkom predsedniku izneli po službenoj dužnosti.

·         Glavno – Crna Gora je bila meta neuspelog državnog udara iza kog stoji Moskva.

·         Možda u Crnoj Gori nije uspeo "ukrajinski scenario" na ruski način, zato bi tamo ubrzo mogao biti primenjen ukrajinski recept pokretanja inicijative za obnovu crnogorske autokefalne crkve.

·         Đukanović je u decembru rekao da je "uloga Srpske pravoslavne crkve prema Crnoj Gori izrazito destruktivna, čak i nezavisno od državne politike Srbije". On je bio veoma decidan izjavivši da je država odgovorna da se bavi obnovom autokefalne Crnogorske pravoslavne crkve.

·         Kao u slučaju Rusije i Ukrajine, inicijativa za obnovu crnogorske autokefalnosti mogla bi biti ozbiljan udarac u srpsko-crnogorske odnose. Posebno će to tako doživeti oni koji ne priznaju postojanje crnogorskog naroda i države.

·         Možda odnosi između Zapada i Rusije u širem kontekstu nisu ponovljeni Hladni rat. Međutim, odmeravanje uticaja između NATO i Rusije na Zapadnom Balkanu daleko su intenzivniji nego za vreme Hladnog rata, a posledice mogu biti neizvesne i zabrinjavajuće.

·         Zapadna formula je jasna: ne možemo da vas primimo u EU, ali želimo da vas učlanimo u NATO i sprečimo ruski uticaj u regionu.

·         Godina evropskih diktatora

·         Dominantan diskurs političara na Zapadnom Balkanu, posebno onaj za unutrašnju upotrebu, nije onaj o Strategiji proširenja EU, već o prekravanjima na kartama etničkih teritorija.

·         I mada sve to zvuči kao obična populistička drama za podizanje rejtinga političara, u svesti medijskih konzumenata stvara se jedna nova realnost: etničko sabijanje redova, priprema za nova "humana preseljenja" i indirektan poziv za rat.

·         U tom kontekstu treba posmatrati i masovne migracije iz regiona koje su među najvećima u Evropi.

·         Zapad, koji nije jedinstven kad je reč o politici prema Balkanu, nije pogrešio samo u tome da je u istoj godini ponudio Strategiju proširenja i rešenje promenom granica. Već duže vreme proces integracije država kandidata u EU ne prati kvalitet njihove demokratske tranzicije.

·         Tako balkanske stabilokrate mogu da otvaraju pregovaračka poglavlja sa EU, istovremeno da pregovaraju sa Briselom i NATO, dok brutalno proganjaju slobodne medije, civilni sektor i opoziciju.

·         Sledeća godina u EU je izborna i još povoljnija za pomenute evropske diktatore. To je šansa za novo pomeranje crvenih linija: da se još više ustoliče u svojim kvazidmokratijama i da zastrašujuću destruktivnu populističku retoriku dovedu na svega jedan korak od sprovođenja u delo.

·         Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

·         Izvor: Al Jazeera

 

 

29.12.2018 · • MIŠLJENJE / • SRBIJA / • VOJVODINA / • BEOGRAD / • KOSOVO_• REPUBLIKA_SRPSKA / • HRVATSKA / • CRNA_GORA / • BALKAN / • ZAPADNI_BALKAN / • VELIKA_SRBIJA / • ALEKSANDAR_VUČIĆ / • IVICA_DAČIĆ / • BORIS_VARGA /