FRANCUSKA / ŽUTI PRSLUCI PODELJENI OKO UČEŠĆA NA IZBORIMA


05.02.2019
Aktivisti okupljeni u  neformalnom pokretu "Žuti prsluci", koji već mesecima na ulicama francuskih gradova demonstriraju protiv politike predsednika Emanuela Makrona, prijavili su i treću listu kandidata za majske izbore za Evropski parlament. Najava nove liste "Žutih prsluka" za evropske izbore i kritike koje su usledile ukazuju da se u tom spontano nastalom i nadpartijskom pokretu javljaju ideološke podele. Ipak, "Žuti prsluci" su pokrenuli neka pitanja koja su izbila među vodeće teme u izbornoj kampanji.

Osnovan u novembru 2018. godine kao spontani odgovor na dodatne ekološke poreze na gorivo, pokret je izneo na videlo brojne društvene probleme koji tište Francusku i Evropu. Iako sada sve ukazuje da "Žute prsluke" tresu podele, pokret je, ipak, uspeo da postigne i da pravedna poreska politika postane jedno od centralnih pitanja evropskih izbora u maju 2019.

 

Nova lista za evropske izbore, koja je najavljena početkom februara, nosi ime "Savez građana-Žutih prsluka"  (Rassemblement des Gilets jaunes citoyens), prenosi Euraktiv Francuska.

 

Listu će predvoditi jedan od osnivača pokreta Tijeri-Pol Valet, koji za sebe navodi da je slikar i pisac i "angažovani građanin". Na svom blogu, Valet je objavio i da je portparol jednog komiteta za borbu protiv gladi u Jemenu i osnivač pokreta "Nacionalna jednakost".

 

Na novoj listi je za sada, međutim, svega nekoliko imena, a ne 79, koliko je potrebno za izbore za Evropski parlament. Kandidati koji su predstavljeni obećali su da će se angažovati na stvaranju "socijalno odgovornije i demokratskije Evrope i na ograničavanju socijalnog dampinga".

 

Učešće na evropskim izborima pod firmom "Žutih prsluka" prva je krajem januara najavila lista "Savez građanskih inicijativa", koju predvodi Ingrid Levavaser, tridesetjednogodišnja negovateljica i samohrana majka iz Normandije, jedna od prepoznatljivijih figura pokreta.

 

Tu listu, međutim, na kojoj je tada bilo svega desetak imena, u roku od nekoliko dana napustilo je dvoje kandidata, a ostala je i bez privremenog šefa izborne kampanje Hajika Šahinijana.

 

Potom je aktivista "Žutih prsluka" iz Nice Patrik Kribu najavio svoju listu "Žuta unija". Kribu nije obelodanio imen nijednog drugog kandidata sa liste, a za svoj politički angažman je rekao da će u prvom redu promovisati ideje koje se tiču pitanja imigracije i suvereniteta.

 

I mada nijedna od najavljenih lista nije zaokružena, one su izazvale brojne komentare i kritike drugih aktivista "Žutih prsluka", od kojih su mnogi duboko privrženi apolitičnom i nadpartijskom karakteru pokreta.

 

Tako je jedan od predstavnika pokreta Fransoa Bulo, preko Tvitera poručio da je učešće "Žutih prsluka" na evropskim izborima "ozbiljna greška" pošto "Evropski parlament nema moć da unapredi život ljudi", a "Žuti prsluci" žele "konkretan i trenutni progres".

 

Drugi aktivista Benžamen Koši, takođe je izrazio neslaganje sa učešćem pokreta na evropskim izborima. "Pokret 'Žuti prsluci' je nadpartijski pokret, koji je ujedinio ljude od krajnje levice, pa do krajnje desnice. Zabrinut sam zbog političke linije koju bi lista 'Žutih prsluka' mogla da zauzme na evropskim izborima", upozorio je Kosi u izjavi za radio Frans info.

 

Prema istraživanju koje je za televiziju BFMTV sprovela agencija Elabe, lista "Žutih prsluka" mogla bi u Francuskoj na izborima za Evropski parlament da osvoji 13% glasova, čime bi zauzela treće mesto iza centrističke Republike u pokretu predsednika Makrona (22,5%) i krajnje desnog Nacionalnog saveza (17,5%).

 

U takvom odnosu snaga, najviše glasova, oko 3%, "Žuti prsluci" bi oteli Nacionalnom savezu, pošto su birači oba tabora iz donekle sličnih razloga nezadovoljni situacijom u Francuskoj.

 

Potencijalni birači liste Žutih prsluka" svoj su izbor u anketi obrazložili stavom da su nezadovoljni politikom izvršne vlasti (54%), da podržavaju ideje liste (23%) i da su nezadovoljni Evropskom unijom (15%). Ta su obrazloženja vrlo slična onima koja su izneli simpatizeri Nacionalnog saveza, ali i krajne levičarske partije Nepokorena Francuska Žan-Lika Melanšona.

 

Ipak, nezavisno od toga za koga nameravaju da glasaju, anketa je pokazala da čak 28% građana pitanje pravednih poreza, koje su na svojim protestima nametnuli "Žuti prsluci", smatra jednim od prioriteta, što je porast od 14 procentnih poena od novembra 2018.

 

Istovremeno, pojačana svest o pravednoj poreskoj politici je u prvi plan evropskih izbora, uz već tradicionana pitanja poput klime, terorizma, imigracije i privrednog rasta, gurnula i pitanje poreske utaje, koja Francusku prema nekim procenama košta 60 do 80 milijardi evra godišnje.

 

Izvor: EURACTIV.com

 

 

05.02.2019 · FRANCUSKA / PROTESTI / EVROPSKI_IZBORI