SRBIJA PRIHVATA EVROPSKU REGULATIVU U ENERGETICI, SLABO JE SPROVODI


08.02.2019
Srbija nije loše ocenjena po prenosu evropske regulative u domaći pravni sistem u oblasti energetike, ali taj proces ne prati njena primena u praksi, rekao je direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač. On je podnoseći redovni godišnji izveštaj o napretku Srbije u oblasti energetike pred poslanicima nadležnog skupštinskog odbora rekao da je Srbija najslabije napredovala u oblastima gasa i klimatskih promena a većih primedbi nema jedino kod energetske efikasnosti. Ministar energetike istovremeno je rekao da je Srbija dobila pozitivno mišljenje za gradnju gasovoda koji je deo Turskog toka ali uz dodatne uslove.  

"EZ protiv Srbije vodi devet prekršajnih postupaka, a jedan od njih je zbog toga što nije na vreme razdvojen budući operater gasa iz Srbijagasa, preduzeće Transportgas", rekao je Kopač 7. februara u Beogradu.

 

Dodao je da se nada da će se taj proces okončati do 1. oktobra, između ostalog i zbog toga što je uslov za otvaranje poglavlja 15 o energetici u procesu pristupanja Srbije EU.

 

Kopač je rekao i da je započet prekršajni postupak zbog toga što se na priključku za gas kod Horgoša ne dozvoljava pristup drugim distributerima tog energenta.

 

On je rekao da Sekretarijat ima primedbe i na sertifikaciju Elektromreže Srbije (EMS) i Jugorosgasa, ali da se direktiva o zalihama nafte primenjuje i da su sada zalihe dovoljne za 19 dana a do 2023. moraju da se povećaju na 61 dan.

 

Srbija, prema njegovim rečima, ima problema i u dostizanju cilja da energija iz obnovljivih izvora dostigne 27% ukupne potrošnje u 2020, pa je "pitanje kako će dostići Evropu koja planira da 2050. godine 100% energije koristi iz obnovljivih izvora".

 

Kopač je istakao da se u svetu otvara proces dekarbonizacije, odnosno izbacivanja iz upotrebe uglja i svih fosilnih goriva u proizvodnji struje u termoelektranama i njihovo gašenje, "što planira i Srbija, ali da sporo ide u tom pravcu".

 

On je predložio da se izmeni Zakon o energetici i omogući da na aukcijama izabrani investitori grade kapacitete na bazi obnovljivih izvora energije.

 

"Srbija je za tri godine, od 2015. do 2017, za subvencije rudnicima potrošila 100 miliona evra, odnosno više nego što je uložila u obnovljive izvore energije", rekao je direktor Sekretarijata EZ.

 

On je rekao da, kada bi se tom izdatku dodao i trošak za emisiju ugljen-dioksida (CO2) iz elektrana, što se u EU plaća, u Srbiji bi, da je njena članica, to povećalo cenu struje za 29% jer elektrane emituju 24 miliona tona CO2.

 

Kopač je rekao da bi trebalo deregulisati cene struje i zaštititi socijalno ugrožene potrošače.

 

Većih primedbi nije bilo jedino, kako je rekao Kopač, na proces sprovođenja energetske efikasnosti.

 

Ministar rudarstva i energetike Srbije Aleksandar Antić rekao je da je "saradnja sa EZ na bazi međusobnog uvažavanja i poštovanja interesa, a da su rezultati takvih odnosa balansirana rešenja".

 

"Ne treba uznemiravati građane, struja neće poskupeti, niti Srbija pravi prekršaj jer nije članica EU", rekao je Antić i pojasnio da "rast cena struje prati troškove proizvodnje, uz uvažavanje socijalno-ekonomske situacije".

 

On je rekao da se traže rešenja za sertifikaciju EMS i Jugorosgasa, a da će se procenat učešća električne energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji povećati kada se puste u rad kapaciteti od oko 500 megavata.

 

Zaostajanje u dostizanju cilja da ukupna proizvodnja i potrošnja struje iz obnovljivih izvora dostigne 27%, kako je rekao, posledica je aktiviranja industrijskih kapaciteta i povećanja potrošnje struje za 16%, "što je pokvarilo tu matematiku".

 

Antić je istakao da se planira "aukcijski model" gradnje kapaciteta na obnovljivim izvorima i da se analizira jer je do sada malo korišćen i ne primenjuju ga ni sve zemlje EU.

 

"Nemačka je kapacitete za 103.618 megavata struje izgradila na osnovu fid-in tarifa (podsticajne otkupne cene kako bi se stimulisali investitori za gradnju kapaciteta na bazi obnovljivih izvora), i tek sada prelazi na aukcije", rekao je Antić.

 

Antić je pitao prvog čoveka EZ šta bi Srbija radila ako aukcija ne bi uspela, da li bi morala da kupuje struju od onih koji su gradili kapacitete po principu fid-in tarifa, a sada od Srbije traže da napusti taj model gradnje kapaciteta na obnovljivim izvorima.

 

Antić: Srbija dobila pozitivno mišljenje za gradnju dela Turskog toka

 

Ministar energetike rekao je i da je Sekretarijat EZ dao pozitivno mišljenje za izgradnju magistralnog gasovoda kao dela Turskog toka kroz Srbiju i da će gradnja početi u aprilu.

 

On je novinarima u Skupštini Srbije rekao da je "Sekretarijat vrhunsko, profesionalno i nezavisno telo EZ koje ne učestvuje u političkim kalkulacijama".

 

Srpsko-ruska firma Gastrans dobila je pozitivno mišljenje Agencije za energetiku Srbije (AERS) o gradnji magistralnog gasovoda kao dela Turskog toka kroz Srbiju sa zahtevom za izuzeće od Trećeg energetskog paketa, odnosno od pristupa konkurencije, što znači da se njime ne isporučuje samo ruski gas, za šta je Agencija zatražila i mišljenje EZ.

 

Sekretarijat EZ je 1. februara dao mišljenje da će gasovod povećati sigurnost snabdevanja gasom, ali je postavila dodatne uslove na 35 strana, među kojima se traži da se omogući da kapacitet gasovoda, koji će kroz Srbiju od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom graditi Srbijagas i ruski Gasprom, koriste i drugi snabdevači, čime bi se obezbedila konkurencija.

 

"Sekretarijat je dao pozitivno mišljenje na zahtev AERS uz određene uslove za unapređenje konkurencije", rekao je Antić.

 

Dodao je da je to uobičajena procedura za svaki projekat i da je Sekretarijat EZ i za Transjadranski gasovod (TAP) koji iz Azerbejdžana doprema gas preko Grčke i Albanije, dobio više dodatnih uslova.

 

On je rekao da će AERS uzeti u obzir tražene uslove i doneti konačno mišljenje o gradnji magistralnog gasovoda.

 

Najavio je početrak gradnje gasovoda za april i završetak u decembru.

 

Direktor Sekretarijata EZ Janez Kopač rekao je da dodatni uslovi za gradnju gasovoda podrazumevaju da se gas prodaje na aukciji i da se pristup gasovodu u određenim procentima omogući na srpko-bugarskoj granici, na srpsko-mađarskoj granici i na još tri mesta unutar Srbije.

 

"Mislim da to nisu preterani zahtevi koji bi ugrozili gradnju gasovoda kroz Srbiju", rekao je Kopač.

 

Istakao je da je Srbija već mogla da odobri pristup i drugim distributerima gasa na mađarsko-srpskoj granici kod Horgoša jer ima zainteresovanih koji bi isporučivali taj energent iz Norveške i Holandije.

 

Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović rekao je da će se "projekat magistralnog gasovoda desiti".

 

"Srbija je spremna za gradnju gasovoda, obezbeđeno je prvih 300 miliona evra, a ostatak neophodnog novca će se obezbediti projektnim finansiranjem", rekao je Bajatović.

 

Magistralni gasovod bi bio dugačak 403 kilometra i u Srbiju bi iz Bugarske ulazio kod Zaječara, a u Mađarsku izlazio kod Horgoša. Prve procene govore da bi izgradnja koštala oko 1,4 milijarde evra.

 

Izvor: Beta



 

 

 

08.02.2019 · SRBIJA / ENERGETIKA