Priština treba da resetuje sat i agendu dijaloga sa Srbijom


11.02.2019
Lideri Kosova našli su se u ozbiljnoj političkoj krizi, i potrebno im je da resetuju sat i dnevni red pregovora sa Srbijom, ocenili su istraživači Grupe za pravne i političke studije u Prištini Ljeke Batali i Perparim Krieziju. Autori navode da se Kosovo zapetljalo u političku krizu bez presedana, dodajući da je moguće zaključenje dijaloga sa Srbijom dodatno podelilo kosovski politički pejzaž dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić ćuteći ubira plodove ponovnog uvođenja ideje o korekciji granice.

U tekstu za EURACTIV.com autori podsećaju da je kosovska vlada, u pokušaju da prikrije diplomatske neuspehe krunisane propalim pokušajem učlanjenja u Interpol, uvela takse od 100 odsto na proizvode iz Srbije i BiH što su pozdravili građani na Kosovu, ali ne i međunarodna zajednica.

 

EU je zatražila da se porez odmah ukine, Priština je odbila zahtev, ali kada su evropskom primerom pošle i SAD podelile su glavne lidere vladajuće koalicije - Ramuš Haradinaj je ostao pri svojoj odluci, dok je Kadri Veselji rekao da bi radi zaštite saveza sa SAD, Kosovo moralo da preispita svoj stav.

 

S druge strane, Velika Britanija i Nemačka ne vrše pritisak na Kosovo da povuče odluku o taksama, navodi se u tekstu i dodaje da je to odraz stavova koje su ove zemlje zauzele i po pitanju korekcije granica.

 

Po prvi put, zemlje koje su tradicionalno podržavale izgradnju države na Kosovu ne slažu se po pitanju dijaloga. Služba Federike Mogerini i akteri u američkoj administraciji raduju se sporazumu Kosova i Srbije, makar to značilo da treba menjati granice, dok su Nemačka i Velika Britanija otvoreno protiv sporazuma kojim bi se prekrajale granice.

 

Međutim, ono što najviše zbunjuje su pregovaračke pozicije koje su zauzeli Kosovo i Srbija. Predsednik Srbije Vučić neprestano ponavlja kako su izgledi za sporazum tanki i uglavnom je tih, dok je Kosovo u žurbi da zaključi dijalog u narednim mesecima.

 

Upornost predsednika Hašima Tačija da zaključi dijalog sveobuhvatnim sporazumom deli i ured Mogerinijeve koja uskoro završava mandat visoke predstavnice EU tokom kojeg nije ostvarila značajnija dostignuća, ocenjuju autori i dodaju da se čini da je njena žurba da okonča dijalog vođena ličnim ambicijama, umesto željom da omogući temeljno, dugoročno i održivo rešenje između strana.

 

Na sličan način je i njena prethodnica, Ketrin Ešton godinu dana pre odlaska s dužnosti omogućila i odobrila prvi međunarodni sporazum o načelima za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije. Ubrzo nakon usvajanja tog sporazuma, na površinu je izbio njegov sporan karakter.

 

Sprovođnje sporazuma, kako se tvrdi, zahtevalo bi uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom sa pravnom mogućnošću sticanja izvršnih nadležnosti. Taj scenario podstakao je politička i društvena previranja, onemogućivši ratifikaciju drugih sporazuma, navodi se u tekstu.

 

Premijer Haradinaj, dodaju autori, od tada ne deli Tačijev stav, žestoko se suprotstavljajući bilo kojoj ideji koja uključuje reviziju granice. Međutim, on nije doveo u pitanje ulogu predsednika Tačija u dijalogu. S druge strane, zatražio je Međunarodnu konferenciju čiji bi delokrug bio da dijalog koji se vodi osam godina okonča u roku od četrnaest dana.

 

Njegov poziv, međutim, jednako je opasan s obzirom da može proizvesti isti ishod koji Tači želi, ako ne i gori. Jer Međunarodna konferencija vratila bi Kosovo na nultu tačku, preispitala njegov međunarodno pravni identitet i dala prioritet međunarodnom konsenzusu u odnosu na pitanje nacionalnog interesa Kosova.

 

Kako stvari stoje, Kosovo se smatra ne samo nezrelim u državnim pitanjima, sa liderima koji se na međunarodnom planu zalažu za različlite programe, već i nekonstruktivnim. S animozitetima na unutrašnjem planu i usred paradigmatskog zaokreta u američkoj spoljnoj politici, položaj Kosova nikada nije bio gori.

 

Zaključivanje dijaloga moglo bi imati strašne posledice. Da bi to prevladao, Haradinaj bi trebalo da utvrdi polaznu osnovu za ponovno pokretanje dijaloga, uključujući redosled pitanja o kojima će se razgovarati sa Srbijom, a sve dok se ona pridržava, takse mogu biti ukinute.

 

Inicijativa bi bila u domaćem dvorištu i Haradinajev položaj bi ostao netaknut. Što je još važnije, Kosovo bi kupilo vreme za postizanje nečeg nalik konsenzusu, navodi se u tekstu pod naslovom "Zašto Kosovo treba da odloži 'konačnu' rundu dijaloga sa Srbijom".

 

Izvor: Beta

 

 

11.02.2019 · SRBIJA / KOSOVO