SRBIJA / EBRD OD SRBIJE OČEKUJE SNAŽNIJE REFORME


20.02.2019
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) smatra da su Srbiji potrebne snažnije reforme, jer se očekuje da će u ovoj godini rast biti usporen na 3,5%, pokazao je najnoviji Izveštaj o tranziciji koji je 20. februara predstavljen u Beogradu. U izveštaju koji je predstavio glavni ekonomista te banke Sergej Guriev, ocenjuje se da Srbija mora da provede reforme u javnom sektoru, unapredi poslovno okruženje i poreske procedure.   Analitičari EBRD su ocenili da još postoje značajni fiskalni rizici po srpsku ekonomiju koji proizlaze iz velikih, nereformisanih društvenih preduzeća, dok reforme u javnom sektoru i Poreskoj upravi napreduju prilično sporo.   Produktivnost radnika u Srbiji, kako je navedeno prilikom predstavljanja izveštaja EBRD, još je manja od 20% od proseka u EU.

Prema izveštaju, pored reformi u javnom sektoru, za dalji napredak srpske ekonomije neophodno je i dodatno poboljšanje poslovnog okruženja, a malim i srednjim preduzećima je potreban bolji pristup finansijama, kao i transparentna pravila i jednaka primena.

 

Iz EBRD navode da bi taj sektor imao velike koristi od razvoja nebankarskih finansijskih institucija i poboljšanih praksi vezanih za poreze, uključujući pojednostavljene poreske procedure, niže parafiskalne namete i bolju predvidljivost poreskih odluka i usluga.

 

Pored toga, smatraju, potrebni su dodatni napori da se podrže tržišne transakcije nenaplativih kredita.

 

Potencijalnim investitorima potrebno je olakšati pristup informacijama o postojećim nenaplativim kreditima, poboljšati vansudska restrukturiranja i povećati efikasnosti sudskih procesa.

 

Istaknuto je i da je Srbija je postigla značajnu fiskalnu konsolidaciju u proteklih nekoliko godina, uz podršku aranžmana sa MMF-om, a nakon godina deficita, zabeležen je fiskalni suficit, a javni dug je počeo da opada.

 

Izveštaj o tranziciji se bavi i migracijama kao posebnom temom koja je bitna u mnogim zemljama u kojima EBRD ulaže, uključujući i Srbiju, navodeći da stope međunarodnih migracija u regionima EBRD-a rastu od 1990. i stalno su više od globalnog proseka.

 

Izveštaj zaključuje da poboljšanje poslovnog okruženja i kvaliteta javnih usluga može značajno smanjiti želju ljudi da emigriraju.

 

Istovremeno, izveštaj govori i o pozitivnim aspektima emigracije, jer dok u kratkom roku emigracija smanjuje produktivnost firmi u zemlji porekla, ona dugoročno podstiče transfer znanja i podržava inovacije. Delimično kao rezultat toga, nove članice EU sužavaju jaz u odnosu na razvijene ekonomije u pogledu kvaliteta i broja patenata.

 

Izvor: Beta

 

 

20.02.2019 · EBRD / SRBIJA