UK / BREGZIT NEĆE BITI BOLAN SAMO ZA BRITANIJU VEĆ I ZA 27 ČLANICA EU


25.02.2019
Izlazak Velike Britanije iz EU, koji je planiran za kraj marta, nepovoljno će delovati i na zemlje koje ostaju u EU a najviše na Irsku, Francusku i Nemačku. S obzirom na ekonomske, socijalne i političke veze Britanije i EU, Bregzit će biti bolan za celu Evropu ali će neki regioni EU posebno trpeti zbog prekida trgovine, viših carina ili problema u lancima isporuke.

Prema nedavnom istraživanju rađenom za Komitet regiona (CoR), konsultativno telo EU, Bregzit će među članicama EU najviše pogoditi Nemačku, Francusku, Belgiju i Holandiju i, naravno, Irsku.

 

Republika Irska verovatno će biti glavna kolateralna šteta Bregzita jer 14% irskog izvoza ide u Britaniju, što znači da će ekonomski efekti Bregzita biti loši za obe zemlje.

 

Međutim, za Dablin su tu i dodatne socijalne i političke posledice pošto je u pitanju i mir u Severnoj Irskoj.

 

Francuska

 

U Francuskoj su regioni Gornja Francuska i Bretanja glavni evropski putevi, kako kroz tunel ispod Lamanša, tako i pomorskim putem. To su dva regiona sa najjačim socio-ekonomskim vezama sa Britanijom.

 

Uticaj Bregzita u tim regionima osetiće više sektora jer je Britanija jedan od vodećih stranih investitora u kompanije u toj oblasti i važan klijent isporučiocima robe i usluga.

 

"U regionima bližim Britaniji posebno smo zabrinuti zbog neizvesnosti koja bi mogla da se javi posle 29. marta", rekao je predsedavajući Međuregionalne grupe za Bregzit Komiteta regiona Fransoa Dekoster.

 

On se takođe požalio na "šizofrenu" situaciju u kojoj su se regioni našli, prventveno zbog neizvesnosti oko toga da li će Britanija izaći iz EU sa sporazumom ili bez. Dekoster je istakao da se pokazalo da je dvogodišnji period za pregovore predviđen članom 50 Ugovora EU prekratak, iako se tako nije činilo pre dve godine kada je aktiviran.

 

U francuskoj ekonomiji biće pogođeni i sektori poput poljoprivredno-prehrambenog, plastike, industrije transportnih vozila.

 

Istovremeno Francuska ima potencijal da privuče kompanije koje bi mogle da napuste Britaniju zbog Bregzita.

 

Belgija

 

Još jedan evropski put vodi iz Flandrije koja ima bliske pomorske i komercijalne veze sa Britanijom.

 

Veliki deo belgijskog bruto domaćeg proizvoda potiče od izvoza i trgovine robom koja ide kroz flamanske luke. A veliki deo tog izvoza ide u Britaniju. Istovremeno 78% britanskog izvoza u Evropu stiže u luku Zebriž (Zeebrugge - Briž na moru) u Belgiji.

 

Uz Bregzit će belgijske luke postati spoljna granica EU i komercijalne veze sa obe strane Lamanša biće narušene jer se očekuju granične kontrole i carine.

 

Bregzit će naškoditi i saradnji u borbi protiv ilegalne migracije.

 

Neće samo Flandrija biti pogođena u Belgiji. U Vavru je npr. sedište vodeće britanske farmaceutske kompanije Glakso Smit Klajn čija se budućnost dovodi u pitanje posle Bregzita.

 

Nemačka

 

U Nemačkoj će Bregzit najviše pogoditi pokrajinu Hesen. Za Hesen je Britanija treće po veličini tržište koje učestvuje sa 7,5% u ukupnom izvozu.

 

Prekid trgovinskih veza sa Britanijom u velikoj meri bi delovao na jedan od najbogatijih regiona EU, posebno u sektorima automobilske, hemijske i farmaceutske industrije, proizvodnje elektronike i mašina.

 

Tu je i pitanje nemačkog i evropskog finansijskog centra Frankfurta. Međutim, Frankfurt bi mogao da ima i koristi od Bregzita - da postane atraktivnji od londonskog Sitija kao pružalac finansijskih usluga i međunarodno čvorište multinacionalnih kompanija.

 

U Nemačkoj će posledice osetiti i grad Štutgart koji je sedište niza velikih igrača poput Dajmlera, Poršea, Boša, IBM, Hjulit Pakarda i brojnih izvozno orijentisanih malih i srednjih preduzeća. Najveća fabrika BMW je u Donjoj Bavarskoj a najveća hemijska fabrika u svetu nalazi se na jugu pokrajine Rajna Palatinat.

 

Moguće kvarenje trgovinskih odnosa sa Britanijom predstavljaće teret tim kompanijama.

 

Donja Saksonija takođe ima snažne ekonomske veze sa Britanijom i tu žive brojni britanski državljani. Vlada je od njih tražila da se prijave za državljanstvo i poslednjih meseci je broj prijava utrostručen, prema podacima pokrajinske ministarke za federalne i evropske poslove Birgit Hone.

 

Iako će Bregzit naštetiti brojnim sektorima u Donjoj Saksoniji, za Hone je jedna od glavnih briga ribarstvo. "Oblasti u kojima ribari iz Donje Saksonije mogu da ribare su na granici sa Britanijom i to, u slučaju 'tvrdog' Bregzita više neće moći, tako da su njihovi poslovi u pitanju", rekla je ona. "Bregzit bez sporazuma bi bio katastrofa", rekla je za EURACTIV Hone.

 

Irska

 

U Irskoj su mašnska industrija, elektronska, farmaceutska industrija i posebno poljoprivredno-prehrambeni sektor ekonomski sektori koje će Bregzit verovatno najviše pogoditi.

 

"Ekonomski uticaj Bregzita je već značajan", rekao je Majkl Marfi, lider irske delegacije u Komitetu regiona. Kolebljivost funte već je uticala na kompanije koje izvoze u Britaniju, kazao je on za EURACTIV.

 

Prema istraživanju Komiteta regiona, iako je irska trgovina uopšteno gledano manje zavisna od Britanije nego ranije, u nekim sektorima je zavisnost povećana tokom vremena.

 

"Uprkos svim bojaznma oko ekonomskih izazova, najveći izazov je obezbeđenje mira na ostrvu", istakao je Marfi.

 

Predstavnici sa obe strane granice izrazili su bojazni oko mogućih efekata Bregzita na mirovni proces. "Ne želimo da se vratimo u mračna vremena iz prošlosti", rekao je Marfi i dodao da je uveren da EU neće zanemariti Irsku.

 

Nema pobednika

 

Od turizma u Španiji i hiljada radnih mesta na Gibraltaru, preko milion poljskih državljana u Britaniji, investicija na Malti, poljoprivredno-prehrambenog sektora u Grčkoj, mode u Italiji, do elektronike u Češkoj, regioni i zemlje širom Evrope u izvesnoj meri će trpeti posledice izlaska Velike Britanije iz EU.

 

Studija Komiteta regiona razotkrila je da će "većina regiona verovatno izgubiti sadašnje pozicije u nekim sektorima u vidu trgovine, direktnih investicija ili mogućnosti za zapošljavanje migranata, prilika za srudente ili istraživače" zbog Bregzita.

 

Drugim rečima, neće biti pravog "dobitnika", navodi se u studiji.

 

Međutim, za snažnije regione Bregzit može da bude prilika da privuku kompanije koje se povlače iz Britanije kako bi sačuvale pristup jedinstvenom tržištu EU. Mnogo veći izazov Bregzit je za regione sa manje dinamičnim i manje diverzifikovanim ekonomijama.

 

Problem je u tome što je, čak i u slučaju povlačenja uz sporazum, nejasno koju vrstu odnosa će EU i Britanija imati u budućnosti. Odgovor na to pitanje odrediće koliko će ozbiljno Bregzit pogoditi evropske regione i gradove.

 

Pošto Bregzit neće uticati na sve regione na isti načim, Evropski komitet regiona tražio je od Evropske komisije da u novi dugoročni budžet EU uključi i to pitanje.

 

"Situacija u regionima blizu Britanije treba da se uzme u obzir i u pregovorima o budućoj kohezionoj politici", rekao je Dekoster.

 

Jedna od mogućnosti je da se povećaju sredstva za članice koje će postati spoljna granica EU, kao što je bio slučaj sa zemljama čija je granica postala unutrašnja granica EU nakon proširenja bloka novim članicama.

 

"U svakom slučaju, biće potrebno preduzeti mere. Kada se Bregzit desi, EU treba da dokaže svoju dodatu vrednost" rekao je predsednik Komiteta regiona Karl-Hajnc Lamberc.

 

Izvor: EURACTIV.com

 

25.02.2019 · BREGZIT