EU / EZ TRAŽI OD BIH DA NE ODOBRI GARANCIJE ZA KINESKI ZAJAM ZA ELEKTRANU


06.03.2019
Energetski regulator EU zatražio je od Saveta za državnu pomoć BiH da preispita garancije za kineski zajam za gradnju elektrane u Tuzli i istakao da Parlament Federacije BiH ne treba da ih odobri na sednici 7. marta. BiH se, kao i druge balkanske zemlje, sve više okreće Kini kao izvoru finansiranja jer su EU i drugi kreditori sve manje spremni da daju novac za projekte sa ugljem.  

S obrazloženjem da krši pravila EU o subvencijama u energetici, Energetska zajednica (EZ) je pozvala Bosnu da ponovo razmotri odluku o garancijama za kineski zajam za Elektroprivredu BiH (EPBiH) a za gradnju novih jedinica u elektrani na ugalj u Tuzli.

 

EZ je saopštila da je odlučna da podrži jasnu i konačnu odluku u skladu sa pravilima Zajednice, čime bi se projektu vratila pravna sigurnost.

 

Energetska zajednica je telo koje je uspostavila EU kako bi eneregtsku politiku Unije proširila na kandidate i potencijalne kandidate.

 

Zemlje Zapadnog Balkana sve više se okreću Kini za finansiranje projekata jer su EU, Svetska banka i drugi kreditori smanjili finansiranje projekata na ugalj.

 

Samo u Bosni projekti podržani od strane Kine vrede oko 3,8 milijardi evra.

 

EPBiH je 2017. izabrala kineske Gedžouba grupu i Guandong ilektrik pauer dizajn da grade postrojenje od 450 megavata (MW) u Tuzli po ceni od 1,8 milijardi KM (1,04 milijarde dolara) koje bi zamenilo tri zastarele jedinice u postrojenju od 715 MW.

 

Taj projekat, koji predstavlja najveću posleratnu investiciju u eneregtiku u BiH, treba da bude finansiran zajmom državne Eksport-Import banke Kine od 1,2 milijarde KM a preostala sredstva će obezbediti EPBiH.

 

Prvi čovek Energetske zajednice Janez Kopač rekao je da je analiza o tom pitanju pokazala da garancije pokrivaju ceo zajam i povezane troškove.

 

To je, prema njegovim rečima, suprotno pravilima o subvencijama u energetskom sektoru EU i BIH će, kada se pridruži EU, možda morati da vratu svaku državnu pomoć koju je dala.

 

U Savetu za državnu pomoć BiH su za agenciju Rojters rekli da će analizirati mišljenje EZ i uskoro doneti stav po tom pitanju.


Aktivisti borbe za čistiju životnu sredinu takođe traže od evropskih kreatora politike da zauzmu čvršći stav o zagađenju vazduha iz elektrana na ugalj u regionu koje stoje, kako navode, iza 3.900 smrtnih slučajeva širom Evrope i koštaju zdravstvo do 11,5 milijardi evra godišnje.

 

Izvor: EURACTIV.rs

06.03.2019 · BIH / ENERGETIKA