EU / SPORAZUM O AZILU POSLE IZBORA


08.03.2019
Ministri unutrašnjih poslova EU nisu uspeli da zaključe reformu politike migracija bloka, što znači da za vreme Junkerove Komisije ne treba računati na rešenje pitanja koje će, kako se očekuje, imati centralno mesto na evropskim izborima. Sporne tačke i dalje su procedura za azil i kvote za prijem izbeglica.

Na sastanku 7. marta ministri su se složili o pet od sedam zakona iz paketa zakona za reformu evropskog sistema azila.

 

Međutim, članice EU već više od godinu ne mogu da se dogovore o najvažnijem - planiranoj harmonizaciji procedura za azil i kontroverznog pitanja kvota za preraspodelu izbeglica.

 

"Došao je dan da se zvanično zaključi da sporazuma o azilu nema", rekao je novinarima jedan EU diplomata u Briselu.

 

To teško da je iznenađenje, s obzirom da su predlozi Evropske komisije naišli na oštro protivljenje Višegradske grupe.

 

Evropska komisija je 6. marta razmatrala politiku migracija EU od 2014. a komesar za migracije Dimitris Avramopulos je evropsku migrantsku kriza proglasio završenom.

 

Istovremeno je komesar okrivio "dezinformacije, neistine i lažne vesti" za zamagljivanje debate o tom pitanju koje bi, prema njegovim rečima, moglo da dominira kampanjom za izbore za Evropski parlament u maju.

 

Međutim, Avramopulos je upozorio da je Španija "pod posebnim migracionim pritiskom" i da će joj i dalje biti potrebna podrška EU. On je rekao i da će "migracije i dalje biti značajna tema" u narednoj godini.

 

Iako broj migranata pada, ostala je percepcija da ih ima mnogo. Oko 40% Evropljana smatra imigraciju jednim od dva najvažnija pitanja sa kojima se EU suočava, pokazalo je istraživanje Eurobarometar.

 

U međuvremenu evropske vlade ne mogu da se slože oko planirane reforme politike azila bloka i kvota za raspodelu migranata.

 

Nemačka je pre sastanka ministara predložila da se članice EU barem slože o delovima projekta pre evropskih izbora krajem maja.

 

"Mi smo za zajednički paket politike azila ali se čini da ovo telo neće biti u stanju da ga usvoji", rekao je nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer pre sastanka i pozvao partnere da "odvoje delove iz seta propisa i pokušaju da načine napredak o tom zakonodavstvu".

 

Prema Zehoferu, članice EU treba da se što je pre moguće moguće slože o uspostavljanju Evropske agencije za azil, propisima o čuvanju podataka, poput otisaka prstiju, i eventualno o zahtevima za preseljenje migranata iz trećih zemalja.

 

Planovima se protive nekoliko članica i Evropski parlament. Zemlje poput Italije, Austrije i Malte, kao i Višegradske četvorke predvođene Mađarskom i Poljskom, ne žele da ih primoravaju da prime migrante, niti da se paket reformi deli.

 

Prema Dablinskim propisima, zemlja u kojoj migrant prvi put uđe na teritoriju EU odgovorna je za proceduru azila. Predloženi Komisijin paket ima za cilj da "oslobodi" Italiju i Grčku, zemlje u koje migranti najviše stižu, i proširi odgovornost za imigraciju.

 

Prema evropskim diplomatama, baltičke zemlje i Austrija su želele kompromis dok Španija još nije usvojila poziciju.

 

I dok su ministri unutrašnjih poslova EU završili svoj poslednji sastanak Saveta pre izbora u maju bez opipljivog napretka, predstojeći samit EU kasnije u martu biće prvi za više godina na kome migracija neće biti na dnevnom redu, barem zvanično.

 

Jedan EU diplomata prokomentarisao je da "oseća olakšanje" što reforma azila nije na agendi: "I tako nemamo o čemu da diskutujemo".

 

Izvor: EURACTIV.com

 



08.03.2019 · SPORAZUM_O_AZILU