SRBIJA / KOLIKO IMA NACIONALIZMA U PROTESTIMA? / BRANKA TRIVIĆ


11.03.2019
um Protesti „Jedan od pet miliona“ traju već sto dana, u više od 80 gradova Srbije. Lideri, uglavnom „Saveza za Srbiju“, preuzeli su mikrofone od glumaca i uglednih politički neprofilisanih građana. Osim toga, opozicija u demonstracijama ne nastupa samo u jednoj koloni - osim Saveza za Srbiju, učestvuje i Pokret slobodnih građana, Demokratski građanski forum, Građanski front, asocijacija lokalnih pokreta u formiranju, a tu su i drugi opozicionari, poput Asocijacije nezavisnih odbornika i nezavisnih poslanica i poslanika. Sve to nameće pitanje u kom pravcu će ići politička artikulacija daljih protesta i da li će osnažiti ili oslabiti njihov zamajac.

„Mislim da Srbija više nema kud, nema nazad, dakle: ili ćemo dobiti fer i slobodne izbore i uslove za normalnu i slobodnu utakmicu, uključujući i medijske uslove, ili će Srbija nastaviti da kroz ulicu, a to verovatno u budućnosti znači neku vrstu radikalizacije protesta, prisili vlast na tako nešto“, kaže za RSE Borko Stefanović, lider Levice Srbije i žrtva fizičkog napada u Kruševcu novembra prošle godine, koji je bio i okidač za početak protesta.

Hoće li biti kritične mase za to?

„Blizu smo kritične mase iako ne kažem da svi ljudi žele isto. Jasno je da će protesti ići u pravcu mnogo usmerenijeg udara na režim. Kad kažem udara, ne mislim na nasilje nego na mirna i miroljubiva sredstva“, odgovara Stefanović, ističući da je lopta u dvorištu vlasti i da od njih zavisi hoće li ispuniti uslove građana i opozicije.

Nacionalizam i protesti

Glumac Branislav Trifunović, jedno od najprepoznatljivijih lica protesta protiv aktuelne vlasti, izjavio je pre mesec i po dana da bi demonstranti izviždali predstavnika bilo koje opozicione stranke zbog eventualnog govora na protestu.

Prvaci Saveza za Srbiju ipak su stali za govornicu. Lider „Dveri“ Boško Obradović nastupio je 8. marta u Vranju, odakle je poručio da „nema predaje do pada Aleksandra Vučića sa vlasti“, a Dragan Đilas se obratio građanima u Užicu.

A u potonjem otvorenom pismu Aleksandru Vučiću, iako odrednice „Kosovo“, uopšte nema u Sporazumu s narodom (dokumentu kojeg su sačinile članice Saveza za Srbiju), Đilas je upitao zbog čega su pregovori u Briselu pretvoreni iz tehničkih u statusne i zašto je tokom njih Kosovu dao sve, a nije dobio ništa, čime je, kako je Đilas naveo, uništio poziciju Srbije, zbog čega bi trebalo da podnese ostavku.

To, primetiće pripadnici drugih opozicionih grupacija koji drže do građanskog, proevropskog diskursa, samo budi asocijaciju na takmičenje u nacionalizmu sa aktuelnom vlašću.

Protesti građana su potpuno opravdani i legitimni, s obzirom na nazadovanje i destrukciju institucija od strane aktuelne vlasti, navodi Radomir Lazović iz inicijative „Ne davimo Beograd“, koja je u procesu formiranja Građanskog fronta, zajedno sa organizacijom Lokalni front iz Kraljeva i Udruženjem pokreta slobodnih stanara iz Niša.

 dnji u oblasti proizvodnje „Mislim da na trome treba insistirati i ne dozvoliti da nam se zbog toga što se borimo protiv Vučića odjednom podmetne nacionalizam koji je toliko štete ostavio na ovim prostorima, da nam se podmeću homofobne izjave, sve ono što dolazi sa 'Dverima', ja mislim da su građani to dobro prepoznali i da oni to ne žele. Zato smatram da Savez (za Srbiju), po meni, radi jednu jako lošu stvar, a to je nadigravanje sa Vučićem ko je veći nacionalista. Mi ni u kom slučaju ne želimo da u tome učestvujemo - zato i nismo želeli da učestvujemo u jednoj koloni kada je potpisivan sporazum sa narodom i slično. Mi jednostavno mislimo da ćemo na taj način samo ljude oterati i u tom smislu smatram da Savez potcenjuje građane“, kaže Lazović.

„U krajnjem slučaju, simbioza građana i opozicije mora biti postignuta za momenat kada se dođe do nekih slobodnih izbora jer tada neko mora da izađe na crtu Vučiću“, ocenjuje na drugoj strani Boban Stojanović, doktorand na beogradskom Fakultetu političkih nauka.

Nova lica politike

„S jedne strane, deo građana govori da ne želi Savez za Srbiju, da ne želi stare političare, međutim, bez obzira na sve, meni makar deluje da će bez ukrupnjavanja i bez apsolutno svih opozicionih stranaka i eventualno nekih novih ljudi koji će se tu pojaviti biti jako teško pobediti Vučića čak i na tim nekim slobodnim izborima - jer ne postoji drugi model da se vlast u Srbiji promeni“, dodaje Stojanović.

Kakofonija zahteva na protestima – od početnih poziva za stvaranje fer uslova za izbore i oslobađanje medija, preko zahteva za otkrivanje nalogodavaca prošlogodišnjeg ubistva kosovskog političara Olivera Ivanovića, do poziva na ostavke raznih ministara i samog Vučića, doprinela je konfuziji kad je reč o tome šta su stvarni ciljevi protesta i kako i ko će (pr)ocenjivati jesu li oni ili nisu ispunjeni.

„Prvi put kad sam progovorio o protestu, kad je tek počinjao, rekao sam da proteste podržavam, ali se plašim za njihovu sudbinu jer mi nije bilo sasvim jasno – a sad je još manje – šta se hoće protestima, zato što su zahtevi za smenu Vučića i drugih zvaničnika nerealni. Trebalo je krenuti od nečega što je moguće jer nema, najpre, kritične mase za to, a nema ni pravog motiva, što je takođe veliki problem“, ocenjuje za RSE ugledni književnik Filip David.

nafte, pliTrebalo je ograničiti zahteve na ono što je moguće promeniti, a to je poštovanje profesionalnog kodeksa novinara i medija, što je osnovni uslov za sprovođenje fer i slobodnih izbora.

„Nije to krenulo tako nego, kao što vidimo, u protestima učestvuju organizacije i pojedinci veoma različitih uverenja – od krajnje desnice, do krajnje levice – i tu usaglašavanja tih zahteva nema i onda je normalno da svako posle izvesnog vremena počne da vuče na svoju stranu, da se demonstracije pretvaraju u neku vrstu vikend-protesta, subotom – sa sve ženama sa malom decom, kučićima itd – što sve utiče na smanjivanje ozbiljnosti tih protesta, a situacija u državi je ozbiljna“, upozorava David.

„To što su pojedinci pozivali na to da Vučić mora da podnese ostavku i da napusti politički život Srbije, to su apsolutno nerealni zahtevi i mislim da svi moraju da znaju da su protesti instrument da se mediji u Srbiji otvore, da se međunarodni akteri pozovu da reaguju na sve ovo što se dešava u Srbiji i da se onda, kroz određeni vremenski period, dođe do iole slobodnih izbora na kojima će građani morati da imaju političkog predstavnika koji će da izađe na crtu Vučiću“, smatra Boban Stojanović i dodaje da ne veruje da će se to postići do parlamentarnih izbora naredne godine jer je premalo vremena.

On veruje da će protesti ispunjeniti cilj na duži rok, što se, kaže, može desiti najranije na predsedničkim izborima 2022. godine.

 

11.03.2019 · SRBIJA / POLITIKA