AUSTRIJA – JEDNA OD NAJBOLJIH SVETSKIH DESTINACIJA ZA ODRŽIVI TURIZAM


12.03.2019
Održivi razvoj je cilj kome teži austrijska vlada, a  u  pojedinim  oblastima  on  je  gotovo  sasvim  dosegnut. Austrija je dobila sertifikat PEFC za održivo  šumarstvo  za  više  od  90  odsto  svojih  šuma, a u razgovoru sa ambasadorom Austrije u Srbiji Nikolausom Luterotijem potrudili smo se da saznamo o napretku u drugim sektorima kao i o tome čime se sve bavi Ministarstvo održivosti  . 

EP: Prema Indeksu ekoloških performansi (EPI) za ovu godinu, Austrija  je  napravila  iskorak  u  poslednje  dve  godine  dospevši  na osmo mesto rang liste. Šta je doprinelo ovakvom uspehu?

Nikolaus Luteroti: Indeks ekoloških performansi pruža vrlo detaljnu  procenu  stanja  u  životnoj  sredini  kao  i  ostvarenog  napretka. Države dobijaju svoje mesto na rang-listi na osnovu 24 pokazatelja u deset kategorija. Zato nas veoma raduje što  naš  neprestani  napredak  u  oblasti  ekologije  zavređuje  svetsku pažnju. Sa druge strane, važno je da zadržimo zdravorazumski pristup, jer znamo koliko je teško praviti poređenja na globalnom planu. Austrija  ulaže  velike  napore  u  brojnim  oblastima  klimatske  politike,  tako  primera  radi,  u  oblasti  klimatske  zaštite,  količine  otpada  i  upravljanja  otpadom,  prerade  otpadnih voda, javnog prevoza, alternativnih izvora energije, ekoloških taksi i energetske efikasnosti. Drvo  čini  okosnicu  zelene  gradnje,  a  biomasa  od  drveta je osnova energije iz obnovljivih izvora. Mi smo povećali naplatu ekoloških taksi sa 7.087 miliona evra u 2005. godini na  9.052  miliona  evra  u  2016.  godini  (to  uključuje  takse  na  energiju,  saobraćaj,  zagađenje  životne  sredine  i  resurse).  Efikasnost resursa u Austriji se povećala za više od 30 odsto od 2000. godine. Apsolutna potrošnja prirodnih resursa smanjila  se  u  periodu  od  2000.  do  2015.  godine,  a  naročito  od 2006. godine, za 6,1 odsto.

Oblast u kojoj i dalje imamo probleme jeste saobraćaj, i to  uglavnom  tranzitni,  budući  da  se  Austrija  nalazi  u  centralnom  delu  Evrope  i  prevozničke  rute  prolaze  kroz  našu  zemlju.

 

EP:  Anketa koju je sprovela međunarodna konsultantska kuća Mercer pokazala je da se nigde u svetu ne živi tako dobro kao u Beču. Da li su i drugi gradovi na tragu primera prestonice?

Nikolaus Luteroti:  Ova rang-lista kvaliteta života u gradovima  počiva  na  pokazateljima  koji  uključuju  ekonomsko,  političko, socijalno i socio-kulturno okruženje, zatim medicinsku  i  zdravstvenu  zaštitu,  funkcionisanje  javnih  službi  i transporta, stanovanje, potrošačku robu, škole, obrazovanje i rekreaciju. Morate uzeti u obzir da se pomenuto istraživanje zasniva na mišljenju stranih državljana sa privremenim boravkom u Beču.  Od  ukupno  231  velikog  grada,  Beč  je  jedini  austrijski  grad čiji se kvalitet života ocenjuje u ovoj studiji Mercera. U svim drugim gradovima u Austriji lokalne vlasti takođe  nastoje  da  unaprede  kvalitet  života  građana  i  da  pruže  što bolju ponudu posetiocima kao i da ostvare dobre rezultate  u  prethodno  navedenim  kategorijama.  Nema  sumnje  da je Beč dobro mesto za život, ali bi pravedno bilo reći da život  i  u  drugim  gradovima  kao  što  su  Grac,  Salcburg  ili  Insbruk odlikuju podjednake pogodnosti, možda čak i više nego u Beču.

 

EP: Početkom 2018. godine dobili ste Savezno ministarstvo za održivost i turizam čija se nadležnost proširila i na energetiku, rudarstvo, regionalnu politiku i strukturne fondove. Šta povezuje sve ove sektore?

Nikolaus  Luteroti:  Pomenuto  ministarstvo  zaista  ima  izuzetno široku nadležnost budući da pokriva poljoprivredušumarstvovoduživotnu sredinurudarstvoenergiju i turizam. Međutim, kada bolje pogledate sve ove oblasti, shvatićete da su one od suštinskog značaja za održivost života i za razvoj ruralnih  područja.  Sva  ova  područja  rada  su  u  uskoj  vezi  sa  prirodnim  resursima  neophodnim  za  naš  život.  U  poljoprivredi  su  vam  potrebni  čist  vazduh,  zemljište  i  voda  za  proizvodnju zdrave hrane, a održive šume vam trebaju za gradnju kuća,  proizvodnju  nameštaja  i  biomasu.  Šume  prečišćavaju  vazduh  i  vodu  i  proizvode  kiseonik.  Prilikom  proizvodnje  zelene  energije  ne  dolazi  do  ispuštanja  CO2,  a  ova  tehnologija doprinosi stvaranju novih radnih mesta u unutrašnjosti zemlje.  Stoga  ovo  ministarstvo  u  suštini  jeste  Ministarstvo  održivosti.

 

EP:  Koji su najvažniji koraci Programa za prevenciju stvaranja otpada iz 2017. godine?

Nikolaus Luteroti:  Područja delovanja u okviru ovog Programa obuhvataju prevenciju otpada tokom izgradnje i prilikom rušenja objekata, kao i smanjenje stvaranja otpada u preduzećima  i  ustanovama,  zatim  u  domaćinstvima,  a  naposletku tu je i otvaranje mogućnosti za ponovnu upotrebu proizvoda.  Prevencija  nastajanja  otpada  je  koncept  koji  je  osmišljen da u prvom redu utiče na planiranje, proizvodnju i  zadovoljavanje  potreba.  Za  svako  područje  rada  postoje  obimni paketi mera. Ipak,  navešću  nekoliko  primera  kao  što  su  promocija  građevinskih  tehnika  sa  niskom  količinom  otpada  kao  i  odgovarajućih pilot projekata, promocija dizajna koji uključuje  popravku,  ponovnu  upotrebu  i  recikliranje  proizvoda  na  katedrama  za  industrijski  dizajn,  zatim  razvoj  rešenja  za  ambalažu  koja  se  ponovo  može  koristiti,  informativne  kampanje usmerene ka potrošačima (ambalaža za napitke za  višestruku  upotrebu,  torbe  za  kupovinu,  nalepnice  za  ekološki  uticaj  namirnica)  ili  podsticaji  za  kompanije  koje  sprečavaju  nastanak  poljoprivrednog  otpada  i  nacionalne  kampanje  za  podizanje  svesti  usmerene ka domaćinstvima.

EP: Brojna  nedavno  sprovedena  istraživanja  potvrdila  su  da  razvijen   turizam   značajno   pogoršava   posledice   klimatskih   promena. Da li postoje podaci o stepenu uticaja turizma na životnu sredinu u vašoj zemlji?

Nikolaus  Luteroti:  Turizam  podrazumeva  putovanja  koja  posledično  izazivaju  ispuštanje  štetnih  gasova.  Ipak,  većina naših gostiju dolazi iz susednih zemalja, pa to rastojanje nije daleko. U Austriji se poklanja veliki značaj razvoju održivih turističkih  ponuda.  To  uključuje  održive  vidove  transporta  (na primer, mobilna rešenja „poslednja milja” što obuhvata i besplatni lokalni prevoz i taksi za goste), kao i ponudu lokalnih proizvoda. Štednja vode i energije, kao i ograničeno stvaranje otpada, spada u uobičajenu praksu u hotelima. Tokom proteklih godina Ministarstvo je podržalo pome-nute inicijative što je, uz doprinos partnera iz javnog i privatnog sektora, uticalo na to da posetioci iz čitavog sveta jasno prepoznaju Austriju kao održivu i ekološku destinaciju. Turističke  agencije  i  prevoznička  preduzeća  zajednički  rade na stvaranju održivih rešenja za mobilnost. U primere takve  saradnje  spada  i  međunarodna  krovna  organizacija Alpine  Pearls,  koja  povezuje  25  alpskih  sela  u  potrazi  za  rešenjima  za  mobilnost  koja  su  ekološki  prihvatljva  kao  i  za  boravak  gostiju  koji  neće  ugroziti  klimu.  Ova  organizacija  je  formirana  nakon  dva  uzastopna  projekta  Evropske  unije (Alps Mobility i Alps Mobility II) koja su sprovedena na inicijativu Ministarstva. Kad je reč o klimatskim promenama,  neophodne  su  mere  kojima  će  se  na  primer,  smanjiti  emisija  gasova  kao  i  mere  kojima  će  se  uvesti  efikasnost  upotrebe resursa. U izradi novog Masterplana za austrijski turizam, Ministarstvo takođe uzima u obzir i probleme koji su nastali kao posledicaklimatskih promena. Ovaj Masterplan za kontinuirani razvoj održivog i konkurentnog turizma biće predstavljen u prvom kvartalu 2019. godine.

 

Intervju vodila: Tamara Zjačić / ENERGETSKI PORTAL SRBIJE

12.03.2019 · AUSTRIJA / POLITIKA