BLOG / SRBIJA / KAD PUKNE CIJEV U ZAROBLJENOJ DRŽAVI / PIŠE: MILOJKO PANTIĆ


27.04.2019
Sprečavanjem slobode govora, a niški slučaj je klasičan primjer takve rabote, ne vraćamo se u predpolitičko, već idemo direktno u robovlasničko doba.  

Kao da sam znao šta će se dogoditi na kraju meseca kada sam posle 4. aprila i ljubaznog poziva Aleksandre Stanković iz Instituta za evropske poslove da, sa još četvoricom sagovornika, učestvujem 24. aprila u Nišu u javnoj debati na temu "Sloboda medija u Srbiji". Tada sam zapisao sebi naslov mog izlaganja: U zarobljenoj državi svi smo mi robovi okupatora.

Naime, toga dana znalo se samo da će moderatorka debate biti Olja Bečković i da je u niškom hotelu "New city" obezbeđena sala. A da, znalo se još da je pristanak dala, a kasnije odustala, Suzana Vasiljević, zadužena za medije u kabinetu predsednika države. Zbog nje sam bez razmišljanja prihvatio poziv, moleći organizatore da, ako je ikako moguće, ja govorim posle gospođe Vasiljević.

Pred sam polazak za Niš iz Instituta mi javljaju da se debata otkazuje. Vlasnik hotela, predsednik Opštine Surdulica i njenog superligaša Radnika Novica Tončev, brat Ivice Tončeva, državnog sekretara u Ministarstvu inostranih poslova Srbije i predsednika Fudvalskog kluba Radnički iz Niša, javio je da je pukla vodovodna cev u sali i poplavila prostoriju te da skup ne može biti održan.

Obraćanje naciji od jutra do ponoći

Takva nesuvisla opravdanja slušamo već sedam godina, od kako je vladajuća družina, sa svojom političkim krilom Srpske napredne stranke, okupirala i zarobila državu Srbiju. Sećate se afere sa ukradenom ličnom kartom predsednikovog brata, kojom je navodni lopov registrovao firmu preko koje se vrteo silan državni, odnosno naš novac. Pa objašnjenje ministra policije da prilikom rušenja Savamale nisu intervenisali jer neko je mogao da pogine od presečenih električnih kablova. I tako sve do "saobraćajnog" ubistva Stanike Gligorijević, u koje je umešan direktor Koridora Zoran Babić.

Bilo kako bilo, propala mi je prilika da gospođi Vasiljević skrenem pažnju na ono što u vezi medija ona neće i ne želi da vidi, pa to činim javno. Prvo moram da kažem da se novinarstvom bavim više od pola veka. Kao novinari, obišao sam celu planetu. Nikada i nigde nisam video da se neki političar, kao srpski predsednik, od jutra do ponoći svakog dana obraća naciji preko svih elektronskih medija sa nacionalnom frekvencijom.

Hvali sebe i svoje, osuđuje sve ostale i komentariše bukvalno sve, od ubistva opskurne kafanske pevačice, preko napisa na društvenim mrežama, do stanja na Kosovu i sportskim klubovima Crvenoj zvezdi i Partizanu. I sve to radi jezikom koji ne priliči ni običnom čoveku sa ulice, a kamoli ozbiljnom političaru i uz to još i predsedniku države. Citiram ga: "Oni koji me napadaju i ne vole, obični su neradnici, ološ i bitange prve vrste."

To je, verujte mi, jer to dobro znam, jezik huligana iz one rupe na severu Zvezdinog stadiona, gde se početkom devedesetih i formirao njegov karakter u međunacionalnim tučama navijača Zvezde i zagrebačkog Dinama, a pod komandom najvećeg kriminalca Evrope toga doba Željka Ražnjatovića Arkana. Takav lik i takav karakter je danas na čelu interesne grupe ljudi, kvazinacionalista, ekstremista i nasilnika svake vrste, koji sebe lažno nazivaju političarima. Oni su, zloupotrebom demokratskih pravila, zarobili i okupirali Srbiju, tako da ona danas nema ni jedan atribut koji je čini državom.

Nema mjesta za drugačije mišljenje

Šta znači zarobljena država? To znači da je jedan čovek zarobio i privatizovao sve državne i javne institucije i sve tokove državnog novca. Uzurpirao sve medije i tako za sebe uzeo sva prava, a istovremeno oslobodio sebe svake odgovornosti. Od tolike sile moći i vlasti gubi se razum i mera svih stvari, a kad se izgubi mera, nastupa ludilo.

Jer, pazite, kad neko zgazi Ustav, na koji se zakleo, kad uguši parlament kao političku svetinju, kad podjarmi sudstvo, uzurpira medije, onda tu prestaje svaka priča o političaru i navodnoj njegovoj politici, svaka priča o tome da li je legalno izabran sa ne znam koliko procenata glasova. Tu počinje priča o kriminalu, jer je on, protivustavnim i nezakonitim radnjama, postao nelegitimni predsednik. Da institucije rade svoj posao, odavno bi bio u zatvoru.

I, naravno, u takvim okolnostima ne samo mediji, nego ni jedna oblast privrednog i društvenog života u Srbiji, od nauke i obrazovanja do kulture i sporta – nije slobodna. Šta više, do sada su građani mogli, makar na tribinama, kao što je ova u Nišu, da čuju i neko drugačije mišljenje od vlastodržačkog, iako sve to ima gotovo zanemarljiv efekat. Sprečavanjem slobode govora, a niški slučaj je klasičan primer takve rabote, ne vraćamo se u predpolitičko, već idemo direktno u robovlasničko doba.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

 

Izvor: Al Jazeera

27.04.2019 · BLOG / NIŠ / ALEKSANDAR_VUČIĆ / SUZANA_VASILJEVIĆ / TRIBINA / MEDIJI / USTAV / MILOJKO_PANTIĆ /