RADNIČKA PRAVA NA ZAPADNOM BALKANU I DALJE VEOMA NISKA


30.04.2019
Radnička prava, upisana u Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, na Zapadnom Balkanu su u takvom stanju da se radnici i dalje bore sa nezaposlenošću, neformalnom zaposlenošću, niskim platama, visokim rizicima od siromaštva i drugim problemima. Razlozi za brigu su i to što na Zapadnom Balkanu posao ima samo polovina radno sposobnog stanovništva i što je stopa nezaposlenosti posebno visoka među mladim ljudima.

Iako su danas prve asocijacije na Međunarodni dan rada neradni dani i izleti s porodicom i prijateljima, njegovo poreklo leži u velikom štrajku u SAD 1886. koji je kulminirao masakrom na čikaškom Trgu žitne berze 4. maja, kada je policija pucala na okupljene radnike koji su tražili osmočasovno radno vreme i ubila veliki broj ljudi, naveo je u autorskom tekstu povodom 1. maja Nand Šani, vođa tima Platforme Saveta za regionalnu saradnju (RCC) za zapošljavanje i socijalna pitanja.

 

"Međunarodni dan radnika ili praznik rada danas je praznik koji se slavi širom sveta u čast borbe radnika i sindikata (...) Ova prava, koja su mnogi platili svojom krvlju, a sada su deo Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, usvojene i donesene na Generalnoj skupštini UN 1948. godine, za ostatak sveta kao i za nas na Zapadnom Balkanu, data su i podrazumevaju se. Ipak, čak i sada, na Zapadnom Balkanu, u srcu Evrope, mi se i dalje borimo sa nezaposlenošću, neformalnom zaposlenošću, niskim platama, visokim rizicima od siromaštva, itd", naveo je Šani.

 

Najvažniji faktor u izvlačenju ljudi iz siromaštva, smatra Šani, predstavlja zaposlenost.

 

"Dobra vest je da je konačno, nakon decenije recesije, siromaštvo u regionu u padu, uglavnom zahvaljujući otvaranju novih radnih mesta. Loša vest je, međutim, ta da je stopa siromaštva i dalje visoka", naveo je on i dodao da su problemi to što je veliki deo poslova loše plaćen i da veoma mali procenat novih radnih mesta dobijaju mladi.

 

Ipak, navodi Šani, i pored ukupno pozitivnih trendova zaposlenosti, razlog za brigu je što na Zapadnom Balkanu posao ima samo polovina radno sposobnog stanovništva.

 

Prema Šaniju, još jedan problem je što se zbog strukturnih nedostataka tržišta rada gube produktivne godine radnog veka.

 

"Prema Svetskoj banci, prosečna radno sposobna žena na Zapadnom Balkanu gubi više od trideset, a prosečan radno sposoban muškarac više od dvadeset godina svog produktivnog radnog veka zbog nezaposlenosti i neaktivnosti, što je zapanjujuće, posebno kada pomislimo da produktivni radni vek traje ukupno nekih četrdeset godina", kaže Šani.

 

Šani je kao značajan faktor za uspeh na tržištu rada izdvojio i obrazovanje, koje sa svakom utrošenom godinom kasnije povećava prihode.

 

On je naglasio da su istraživanja pokazala da uticaj obrazovanja na povećanje prihoda posebno važi za žene u zemljama sa niskim prihodima, i da zato obrazovanje đevojčica i devojaka treba da ostane prioritet.

 

"Kada se najugroženijim građanima jedne zemlje omogući da postanu kvalitetan ljudski potencijal i kada im se poboljšaju mogućnosti zapošljavanja, znatno im se povećaju i šanse za pronalazak dobro plaćenog, stabilnog posla i pomaže im se da pobegnu iz siromaštva", ocenio je Šani.



Izvor: Beta/RCC

30.04.2019 · ZAPADNI_BALKAN