PČELE PRESUDNE ZA PROIZVODNJU HRANE I BIODIVERZITET, A NESTAJU ALARMANTNOM / BRZINOM / SVET / AUTOR: SVETLANA JOVANOVIĆ / BGEN


21.05.2019
Da li ste znali da je čovek iz regiona začetnik modernog pčelarstva? Anton Janša rodio se 20. maja 1734. godine na teritoriji današnje Slovenije, a Ujedinjene nacije su odabrale da se Svetski dan pčela obeležava na njegov rođendan. Drugi razlog obeležavanja Svetskog dana pčela u maju je činjenica da su pčele na severnoj hemisferi najaktivnije u maju.

Osim što ljudima obezbeđuju med i druge korisne proizvode, pčele su najzastupljeniji polinatori na planeti, u koje se ubrajaju i druge vrste, poput leptira, slepih miševa i kolibrija. Kao takve, pčele su presudne za proizvodnju hrane, ali i za očuvanje biodiverziteta.

Prema podacima UN, postoji između 25.000 i 30.000 vrsta pčela, a očuvanje raznovrsnosti pčela i drugih polinatora od ključnog je značaja za smanjenje uticaja klimatskih promena na poljoprivrednu proizvodnju i, posledično, rešavanje problema gladi u svetu.

Raznolikost polinatora je važna zato što različite vrste različito reaguju na različite temperature i staništa, što znači da je njihov diverzitet neophodan za oprašivanje useva u postojećim klimatskim uslovima, ali i u onim koji će tek nastupiti u budućnosti, kao i za raznolikost poljoprivrednih useva i ljudske ishrane, navode UN.

U mnogim zemljama svake godine ugine do 50% medonosnih pčela

Međutim, polinatore u današnje vreme vrebaju mnoge opasnosti, od intenzivne poljoprivredne proizvodnje do pesticida i klimatskih promena i sve većih vrućina. Koliko je situacija dramatična govori podatak da u mnogim zemljama svake godine ugine do 50% medonosnih pčela.

Šta može da se učini za pčele?

Ujedinjene nacije savetuju donosiocima odluka sledeće korake:

  • usvajanje politika upotrebe pesticida koji nisu štetni za polinatore,
  • očuvanje i unapređenje staništa polinatora,
  • vrednovanje, podsticaje i plaćanja za ekosistemske usluge,
  • uključivanje, razmenu znanja i osnaživanje seoskog stanovništva i autohtonih naroda i lokalnih zajednica,
  • zajednička istraživanja i dopiranje do zajednice,
  • podizanje nivoa svesti i razmenu znanja.

Preporuke za poljoprivrednike

UN preporučuju poljoprivrednicima da doprinesu zaštiti pčela na sledeće načine:

  • na određenim površinama zadržati prirodno stanište,
  • zasaditi žive ograde,
  • smanjiti upotrebu pesticida ili promeniti način upotrebe,
  • ne remetiti košnice,
  • saditi useve koji su privlačni pčelama.

 

21.05.2019 · BIODIVERZITET / KLIMATSKE_PROMENE / PČELE