SPORE STRUKTURNE REFORME KOČE EVROINTEGRACIJU ZAPADNOG BALKANA


14.06.2019
Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar  Vlahović ocenio je da su strukturne reforme na Zapadnom Balkanu spore, privreda nekonkurentna, a kvalitet institucija slab. Prema njegovim rečima, posledica spornih strukturnih reformi je zaostajanje u evropskim integracijama svih zemalja regiona sa izuzetkom Crne Gore koja je malo više napredovala.

Vlahović je na Samitu ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava Zapadnog Balkana u Bečićima, upozorio da niska konjuktura u EU i sporiji rast u evrozoni mogu imati negativne implikacije i na taj region.

 

"Regon Zapadnog Balkana je povezan sa privrednim kretanjima u EU jer obavlja 90 odsto robne razmene sa zemljama evrozone odakle dolaze i najveći investitori", rekao je Vlahović 14. juna.

 

Podsetio je da je svetska kriza 2008. godine "produbila fiskalne i eksterne deficite i u zemljama Zapadnog Balkana".

 

Vlahović je rekao da je Srbija zbog globalne krize spoljni dug sa 30 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) 2014. godine podigla na skoro 70 odsto.

 

"Trgovinski rat SAD i Kine usporava rast zemalja u evrozoni, Italija je u tehničkoj recesiji, Nemačka dramatično usporava rast, u Turskoj pada konjuktura i to sve upozorava da sve zemlje Zapadnog Balkana moraju da imaju adekvatne odgovore na potencijalne krizu", rekao je Vlahović.

 

Dodao je da je "potrebno stvoriti fiskalni prostor za moguće intervencije u slučaju krize, nastaviti strukturne reforme i biti oprezan sa povećanjem potrošnje."

 

Vlahović je istakao da bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo da podignu privredni rast sa oko prosečnih 3,6 odsto na pet odsto da bi dostigle zemlje centralne Evrope i zato je neophodno nastaviti reforme i povećati saradnju u regionu.

 

Guverner Centralne banke Crne Gore Radoje Žugić rekao je da ta zemlja unapredila stabilnost bankarskog sistema jer je bila "rekorder u lošim kreditima ali je uspela da postane rekorder i po brzini njihovog smanjenja".

 

"Imali smo tri male banke koje su mogle da potkopaju stabilnost celog sistema ali su one sada u stečaju i stabilnost bankarskog sistema je očuvana jer smo otkinuli kontaminirani deo", rekao je Žugić.

 

On je kazao da sada u Crnoj Gori rastu depoziti u bankama, da se povećava likvidnost i raste poverenje u bankarski sektor.

 

Prioritet je prema njegovim rečima, jačanje supervizije, sprečavanje pranja novca i više prevencije i finansijske edukacije.

 

Viceguverner Hrvatske narodne banke Mihael Faulend kazao je da "male zemlje moraju koristiti svaku dobru godinu za jačanje zaliha".

 

"Hrvatska niz godina ima suficit na tekućem računu od četiri do pet odsto BDP-a i apresijacijske pritiske na kurs", rekao je Faulend.

 

Naveo je da je Hrvatska usvojila strategiju uvođenja evra i da se očekuje da će ta valuta postati novčana jedinica 2023. ili 2024. godine.

 

Guverner Centralne banke Kosova Fehmi Mehmeti rekao je da "nisu nasledili nikakav bankarsku sistem već da su ga gradili od početka i da je prva banka na toj teritoriji bila nemačka koja je donela dobru praksu koju je sledilo i ostalih devet banaka koliko sada posluje na Kosovu".

 

On je rekao da je nivo loših bankarskih kredita 2,6 odsto a da krediti godišnje rastu 11 odsto.

 

Organizator je ovogodišnjeg Samita ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava regiona je Savez ekonomista Srbije, uz partnerstvo magazina NIN.

 

Izvor: Beta

14.06.2019 · ZAPADNI_BALKAN