SEVERNA MAKEDONIJA / EU NA JESEN DAJE ZELENO SVETLO ZA SKOPLJE, NE I ZA TIRANU


18.06.2019
Šefovi diplomatija EU će 18. juna raspravljati o strategiji proširenja i izveštajima Evropske komisije (EK) o reformama na Zapadnom Balkanu, a trebalo bi da bude reči i o mogućem otvaranju novog poglavlja u pregovorima sa Srbijom. Vrlo je verovatno da će otvaranje pregovora sa Skopljem dobiti "zeleno svetlo" na jesen, dok i dalje postoje jak otpor nekih članica Unije da se slična odluka donese i za Albaniju.  

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini izrazila je 17. juna nadu da će se zemlje članice setiti napretka koji je učinjen potpisivanjem istorijskog Prespanskog sporazuma kada budu donosile odluku o pokretanju pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

 

"I nadam se i verujem da će se to biti učinjeno što pre", rekla je Mogerini, uz podsećanje da se navršava tačno godinu dana od potpisivanja Prespanskog sporazuma Severne Makedonije i Grčke.

 

Pa ipak, među članicama EU nema saglasnosti da se proces proširivanja više podstakne, budući da neki ključni partneri u Uniji istrajavaju na stavu da se najpre mora iznutra stabilizovati EU, uključujući posledice izlaska iz članstva Velike Britanije.

 

Ujedno se itekako vodi računa da prema ulasku novih zemalja u Uniju postoji vidan otpor u političkim snagama i među građanima ne malog broja članica EU.

 

Diplomatski izvori u Briselu su rekli da će odluka o datumu početka pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom biti odložena za jesen.

 

U radnim dokumentima za ministarski sastanak 18. juna se samo navodi da će biti razmotreni strategija i izveštaji EK, dok se odluke o Skoplju i Tirani ne spominju.

 

O tome će prethodno raspravljati ambasadori članica EU i sad je već izvesno da bi možda u septembru ključno "zeleno svetlo" za pregovore sa Skopljem mogao dati nemački parlament, kao što je to nagovestio makedonski premijer Zoran Zaev posle razgovora s kancelarskom Angelom Merkel u Berlinu.

 

Vlasti u Skoplju smatraju da se ta odluka za Severnu Makedoniju koja je ispunila ključni uslov sporazuma o imenu s Atinom, mora razdvojiti od konačnog stava prema Albaniji, zbog činjenice da u toj zemlji vladaju velika politička nestabilnost i sukobi vlasti i opozicije.

 

A takođe i zato što više uticajnih članica Unije imaju i dalje krupne zamerke zbog opšte korupcije i raširenog kriminala, naročito vezanog za drogu koja se preko albanskih mreža rastura po Evropi.

 

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker su prošle sedmice, posle susreta u Briselu s makedonskim predsednikom i premijerom Stevom Pendarovskim i Zoranom Zaevom, objasnili da "nisu sve zemlje EU spremne da ovih dana usvoje odluku" o davanju datuma za pregovore.

 

Više članica, mahom iz istočne EU, ali i Italija, Austrija i Malta, u poruci partnerima u Uniji zatražile su da se Severnoj Makedoniji i Albaniji odobri početak pregovora, ističuci da EU mora da ispuni "predanost evropskoj integraciji Zapadnog Balkana, jer je to ulaganje u mir i stabilnost u Evropi i jačanje otpornosti na spoljne, štetne interese drugih aktera".

 

Zvaničnici u Parizu i Hagu, kao i izvori u Savetu ministara EU novinarima su rekli da su, međutim, prema tome prilično uzdržane posebno Francuska, Danska i Holandija, a Nemačka bi izgleda bila spremna da se datum odobri bar Severnoj Makedoniji.

 

Holandija je upravo od Evropske komisije zatražila da stavi van snage režim bez viza za ulazak Albanaca u šengenski prostor Unije.

 

Izvori EU u Briselu navode da je među članicama Unije bilo i zamerki na to što je Evropska komisija izveštaje o reformama u zemljama Zapadnog Balkana objavila tek krajem maja pa nije bilo dovoljno vremena da se sve dobro proceni.

 

Takođe je objašnjeno da neke članice, naročito Nemačka i Švedska, moraju da u parlamentu dobiju saglasnost za početak pregovora s nekom zemljom, a to traži dodatno vreme.

 

Severna Makedonija ima izgleda da na jesen dobije dugo čekani datum pregovora o članstvu s EU, ali, uprkos preporuci Evropske komisije, više članica EU su krajnje odbojne prema takvoj odluci i za Albaniju.

 

U medijima EU su ovih dana objavljene analize koje bacaju vrlo nepovoljno svetlo na političke sukobe i naročito korupciju i kriminal vezan za drogu koja se preko albanskih mreža rastura po celoj Evropi.

 

U portalu "Euobserver" je i sam savetnik Vlade u Tirani, bivši britanski diplomata Hugo Strajd ukazao na to da je nemački visokotiražni list Bild ovih dana objavio video snimke koji albanskog premijera Edija Ramu povezuju s mrežama organizovanog kriminala.

 

Savetnik Strajd navodi da "razmimoilaženja među članicama Unije oko ulaska novih zemalja u članstvo i rešavanja problema imigracije prirodno stvaraju nove prepreke za Zapadni Balkan".

 

On smatra da je "Albanija nažalost stvorila sama o sebi stvorila problematičnu sliku…i jasno je da se u Evropi veruje da je albanska politička klasa deo šireg problema".

 

Mediji i stručnjaci za kriminal u EU navode da su izuzetno moćne mreže albanske mafije u trgovanju drogom na područjima vezanim za luke Roterdam, Amsterdam i Anvers, a preko same Albanije stiže i droga iz Turske i Avganistana.

 

Britanski list Gardijan je objavio opširnu analizu iz koje proizilazi da je albanska mafija zajedno s italijanskom Ndrangetom sad preuzela kontrolu nad švercom i uvozom kokaina u celoj Velikoj Britaniji, čija se vrednost procenjuje na pet milijardi funti godišnje.

 

Izvor: Beta

 

18.06.2019 · SEVERNA_MAKEDONIJA