ANALIZA BARIJERA I SMANJENJE RIZIKA ZA INVESTICIJE U OIE U SRBIJI – REZULTATI STUDIJE / SRBIJA / AUTOR: BALKAN GREEN ENERGY NEWS


26.06.2019
Autor: Maja Turković, ekspert za održivu energetiku i obnovljive izvore i lokalni partner na WeBET  projektu Projekat “Western Balkans Energy Transition Dialogue” (WeBET) sproveo je zajedno sa Institutom NewClimate istraživanje o izazovima vezanim za kapitalne troškove finansiranja investicija u obnovljive izvore energije u Srbiji. U autorskom članku za Balkan Green Energy News, Maja Turković, ekspert za održivu energetiku i obnovljive izvore i lokalni partner na WeBET  projektu, predstavlja rezultate istraživanja.

Agora Energiewende sa partnerskim organizacijama iz Jugoistočne Evrope realizuje projekat “Western Balkans Energy Transition Dialogue” (WeBET), koji ima za cilj da pomogne zemljama u regionu u planiranju regulative u oblasti obnovljivih izvora energije (OIE). Poseban osvrt je stavljen na identifikaciju trenutnih prepreka u pogledu integracije OIE, uključujući visoke troškove kapitala za njihovo finansiranje. Jedna od aktivnosti u okviru projekta WeBET bio je rad na istraživačkoj studiji, u saradnji sa Institutom NewClimate, o izazovima vezanim za kapitalne troškove i smanjenje rizika za investicije u obnovljive izvore energije u Srbiji, koja je odabrana za studiju slučaja na Zapadnom Balkanu.

Sprovedeno modelovanje prati metodologiju iz izveštaja Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) o investiranju u OIE, koji je prilagođen specifičnom kontekstu zemlje i ciljevima analize. Kvantifikacija efikasnosti mera smanjenja rizika oslanja se na podatke iz strukturiranih intervjua sa investitorima iz privatnog sektora, projektnim kompanijama (developerima) i zajmodavcima.

Razvoj projekata OIE prate visoki inicijalni troškovi, koji uslove finansiranja čine veoma relevantnim za realizaciju projekata. Analizom je procenjen uticaj troškova finansiranja na investicione rizike u vetroenergetskim projektima u Srbiji i pokazano je koliko investitori i same zemlje mogu da uštede na finansijskim troškovima prilikom unapređenja regulatornog okvira za OIE. Pod unapredjenjem se misli na novu meru za smanjenje rizika, predvidjenu novim budžetskim okvirom EU, a koju prati implementacija nove Direktive o OIE. Štaviše, projekat ilustruje potencijalni uticaj i koristi niza instrumenata regulatornog i finansijskog karaktera koji se tiču smanjenja rizika na troškove finansiranja, a time i nivelisane (ili svedene) troškove električne energije (eng. LCOE) iz vetroenergije.

Prepreke za implementaciju OIE

Finansijske institucije još uvek smatraju obnovljive izvore rizičnima i stoga se investitori suočavaju sa većim finansijskim i kapitalnim troškovima, što se odražava na veću cenu električne energije. Veći početni kapital znači veću osetljivost na političke, regulatorne i administrativne uslove u zemlji. Neizvesnost u pogledu buduće podrške obnovljivim izvorima energije doprinosi većoj percepciji rizika i može ometati brz razvoj obnovljivih izvora u zemlji. Režim podrške za OIE u Srbiji je trenutno u procesu reforme, uključujući reviziju podsticaja i (postepeni) prelazak na podršku OIE dodeljenu kroz kompetitivni sistem nabavke – aukcije.

Istovremeno, Srbija se suočava sa nizom prepreka vezanih za investicije u vetroenergiju, kao i sa visokim troškovima – kako investicionim troškovima sa CAPEX-om koji dostiže 1,5 do 1,6 miliona EUR/MW, tako i troškovima održavanja (eng. O&M) koji dostižu 35,000 EUR/MW. Iako se očekuje da će novi napredak u tehnologiji vetroagregata smanjiti CAPEX, većina barijera još uvek postoji, što unosi rizik i otežava implementaciju projekata OIE.

 

Rezultati studije: Potencijal smanjenja rizika OIE u Srbiji

Troškovi finansiranja projekata vetroelektrana u Srbiji su visoki, sa troškovima kapitala (eng. CoE) od 14,5 procenata i troškovima duga (eng. CoD) od 4,6 procenata – u poređenju sa Nemačkom, na primer, gde ovi troškovi iznose oko 5,4 odsto i 1,6 odsto respektivno. (Ecofys and eclareon, 2018).

Pojedinačni doprinos različitih kategorija rizika povećanim troškovima kapitala u Srbiji kvantifikovan je u modelu, kao što je prikazano na slici 1. Naročito, za tri kategorije rizika je utvrđeno da značajno doprinose većim troškovima finansiranja: rizik tržišta električne energije, tj. rizici povezani sa regulacijom tržišta električne energije, politički rizik i rizik druge ugovorne strane – tj. rizik koji se odnosi na pouzdanost i kredibilitet kupca električne energije (eng. off-taker). Nesigurnost u pogledu budućeg ‘post fid-in’ regulatornog okvira, ograničenja razvoja tržišta zbog ograničenja instalisane snage iz vetroenergije, monopolističkog tržišta balansiranja, ograničenja u vezi sa aranžmanom „preuzimanja“ odnosno kupovine električne energije od strane garantovanog snabdevača, kao i mešovitih političkih signala o daljem razvoju OIE glavni su pokretači percepcija visokog rizika, a time i visokih troškova finansiranja. Zajedno, finansijski rizici čine oko 3,8 procentnih poena, dok regulatorni rizici čine 5,3 procentnih poena viših troškova finansiranja kapitala.

Implementacijom ciljanih javnih mera, odnosno mešavine regulatornih i finansijskih instrumenata za smanjenje rizika,  moguće je postići smanjenje troškova finansiranja. Rezultati pokazuju da bi se troškovi finansiranja vetroelektrana mogli smanjiti za 6,6 procentnih poena (CoE) i 2,3 procentna poena (CoD), kao što je prikazano na slici 2.

Analizom je utvrdjeno da instrument za smanjenje troškova obnovljivih izvora energije (eng. RES Cost Reduction Facility ili RES CRF), koji adresira finansijske rizike, može smanjiti CoE za 3 procentna poena, a CoD za 1,1 procentni poen. RES CRF bi tako eliminisao oko 40% većeg troška kapitala. Ostali instrumenti koji mogu značajno smanjiti troškove finansiranja su stabilna i predvidiva šema podrške OIE i dugoročni nacionalni ciljevi za OIE, kao i otvoreno i funkcionalno balansno i unutardnevno tržište (eng. intraday market).

Mere za smanjenje rizika takođe značajno doprinose smanjenju svedenih troškova električne energije (LCOE) za vetroelektrane (post-derisking). Dodatna analiza pokazuje da, dok je u pre-derisking okruženju, LCOE za vetroelektrane na nivou  LCOE za nove termoelektrane na lignit (tehnologija o kojoj se uglavnom raspravlja u kontekstu energetske politike zemlje), u post-derisking okruženju troškovi proizvodnje energije iz vetroelektrana značajno padaju – sa 6,7 EUR centi/kWh na 5,5 EUR centi/kWh, što je smanjenje od skoro 20% u odnosu na 7,3 EUR centi/kWh za novu termoelektranu na lignit.

 

 

Ovo dodatno doprinosi favorizovanju vetroelektrana u odnosu na zamenu starih elektrana na fosilna goriva, pod uslovom da se uspostave odgovarajuće mere za smanjenje rizika. Štaviše, efikasnost sistema ispod 40 procenata i visoki troškovi održavanja novih elektrana na lignit povećavaju rizik ekonomske isplativosti tih projekata. Za stare termoelektrane troškovi održavanja, zajedno sa kapitalom i troškovima amortizacije, vremenom će se povećavati zbog sve većih investicija potrebnih za ispunjavanje ekoloških standarda. U isto vreme, rizici povezani sa proizvodnjom električne energije iz konvencionalnih izvora, kao što je uticaj povećanja cene CO2  na električnu energiju iz fosilnih goriva, kojima su već podložne članice EU, takođe mogu biti minimizirani. (Slika 3).

 

Mere za smanjenje rizika mogu biti efikasno sredstvo u nacionalnoj energetskoj politici u cilju povećanja kapaciteta obnovljivih izvora energije u zemlji. One mogu imati značajan uticaj na smanjenje troškova finansiranja projekata obnovljivih izvora energije, kao i na smanjenje LCOE iz vetroelektrana za oko 20%. Ova mera pruža dodatnu mogućnost za značajno smanjenje troškova, uz smanjenje kapitalnih troškova obnovljivih izvora energije vezano za prodor novih i efikasnijih tehnologija, sa potencijalnim visokim koristima za poreske obveznike i potrošače u zemlji.

26.06.2019 · AGORA_ENERGIEWENDE / ELEKTRIČNA_ENERGIJA / INVESTICIJE / MAJA_TURKOVIĆ / OBNOVLJIVI_IZVORI_ENERGIJE / OIE / SISTEM_PODRŠKE_OIE