SRBIJA U EU KADA I ONA I UNIJA BUDU SPREMNE


16.07.2019
Srbija će ući u EU kada za to bude spremna, ali i kada EU bude spremna da Srbiju primi, saglasili su predsednici Srbije i Francuske, Aleksandar Vučić i Emanuel Makron. Tokom dvodnevne posete Makrona Srbiji, i to samo Srbiji a ne i drugima u regionu, kako se ističe u srpskoj javnosti, razgovaralo se o evrointegraciji Srbije, kosovskom problemu, unapređenju odnosa, ekonomiji.  

Posle sastanka prvog dana posete Beogradu Makron je ponovio da EU ne može da se dalje širi dok se ne reformiše, dok Srbija paralelno mora da sprovodi reforme na putu evrointegracija.

 

"EU sa 28 članica već ne funkcioniše i ne može da se širi, da napreduje, a da se ne reformiše", rekao je Makron na konferenciji za novinare 15. jula. Isto to rekao je i nedavno u Briselu, kada lideri EU nisu mogli da se dogovore koga da nominuju za najviše funkcije u EU.

 

 

Vučić je rekao da je 2025. kao godina prijema Srbije u EU, navedena u Strategiji Evropske komisije za Zapadni Balkan, samo još jedan u nizu datuma koji su bili navođeni pa se nisu ostvarili.

 

On je takođe naveo da su reforme u Srbiji i reforme EU paralelni procesi i da Srbija radi na pitanjima koje je Evropska komisija označila kao problematična, pre svega vladavini prava.

 

"Trudimo se da na objektivan način analiziramo izveštaj EK (o napretku) i pokušavamo sebe da menjamo u različitim oblastima", istakao je predsednik Srbije.

 

 

Francuski predsednik je rekao da veruje u Evropu koja "nije birokratski proces" i da za ulazak u EU nema definisanih datuma.

 

Drugo važno pitanje o kome su predsednici razgovarali je Kosovo. Na putu Srbije kao kandidata za članstvo u EU, uz brojne reforme i usklađivanja sa pravim tekovinama u različitim oblastima, jedan od ključnih uslova je i postizanje sveobuhvatnog sporazuma sa Kosovom.

 

Kosovo je srpska pokrajina koja je pre 11 godina proglasila nezavisnost koju je priznao deo međunarodne zajednice uključujući 23 članice EU.

 

Pokušavajući da obnove dijalog Beograda i Prištine koji se vodi uz posredovanje EU, Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel organizovali su nedavno u Berlinu sastanak o Zapadnom Balkanu i planirali sledeći za početak jula u Parizu.

 

Pariski sastank nije ni održan jer nije imao šta da donese, s obzirom da Priština ne odustaje od taksi na srpske proizvode a Vučić ne želi da nastavi dijalog dok se takse ne ukinu.

 

Vučić je rekao da "nije sanjar" pa da misli da će Makron promeniti stav - "za Francusku je Kosovo nezavisno, za Srbiju nije", ali ga je zamolio za pomoć u rešavanju kosovskog pitanja.

 

Makron je izjavio da se mora postići kompromis koji znači da "nijedna dijametralno suprotna pozicija ne opstane".

 

"Rešenje je u narodima i njihovim rukovodiocima. Nisam tu da dajem lekcije nego da pomognem", rekao je on.

 

Makron je rekao da će Francuska podržati obnovu dijaloga Beograda i Prištine koji ima za cilj da se u narednih nekoliko meseci pronađe konkretno rešenje. Dodao je da će organizovati poseban sastanak sa rukovodstvom Kosova i Srbije i kancelarkom Nemačke.

 

Francuski predsednik je rekao i da bilateralni odnosi treba da dobiju novu dinamiku dodajući da upravo potpisani sporazumi i oni potpisani prethodnih meseci govore tome u prilog.

 

Francuska i Srbija su za vreme Makronove posete potpisale 22 sporazuma u domenu ekonomije, kulture, nauke, odbrane, pored ostalog o nabavci francuskih raketa "mistral" i o nameri za projekat izgradnje beogradskog metroa.

 

Makron je najavio i da će za nekoliko meseci u Beogradu početi da radi regionalna francuska agencija za razvoj koja će doprineti ekonomskom razvoju Srbije.

 

Emotivni deo posete

 

Posle zvaničnih razgovora Makron se obratio i građanima, a procenjuje se da ih je bilo nekoliko hiljada, u najvećem beogradskom parku Kalemegdan, ispred obnovljenog Spomenika zahvalnosti Francuskoj.

 

Spomenik otkriven 1930. posećen je prijateljstvu Srbije i Francuske u Prvom svetskom ratu.

 

Veći deo Makronovog obraćanja bio je na srpskom.

 

Često prekidan aplauzom, on je poručio da Francuska nikada neće zaboraviti žrtvu koju je u Prvom svetskom ratu podneo srpski narod i poručio da Francuska voli Srbiju, onako kako je Srbija volela nju.

 

"Vi pokazujete da poruka ispisana na ovom spomeniku 'Volimo Francusku kao što je ona volela nas' i dalje živi. I 100 godina kasnije. Sada je na mene red da vam u ime svoje zemlje kažem da Francuska vas voli, kao što ste vi voleli nju", rekao je Makron ispred spomenika francusko-srpskog prijateljstva.

 

On je rekao da današnjoj Srbiji i njenoj omladini pruža ruku da bi zajedno gledali ka budućnosti.

 

"To je ono što smo želeli da postignemo, Vučić i ja, za tu prvu posetu francuskog predsednika Beogradu posle 18 godina. To je ono što gradimo sa našim preduzećima i poduhvatima za razvoj zemlje", rekao je Makron i poručio da je EU sudbina Srbije.

 

Makron je rekao da će Srbija i Francuska voditi borbu kako bi se pronašao kompromis za kosovsko pitanje, da Srbija ima hrabrog predsednika, a da Srbija mora da bude hrabar narod, kao i ljudi na Kosovu, kao i da će svi morati da budu hrabri i delaju na evropski način.

 

Opozicija se nije srela sa Makronom

 

Posetu Beogradu francuski predsednik završio je 16. jula razgovorom sa studentima iz Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO).

 

Te sreće međutim nije bila srpska opozicija koja se nije videla sa predsednikom Francuske.

 

Makron je na novinarsko pitanje zašto nije bilo sastanka sa opozicijom odgovorio da se tokom posete neće sastati sa njima jer je inicijativa prekasno stigla, ali da postoji stalni dijalog sa Ambasadom Francuske u Srbiji.

 

 

"Političke snage pa i opozicija imaju stalni dijalog sa ambasadom. Svi su bili prisutni na proslavi (Dana pada Bastilje). Jutros (15. jul) je stiglo pismo, ja nisam mogao da prihvatim, program je bio gotov", odgovorio je  Makron.

 

Predsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Djilas objavio je 16. jula na svom tviter nalogu fotografiju zahteva za sastanak sa Makronom na kojoj se vidii da je zahtev poslat 9. jula, a ne 15. jula ujutru kako je to francuski predsednik kazao.

 

Izvor: EURACTIV.rs

16.07.2019 · SRBIJA / POLITIKA / EU