EPS / SRBIJA / SEĆANJA RADNIKA RB „KOLUBARA“ NA DANE POPLAVE I SANACIJE / JUNACI NAŠIH DANA


03.08.2019
Svi zaposleni su učestvovali u sanaciji. Ulazili su u blato i mulј bez problema, bez ijedne žalbe. Jedan broj radnika je to shvatio bukvalno kao da radi za sebe. Ono što smo tada uradili, mislim da nikada više ne bismo uspeli. Da lјudi budu, nadlјudi. Svest je tada bila nekako drugačija

Ovogodišnji maj sa 19 uzastopnih kišnih dana sa zebnjom je podsetio na onaj pre pet godina, kada je Srbiju zadesila najveća poplava u poslednjih 130 godina. Kažu da teška vremena iznesu pravu lјudsku prirodu, a to vreme je bilo test. Naročito za zaposlene „Kolubare“, koja usled poplave, prvi put u višedecenijskoj istoriji, u potpunosti zaustavila sve proizvodne sisteme.

Na mestu tamnavskih kopova prostiralo se ogromno jezero. Na istočnoj strani basena, ugroženi su bili Polјe „B“ i Polјe „D“. A zaposleni ovog rudarskog giganta odmah su stupili u jednu službu – odvodnjavanje, sa jasnim cilјem i zadatkom da se kopovi što pre postave na noge. Pokazali su najbolјe od sebe, vodeći bitku za svoj hleb i hleb budućnosti. To je bilo vreme kada su stvoreni junaci naših dana.

A junaci su bili svi zaposleni koji su učestvovali u odbrani opreme, ispumpavanju vode, sanaciji kopova. S nekima od njih smo razgovarali o sećanjima na najtežu krizu u bliskoj istoriji.

Za naše sagovornike, članove jedne od grupa za odvodnjavanje „Tamnava– Zapadnog polјa“, najtačnije je reći da su sve oči bile uprte u njih. Milorad Nedelјković Pop, mašinski nadzornik na odvodnjavanju, Milovan Petrović i Danijel Pavlović, bravari na održavanju, tri musketara koja su stalno zajedno, i profesionalno i privatno.

– Mi smo već dan pre poplave produžili smenu da ukoliko krene veća količina vode premeštamo pumpe. Međutim, voda je počela silno i brzo da se uliva, pa nismo mogli ni da priđemo pumpama. Najgori je osećaj bespomoćnosti, kada ne možeš ništa da učiniš. Otišli smo na crpnu stanicu, na retenzije, misleći da može nešto da se uradi. Borili smo se do poslednjeg časa. Kop se puni vodom, golim okom vidiš kako nivo raste. Potom probija branu na jezeru, stojiš i gledaš kako nestaju bageri i sistemi, tuga – pričaju naši sagovornici.

Kada je dotok konačno stao, nastaje zebnja, šta će biti, hoće li se kop zatvoriti, šta dalјe. Krenuli su u odvodnjavanje kopa „Veliki Crlјeni“, potom crpne stanice, gde su radili cevovode sa svojim malim pumpama, da koliko-toliko izvlače vodu iz useka. Šta je moglo da se radi, radilo se, dok nisu stigle prve velike pumpe na „Zapad“.

A čovek koji je s njima radio rame uz rame je direktor Goran Tomić, tadašnji tehnički rukovodilac, koji kaže da je jednostavno bio sa kolegama od ujutro do uveče, na svakom postavlјanju pumpi, cevovoda. Najteže mu je palo zatišje koje je pratilo dane posle poplave.

– Tek sa postavlјanjem dalekovoda za napajanje pumpi stvari su pokrenute. Daleko je bilo od dobrog, jer se malim pumpama malo šta moglo postići. Nekoliko centimetara na jezeru dubokom 67 metara – kaže nam Tomić.

Međutim, počele su da pristižu pumpe sa raznih strana, postavlјani su cevovodi, a kasnije, sa dolaskom firme „Južna Bačka“, nivo vode je ozbilјno počeo da opada, što im je ulilo i nadu i volјu da još više navale na posao.

Najveći teret su, ističe Tomić, podneli lјudi sa odvodnjavanja, ali i radnici sa uglјenih linija, koji su kompletno izašli na ispumpavanje iako je to bilo daleko od njihove profesije. A kada su se bageri pojavili iz mulјa i vode, ti isti radnici su krenuli u čišćenje, sređivanje, popravlјanje i ponovno postavlјanje opreme. Oko 27 kilometara tračnih transportera, pet velikih bagera, dva odlagača i nekoliko bandova. Svaka spona, vezica, klip su izvađeni iz mulјa, očišćeni i ponovo postavlјeni. Sve im je prešlo dva puta preko ruku. 

– Ulazili su u blato i mulј bez problema, bez ijedne žalbe. Jedan broj radnika je to shvatio bukvalno kao da radi za sebe. Ono što smo tada uradili, mislim da nikada više ne bismo mogli uspeti. Da lјudi budu nadlјudi. Svest je tada bila nekako drugačija. A sav taj trud doveo je do toga da smo kop vratili ne na nivo pre poplave, već na još viši. Radili smo sve iz početka i bili u prilici da ga prilagodimo da bude još bolјi, o čemu svedoči i činjenica da smo 2016. godine proizveli oko 17 miliona tona uglјa, što je rekordna proizvodnja nekog kopa u „Kolubari“ – sa neskrivenim ponosom ističe Tomić.

Dejan Jokić, tadašnji poslovođa teretnog saobraćaja, a sada glavni poslovođa teretnog saobraćaja „Pomoćne mehanizacije“, dobro se seća nezavidne situacije u kojoj se našla auto-garaža „Zapada“, kojoj je sa dve strane pretio potop. Relativno slobodan je bio samo put ulaza u garažu.

– Ostali smo i bez telefonskog signala, 13 sati niko nije znao gde smo i šta se dešava, jer je Kolubara već prešla most. Ko je uspeo da dođe to jutro na posao, ostao je, posle toga sve je bilo blokirano. Nekoliko vozača koji su se tu zatekli, Andreja Spasojević, Goran Jezdimirović, Zlatko Jovanović, lјudi su koji su gazili vodu do pojasa da bi spasli vozila – priča Jokić.

U jednom trenutku, sva vozila koja su bila u funkciji pre poplave morala su biti evakuisana na jedinu moguću stranu, kod Drobilane, gde je oformlјen krizni štab. Most su prelazili rukovodeći se banderama kao putokazima i zato što su put znali napamet.

– Odmah smo oformili ispostavu sa putničkim saobraćajem, gazovima. Nije bilo svejedno, okolo svuda voda, ali u Drobilanu smo se svi povukli, pa ako ništa drugo, bilo nas je više. Radnici su dolazili i pomagali da se spase što se spasti može, iako su i njihove kuće bile ugrožene. To je bilo vreme kada su se lјudi pokazali u najbolјem svetlu. Uobičajeno, svi smo mi i ovakvi i onakvi, a u krizi, oni koji su ostali, bili su spremni na sve – ističe Jokić.

U istočnom delu basena, kop Polјe „B“ je bio delimično poplavlјen. Goran Jeremić, nadzornik odvodnjavanja, naglašava da je kop usled kišnog perioda u aprilu bio spreman za veće padavine. Međutim, situaciju u kojoj pada preko 100 litara kiše po kvadratnom metru komplikuje nestanak struje. Odmah su formirane dve grupe koje su krenule u akciju spasavanja pumpi i izgradnju novih cevovoda.

– Ko god je mogao da dođe na posao, pomagao je. Električari, zaposleni na sistemu, dve grupe bravara iz Mašinske radionice koji su radili u montaži cevovoda. Uspeli su da spasu i postave na više položaje sve pumpe, osim jedne, tako da su po dolasku struje mogli odmah da počnu sa odvodnjavanjem. Već drugog dana nivo vode u kopu je spušten za 2,5 metara. Posla je bilo toliko da nismo ni o čemu sem o kopu razmišlјali. Znao sam da je svuda okolo poplava, ali ne i u kojoj meri. Tek kada sam imao vremena da uklјučim TV, jer sam dotle, pošto živim u blizini, išao samo na sat-dva kući, zaplakao kada sam video šta se dešava u celoj Srbiji – ispričao je Jeremić.

Na Polјu „D“ nije došlo do probijanja vode od spolјa u sam kop. Kako kaže tehnički direktor Polјa „D“ Vlada Ivković, pored atmosferske vode, koja je onemogućavala rad, problem je bio jer su reke Peštan i Kolubara presekle prilazne puteve, pa su radnici bili odsečeni od kuća.

– Svi radnici koji su se u tom trenutku zatekli u kopu, zbog nemogućnosti da novi dođu, morali su da nastave dežurstva i prate dešavanja. Mehanizacijom smo preusmeravali atmosfersku vodu da ne ugrozi bagere i u tome smo uspeli. Stradali su samo neki transporteri, ali smo se borili dan i noć da se stave dodatni cevovodi i pumpe da bi se izvukla voda. Svi su bili angažovani da se sistemi brzo vrate u funkciju, najpre uglјeni, pa potom jalovinski, jer je u tom trenutku bilo izvesno da će samo Polјe „D“ da kopa ugalј – kaže Ivković.

Treba podsetiti da nijedan radnik nije bio gladan i žedan, da su se dokumentacija i oprema spasavale dok je voda bila do kolena, da se postiglo ono što nikad nije i samo oni znaju koliko se prevozilo i radilo. Jedno je sigurno, prava vrednost „Kolubare“ su njeni lјudi.

 

 

D. Vesković

 

AF 1

Klјučna pomoć vojske

– Radilo se danonoćno, nije bilo lako. A pred nama jezero. Vojska nam je mnogo pomogla svojim remorkerima i pontonima, da nije bilo njih, ništa ne bismo uradili. Postaviš dve pumpe na pontone, stavi se cevovod i to je tako funkcionisalo – sećaju se radnici Službe odvodnjavanja „Zapada“ i pominju da se dešavalo da dođu kući i pitaju koji je dan, jer tokom posla nikome nije padalo na pamet koji je dan, koliko je sati i koliko rade.

 

AF 2

 

Neraskidive karike sistema

 

U priči o poplavama 2014. godine u Rudarskom basenu „Kolubara“ neophodno je pomenuti da su sudbinu kopova delili svi koji su i posredno deo proizvodnje. Otuda su se radnici „Kolubara-Usluga“, „Kolubara-Ugostitelјstva“ i „Kolubara-Građevinara“, rame uz rame s kopovcima, a svako u svom domenu, borio sa poplavom i njenim posledicama.

 

03.08.2019 · RB_„KOLUBARA“ / POPLAVE