IZA IZNENADNOG INTERESOVANJA SAD ZA GRENLAND STOJI KINA


19.08.2019
Pored toga, Grenland je bogat prirodnim resursima, poput nafte, ruda i vrednih retkih elemanata koji su preko potrebni Kini, SAD i drugim ekonomija vodećim u oblasti tehnologije.

Kineske grupe koje podržava vlada u Pekingu ponudile su 2018. da izgrade tri nova međunarodna aerodroma na Grenlandu i to je bilo "zvono za uzbunu" u Kopenhagenu i Vašingtonu.

 

Kineski plan je konačno odbačen u zamenu za sredstva iz Danske i obećanu podršku iz Pentagona.

 

Trampova ideja da kupi Grenland "nije ozbiljan problem", smatra Heder Konli, stručnjak u Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.

 

Međutim, "(američka) administracija se probudila u vezi Arktika kao geostrateškog pitanja", istakla je Konli.

 

Drugi svetski rat

 

Grenland je od presudnog značaja za američku odbranu od Drugog svetskog rata, kada je bio baza iz koje su praćeni brodovi i podmornice nacista na prolasku kroz "morsku kapiju" ka severnom Atlantiku.

 

Američke vazduhoplovne snage 1943. su izgradile najseverniju vazdušnu bazu u mestu Tule na Grenlandu.

 

Baza Tule je bila ključna za vreme Hladnog rata, kao prva linija za praćenje potencijalnog ruskog napada. U bazi je 600 ljudi i danas je deo misije NATO, raspolaže satelitskim monitoringom i sistemom za otkrivanje raketa i u njoj se obave hiljade letova godišnje.

 

"Radarski sistem za rano upozoravanje na severu Grenlanda pomaže da se zaštiti Severna Amerika i ključni je deo naše raketne odbrane", rekao je Luk Kofi (Luke Coffey) iz Heritidž fondacije, preneo je AFP.

 

"Srećom, SAD su u stanju da obezbede bezbednosne interese održavanjem te vazušne baze na severu Grenlanda. Nema potrebe da kupite Grenland da bi Amerika bila bezbedna", rekao je on.

 

Agresivne Kina i Rusija

 

Konli kaže da je Vašington posle kraja Hladnog rata prestao da razmišlja o Arktiku.

 

Tada je polarni led počeo da se topi, Rusi su postali mnogo aktivniji a Kina pokušava da se postavi u regionu.

 

Američki državni sekrtar Majk Pompeo ukazao je na oživljavanje interesa SAD u govoru u Finskoj u maju, kada je optužio Kinu i Rusiju za "agresivno ponašanje" u arktičkom regionu.

 

"Region postaje arena globalne moći i konkurencije" s obzirom na obilne rezerve nafte, gasa, minerala i ribe, upozorio je Pompeo.

 

"Samo zbog toga što je Arktik divljina ne znači da treba bude i mesto bezakonja", dodao je on.

 

Međutim, Vašington nije uradio mnogo toga konkretnog, rekla je Konli. Pompeo je jedino ponudio da Stejt department pošalje diplomatu u glavni grad Grenlanda Nuk na šest meseci godišnje.

 

"Retorika i reakcija - tu postoji veliki jaz", istakla je Konli, preneo je thelocal.dk.

 

Arktički novajlija

 

Nova u regionu je Kina, koja je 2004. počela da šalje naučnike na Grenland. Zatim je jedna kineska kompanija u partnerstvu sa jednom australijskom dobila istraživačka prava za elemente "retke zemlje" u projektu Kvanefjeld.

 

U januaru 2018. Peking je najavio strategiju Polarni put svile kako bi proširio svoj "ekonomski otisak" na Arktik.

 

"Kineska uloga na Arktiku više je oko širenja njenog ekonomskog uticaja, meke moći", rekao je Kofi.

 

"Topljenje leda je u sklopu tog interesa, to je otvaranje novih ekonomskih prilika, ali i izazova. SAD su svesne toga", kaže Kofi.

 

U skladu sa obnovljenim interesovanjem, američki predsednik u septembru će posetiti Dansku a potpredsednik Majk Pens Island.

 

Konli kaže da su potrebni mnogo odlučniji potezi.

 

"Mislim da je naša pozicija na Grenlandu danas veoma snažna. Danska je neverovatno jak vojni partner SAD", rekla je ona. "Međutim, ako Grenland gleda prema Kini zbog ulaganja, hoćemo li tamo usmeriti američke investicije? Nisam videla ništa od toga", rekla je Konli.

 

Izvor: AFP/thelocal.dk.

19.08.2019 · GRENLAND / SAD / KINA