PET RAZLOGA ZA OPTIMIZAM U VEZI ŽIVOTNE SREDINE


04.09.2019
 Znaci ekološkog kraha svakim danom sve su jasniji. U nekim delovima planete uskoro neće moći da se živi od vrućine, u poplavama strada sve više ljudi, šumski požari i vreli talasi pustoše svake godine i ljudi bi uskoro mogli da budu odgovorni za najveće masovno izumiranje koje je planeta videla, čak i da dovedu u pitanje opstanak.

Mnogo toga moglo bi da bude izbegnuto ali nedostaje politička volja na međunarodnom nivou da se trend preokrene, piše briselski portal EURACTIV.com.

 

Ipak, ima razloga da verujemo da bi stvari mogle da budu bolje.

 

Među tim razlozima su sve snažnija pobuna mladih protiv politike koja zanemaruje borbu protiv klimatskih promena, rast broja vegetarijanaca i vegana, pojevtinjenje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora i novi zamah u borbi protiv klimatskih promena u EU. Razlog za optimizam je čak i povratak vukova kojih u nekim zemaljama nije bilo više od sto godina.

 

Mladi se čuju

 

Mladi ljudi širom Evrope izlaze na ulice da traže strogu klimatsku politiku. To rade već godinu dana i čini se da nemaju nameru da prestanu.

 

Protesti u školama koje je započela švedska klimatska aktivistkinja Greta Tunberg inspirisali su milione širom planete i narasli do neslućenih razmera.

 

Priključili su im se i eminentni naučnici koji ohrabruju školarce da nastave da protestuju dok građani tuže EU sudu i traže bolju zaštitu od globalnog zagrevanja.

 

Svi ti pozivi se čuju a da su ih čuli i lideri širom političkog spektra pokazali su rezultati evropskih izbora u maju.

 

Zeleni su sa izbora izašli jači i nova šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen morala je da pristane na ustupke - obećala je da će u prvih 100 dana mandata predstaviti "zeleni dogovor" i da će EK doneti zakone kako bi se do 2050. širom EU postigla "klimatska neutralnost".

 

"Najveće bogatstvo koje imamo u Evropi je to što je javnost sa nama" u vezi klimatske politike, istakao je evropski komesar za energetsku uniju Maroš Šefčovič.

 

U modi su vegetarijanci

 

Do pre samo nekoliko godina, "vegetarijanska opcija" na meniju često je uključivala ribu ili piletiu. Danas se međutim stvari shvataju mnogo ozbiljnije.

 

Gradovi širom Evrope počeli su da nude više vegetarijanskih jela ili "dan bez mesa" u javnim kantinama, npr. u školama ili bolnicama.

 

Biti vegetarijanac je velika stvar za životnu sredinu. Ukupna emisija 20 vodećih kompanija u sektoru mesa i mleka u svetu premašuje emisiju zemalja poput Nemačke, Kanade, Australije ili Britanije, pokazala su istraživanja iz 2018.

 

Na sreću, alternativa je sve više a industrija hrane bez mesa postala je biznis koji obećava. Kada su izašle na berzu ranije ove godine, akcije Bijond mita (Beyond Meat), američkog proizvođača biljnih zamena za meso, utrostručile su vrednost za samo nekoliko dana.

 

I EU zvaničnici mogu da uživaju u najboljem od vegetarijanstva. Naime, jedan veganski restoran u Briselu nedavno je proglašen najboljim u svetu.

 

Zato, zašto ne pokušati. Ako ne zbog planete, onda zbog zdravlja.

 

Izveštaj grupe eminentnih naučnika objavljen 2018. sugeriše da bi radikalni zaokret u načinu ishrane bio koristan i za prirodnu sredinu i za zdravlje ljudi i potenijalno doprineo da se izbegne 10,9-11,6 miliona prevremenih smrti godišnje.

 

Obnovljivi postali najjevtiniji energent

 

Energija iz obnovljivih izvora jevtinija je nego ikad.

 

Prema BNEF, delu Blumberga koji radi istraživanja iz oblasti finansiranja nove energije, obnovljivi su danas najjevtiniji resurs za proizvodu struje u dve trećine sveta. Do 2030. moć Sunca i vetra će "gotovo svuda potkopati postojeći ugalj i gas", navodi se u Novim energetskim perspektivama BNEF za 2019.

 

Istraživanje Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA) iz 2018. je potvrdilo taj trend. Cena struje iz vetra proizvedene na tlu pala je za 23% od 2010. dok je cena energije iz Sunca u tom periodu smanjena za 73%.

 

Taj trend će se gotovo sigurno nastaviti jer tehnologije, poput električnih baterija, postaju jevtinije, navode stručnjaci. Prema IRENA, sve tehnologije u obnovljivom sektoru biće konkurentne fosilinim gorivima do 2020.

 

I vodeće naftne kompanije shvataju da je budućnost u obnovljivim izvorima. Britanska naftna kompanija BP procenjuje da će vetar, Sunce i drugi obnovljivi do 2040. učestvovati sa oko 30% u svetskim isporukama struje. Ranije se taj udeo procenjivao na 25%.

 

Mnoge od tih vodećih naftnih kompanija počele su da diversifikuju svoje portfelje i sada ulažu milijarde u čiste tehnologije.

 

Novi zamah u EU

 

Iako se evropski lideri u junu nisu dogovorili o cilju ugljenične neutralnosti na nivou EU do 2050, taj plan nije odbačen.

 

Finska, koja trenutno predsedava EU, namerava da se time bavi i omogući dogovor do kraja godine.

 

UN pak za septembar u Njujorku planiraju klimatski samit koji bi mogao da unese novi zamah u pregovore.

 

SAD su najavile povlačenje iz Pariskog sporazuma o klimi. To je međutim doprinelo oživljavanju akcija na lokalnom nivou. Veliki podsticaj dao je milijarder i filantrop Majkl Blumberg koji je okupio grupu američkih saveznih država, gradova i biznisa u koaliciju "Još smo unutra" (We are Still In).

 

U Evropi je 210 gradonačelnika iz gradova širom kontinenta nedavno zatražilo mnogo ambicioznije ciljeve za smanjenje štetne emisije.

 

I druge lokalne i regionalne vlasti istakle su značaj klimatske situacije i podizanja svesti o tom pitanju.

 

Povratak vukova

 

Bez obzira da li ih volite ili ne, vukovi su se vratili u Evropu.

 

U Nemačkoj, gde su vukovi istrebljeni pre 150 godina, sada živi nekoliko desetina vučjih čopora.

 

Nekima od njih, Nemačka je postala mala.

 

Tako se vučica Naja smestila u istočnoj Flandriji i čeka mladunce nakon što je prešla više stotina kilometara iz Nemačke preko Holandije do Belgije. Kada je Naja 2018. stigla u Belgiju, bila je prvi vuk u toj zemlji za preko sto godina.

 

Najin slučaj nije izolovan. I populacija drugih vrsta, poput dabra i evropskog bizona, ponovo raste u Evropi i te vrste se mnogo češće primećuju u divljini.

 

Izvor: EURACTIV.com

04.09.2019 · ŽIVOTNA_SREDINA