SRBIJA / KOPAČ: SRBIJA ME NIJE ZVANIČNO OBAVESTILA DA LI JE POČELA GRADNJU TURSKOG TOKA


06.09.2019
Direktor Sekretarijata Energetske zajednice (EZ) rekao je da ne zna da li je Srbija započela radove na izgradnji gasovoda Turski tok jer nije dobio nikakvu zvaničnu informaciju. On je za agenciju Beta kazao da EZ nije dobila poziv od Srbije da prisustvuje otvaranju radova na gasovodu kojim će se ruski gas preko Turske i Bugarske dopremati u Srbiju i dalje ka Mađarskoj i drugim evropskim zemljama.

Zvaničnici Vlade Srbije su objavili da su radovi na gasovodu dugom 403 kilometra počeli u maju i najavili da će on biti u funkciji od 2020. Gasovod, kapaciteta oko 14 milijardi kubnih metara gasa godišnje, gradi kompanija Gastrans u kojoj Srbijagas ima vlasništvo od 49 a ruski Garspom 51%.

 

"U Srbiji se taj gasovod izgleda gradi mimo očiju javnosti", rekao je Kopač.

 

Istakao je da "kada se pretraži portal Srbijagasa, tamo se još nalaze refernece za gasovod Južni tok, a da nema puno detalja o tzv. Turskom toku".

 

"Isto tako ima vrlo malo informacija na sajtu Gastransa, koji je pravno lice koje treba da izgradi i upravlja Turskim tokom", rekao je Kopač.

 

Dodao je da, koliko raspolaže infromacijama, "trebalo bi da se u skladu sa rokovima gradi konekcija na turskom delu gasovoda, na kopnu, ali da u Bugarskoj radovi izgleda nisu ni počeli zbog problema sa promenom izvođača izabranih preko tendera".

 

"Mislim da su u Bugarskoj stvari zastale zbog žalbi izvođača koji je ostao bez posla", rekao je Kopač.

 

On je kazao da su radovi na delu ispod Crnog mora ka Turskoj privedeni kraju, a da je to javni podatak koji je saopštio Gasprom.

 

Na pitanje da li je EZ promenila odnos prema Odluci o izuzeću magistralnog gasovoda Turski tok iz Trećeg energetskog paketa Agencije za energetiku Srbije (AERS) za gradnju Turskog toka kroz Srbiju, nakon Mišljenja i sugestija EZ, Kopač je rekao da se "nažalost, ništa nije promenilo".

 

"Ne postoji otvorena komunikacija sa drugom stranom da se ovaj problem reši. Probalo se poslednji put krajem aprila u Beogradu, kad smo dobili određena uveravanja i saglasnost na Akcioni plan ka rešavanju ostalih problema u gasnom sektoru, ne direktno i Odluke o izuzeću Gastransa", rekao je Kopač.

 

Podsetio je da su "svi rokovi prošli, a da srpska strana nije učinila doslovno ništa da reformiše tržište gasa".

 

"Mi i dalje stojimo iza našeg mišljenja i nadamo se da će srpska strana, sebe radi, pokazati volju da sarađuje po ovom pitanju i da usaglasi svoj gasni sektor sa evropskim pravilima", kazao je Kopač.

 

Napomenuo je da predstoji i formalna sertifikacija Gastransa, u skladu s Trećim paketom i Odlukom o izuzeću, kojom se dokazuje da je operator gasovoda odvojen od drugih lica.

 

Po Trećem paketu, potrebno je, prema njegovim rečima, i mišljenje EZ kome će prethoditi analiza i tog dokumenta.

 

Kopač je podsetio da Odluka AERS nije sasvim uvažila Mišljenje EZ u delu "dugoročno izuzetog kapaciteta, nije uvažila monopolski položaj akcionara Gastransa i obezbedila razdvajanje Srbijagasa, i najvažnije, nije uvela nikakve preventivne mere protiv budućeg monopolskog udela obeju akcionara na srpskom tržištu".

 

"Da bi Odluka mogla uopšte da se donese, morali su biti ispunjeni razni kriterijumi kojim se dokazuje, na primer da će projekat povećati konkurenciju. Taj test je bio negativan, i mi smo rekli da Odluka ne može bit doneta, osim ako se svi uslovi u našem Mišljnenju ne ispune. Ne može se biti pola riba, a pola devojka", rekao je Kopač.

 

Odgovarajući na pitanje da li je Srbija započela gradnju Turskog toka sa velikim rizikom da od toga neće biti ništa, Kopač je rekao da "rizik uvek postoji, a da je to na akcionarima projekta".

 

"Oni su i tražili izuzeće da bi smanjili rizik. Da li se može desiti da se projekat gradi, a onda propadne ako me to pitate? Da. Nažalost, sve je moguće, i to nije samo vezano za ovaj projekat, već za svaki gde je tržišna perspektiva u drugom planu", rekao je Kopač.

 

On je naglasio da ne tvrdi da izgradnja gasovoda Turski tok sa aspekta sigurnosti snabdevanje nema smisla, ali da "ipak postoje mnogi rizici, mnogi na koje Srbija i ne može da utiče".

 

"Druga opcija koju je Srbija imala je konekcija sa Bugarskom, nešto manja, ali finansirana, većinom iz EU fondova", rekao je Kopač.

 

Na pitanje da li će EZ preduzeti neke kaznene mere protiv Srbije zbog toga što nije uvažila njeno mišljenje, Kopač je rekao "za sada ne".

 

"Ostavićemo široj javnosti Evrope da i ona donese svoju presudu", rekao je Kopač.

 

Izvor: Beta

 

 

06.09.2019 · TURSKI_TOK