SRBIJA / DAČIĆ: SRBIJA OTVORENA ZA SVE OBLIKE SARADNJE KOJI ĆE UNAPREDITI EKONOMIJU I REGION


07.10.2019
Šef srpske diplomatije Ivica Dačić izjavio je 7. oktobra u Beogradu da se Srbija kontinuirano dokazuje kao pouzdan partner i faktor mira, stabilnosti i saradnje u regionu, što je neizostavan uslov za ekonomski prosperitet bilo koje zemlje ili regiona. Na otvaranju 19. Ekonomskog samita Srbije, Dačič je rekao da je Srbija otvorena za sve oblike saradnje koji bi unapredili njenu i ekonomiju regiona.  

Srbija u okviru procesa regionalne saradnje i evropskih integracija ostaje dosledna evropskim vrednostima i standardima, kao i unapređenju celokupne saradnje, naročito u regionu Zapadnog Balkana i jugoistočne Evrope", naveo je Dačić.

 

Takođe, kako je dodao, "uključivanjem u projekte od regionalnog i globalnog značaja poput inicijative Pojas i put, ali i druge forme ekonomske integracije, želi da doprinese još boljem umrežavanju sa partnerima koji dele njene vrednosti i ciljeve".

 

 

Prema Dačićevim rečima, kroz saradnju, kako sa drugim zemljama, tako i sa međunarodnim organizacijama i regionalnim inicijativama, Srbija daje svoj doprinos globalnoj stabilnosti i najznačajnijim globalnim projektima poput Agende održivog razvoja UN do 2030. godine.

 

U uvodnom izlaganju Dačić je naveo i da su "ekonomski rast i makroekonomska stabilnost uz puno poštovanje principa održivog razvoja, jedan od ključnih, ako ne i najznačajniji prioritet vlade Srbije".

 

On je rekao da istrajavanjem na strukturnim reformama, stabilnoj fiskalnoj politici i promociji investicija, vlada Srbije nastoji da održi i unapredi kvalitetno i privlačno poslovno okruženje koje će stimulisati, kako inostrane, tako i domaće kompanije da ulažu u projekte u Srbiji.

 

Dačić je kazao i da se "značajni napori ulažu i u osavremenjivanje i pojednostavljenje sistema upravljanja na svim nivoima državne uprave uvođenjem digitalizacije kako bi privredni subjekti što lakše obavljali svoje delatnosti".

 

Šef srpske diplomatije ukazao je i da je aktuelna ekonomsko-politička situacija u svetu izazov za razvoj i stabilnost većine zemalja.

 

Ekonomske nestabilnosti, vojni sukobi, prirodne nepogode i migrantska kriza, kako je naveo, samo su neki od faktora koji se moraju uzeti u obzir kada se razgovara o budućim strategijama, koje pored modaliteta za prevazilaženje poteškoća, treba da sadrže i konkretne ideje za rešavanje tih pitanja na globalnom i lokalnom nivou.

 

Teme dvodnevnog Ekonomskog samita Srbije su strategija za ostvarivanje privrednog rasta u narednoj deceniji, jačanje bankarskog sistema, pristupanje Srbije EU i perspektive Unije u svetlu Bregzita, energetska saradnja i stabilnost jugoistočne Evrope, odliv radne snage, digitalizacija poslovanja.

 

Organizator skupa je grčka TGI Grupa a pokroviteji Privredna komora Srbije, Udruženje poslovnih žena Srbije, Savet stranih investitora i udruženje Confindustria.

 

Srbija potrebna široka javna debata o razvojnim prioritetima

 

Predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht izjavila je na skupu da je Srbiji neophodna široka javna debata o razvojnim prioritetima u koju treba uključiti sve u državi, kao i ljude u dijaspori, a jedan od ciljeva bi trebalo da bude i zaustavljanje egzodusa mladih iz zemlje.

 

"Najozbijniji problem Srbije i celog regiona jeste taj što se teško uspostavlja društveni konsenzus o tome kuda hoćemo da idemo, koja je naša razvojna perspektiva i na šta se treba fokusirati", rekla je Liht na Ekonomskom samitu.

 

Složila se da je demografski problem zemlje najozbiljniji, ali da je usko vezan za perspektivu, "jer u situaciji u kojoj se ne razgovara i ne vidi put razvoja, mladi ljudi u globalizovanom svetu gube perspektivu i nastaje egzodus".

 

"Odlaženje i migracije su normalan proces, ali nije normalno da svako ko postiže određen uspeh ima ideju da napusti ovu zemlju", rekla je ona i ocenila da se nije normalno da se tome decenijama ne posvećuje pažnja, odnosno da se nije na vreme razgovaralo o odlivu mozgova i radne snage.

 

Naglasila je da je razvoj tema koja mora da se razmatra svuda, ali da društvena debata o tome treba da se vodi sa manje strasti nego što je to slučaj s dnevnom politikom, a sa mnogo više pameti.

 

Liht je navela da ne postoji jasna ideju kuda Srbije stremi, iako je članstvo u EU strateški prioritet, ocenivši da nije se dovoljno radilo na postizanju konsenzusa o tome.

 

"Veliki je problem je to što ne razgovaramo o razvoju. Ne može put ka EU da zameni razvojnu perspektivu. Ta vrsta neosmišljene politike razvoja strahovito pogađa ne samo glavni grad i velike gradove, nego Srbiju kao takvu", kazala je Liht i dodala da je upravo drugi veliki problem centralizovana država.

 

Rekla je da mladi ljudi sve više odlaze iz malih mesta u Srbiji i posetila na istraživanje prema kome će Srbija za 20 ili 30 godina kao država biti konecentirani u tri-četiri veća grada, što će zemlju ugroziti na sve načine, pre svega ekonomski i bezbednosno.

 

Založila se i za veće ulaganje u obrazovanje, jer je, kako je naglasila, obrazovanje ne predstavlja trošak, već najbolju i najdugoročniju investiciju koju država treba da preduzme da bi očuvala sebe i svoj razvojni potencijal.

 

Osnivač Centra za napredne ekonomske studije Kori Udovički ocenila je da je u Srbiji sačuvan mali broj stručnih ljudi koji su u svakoj državi kapacitet za razvoj, navodeći i da još nema jasnog društvenog plana kako unaprediti ukupnu produktivnost zaposlenih u Srbiji.

 

"Danas imamo moderan, efikasan deo privrede koji odgovara razvijenim zemljama sa većim BDP-om, ali koji broji 300.000 do 400.000 ljudi zaposlenih u modernim firmama, koje su uglavnom locirane u Beogradu i Novom Sadu", navela je Udovički.

 

Ona smatra da je zabrinjavajuće što oko 1,2 miliona ljudi u Srbiji rade na selu, u malim firmama, ali i industriji na maraginalnim i vrlo nisko produktivniim poslovima, na pozicijama koje ne stvaraju dodatnu vrednost.

 

Navela je da oko 150.000 zaposlenih koji rade u javnim preduzećima uglavnom nisu produktivni, dok oko pola miliona ljudi radi u prehrambenoj industriji "koja nije prva liga".

 

Udovički je ukazala i da su visokoproduktivne firme došle u Srbiju u ranoj tranziciji, da se Srbija jeste transformisala, ali i da je istovremeno izgubila, jer trenutno nema mogućnost za ponovno stvaranje kapaciteta za ljude na niskoproduktivnim poslovima, u firmama koje tehnološki mogu da napreduju.

 

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši guverner Narodna banke Srbije, Dejan Šoškić, podsetio je da Srbija ulazi u malu grupu zemalja koje danas imaju manji BDP, nego što su imale pre 30 godine, navodeći da "pravi zamajac privrednog rasta leži u domaćim privatnin investicijama".

 

"Zbog toga domaći privrednik mora da bude ohrabren da investira", rekao je on i dodao da je važno da privrednici veruju u fer-plej na tržištu, kao i u sposobnost pravosudnog sistema da zaštiti ulaganje.

 

Istakao je da je da je za rast srpske privrede važno i da mikro, mala i srednja preduzeća lakše dolaze do finansijske podrške, kao i da obrazovni sistem odgovara zahtevu tržištu rada.

 

Izvor: Beta

07.10.2019 · SRBIJA