SRBIJA / POČINJE IZRADA TREĆE STRATEGIJE REFORME JAVNE UPRAVE


23.10.2019
Ministar državne uprave i lokalne samouprave Srbije Branko Ružić izjavio je 23. oktobra da počinje izrada Strategije reforme javne uprave od 2021. do 2030. godine, što predstavlja nastavak dosadašnje modernizacije javne uprave, kojoj će i dalje u fokusu biti državna administracija kao servis građana.

Ružić je, na inicijalnom skupu za izradu tog dokumenta koji će finansijski i stručno pomoći EU, rekao da Strategija treba da poboljša iniciranje javnih politika, upravljanje javnim finansijama i ljudskim resursima, kao i da omogući bolje pružanje usluga građanima.

 

Podsetio da je ovo treća strategija za javnu upravu i ocenio da će sve do sada urađeno u reformi javne uprave biti dobra osnova za dalje poboljšanje.

 

Ružić je dodao da će se paralelnio raditi i na akcionom planu, kao pratećem dokumentu Strategije, koji će važiti do 2025. godine.

 

Po njegovim rečima, do sada su napravljeni veliki pomaci kod uvođenja novih kompetencija i vrednovanja rada državnih službenika, ocenjivanja i nagrađivanja, osnovana je Nacionalna akademija za javnu upravu, kao centralna institucija za obuku službenika i na nivou države i na lokalnom.

 

"Do sada smo uspeli da državnu upravu kreiramo kao servis građana. Mnoge evidencije su digitalizovane, omogućeno je mnogo elektronskih servisa, a 320 organa i institucija razmenjuje podatke iz službenih evidencija preko sistema eZUP, umesto građana", rekao je Ružić.

 

Dodao je da su doneti ključni zakoni koji su pomogli efikasniji rad javne uprave: o opštem upravnom postupku, o inspekcijskom nazoru, o eUpravi. Počela je i realizacija projekta "jedinstvenih upravnih mesta" od kojih je prvo otvoreno pre mesec dana u Lazarevcu.

 

Naveo je da su povećane mogućnosti da građani učestvuju u kreiranju javnih politika na svim nivoima vlasti što je omogućeno zakonima o državnoj upravi i lokalnoj samoupravi. Na primer, građani na nivou opštine odlučuju o nameni investicionog dela budžeta.

 

"Reformu javne uprave se ne radi zbog ulaska u EU, već zbog interesa države i građana. Zato je važno da se tome posvetimo i da ne obraćamo pažnju na političke implikacije koje bi mogle da služe samo kao argument da nešto nismo završili", kazao je Ružić.

 

On je istakao i da ima još dosta da se radi na poboljšanju javne uprave, a kao jedan od izazova naveo dvostruko vođenje procedura - i u paprnoj i u digitalnoj formi, koje usporava rad službenika na pružanju usluga građanima.

 

Šef Sektora za saradnju Delegacije EU u Srbiji Ingve Engstrom kazao je da je reforma javne uprave jedan od prioriteta u pristupnim pregovorima sa EU.

 

Kako je objasnio, "uvođenje savremene javne uprave je preduslov za demokratsko upravljanje državom, zasnovano na principima vladavine prava, ali i preduslov za privredni razvoj".

 

On je pohvalio dosadašnju reformu javne uprave u Srbiji koja je, dodao je, postigla dobre rezultate u oblasti javnih politika, ljudskih resursa, upravljanje javnim finansijama i pružanju uslugama i ima vodeće mesto u regionu.

 

"Srbija lepo napreduje, ali to ne znači da je sve urađeno, jer je to dug proces. Sada je trenutak kada javna uprava Srbije treba da uloži dodatne napore u vezi sa već usvojenim propisima i poradi na jačanju kapaciteta uprave uz informisanju građana o njihovim pravima", kazao je Engstrom.

 

Dodao je da će EU nastaviti da podržava reformu javne uprave u Srbiji i finansijski i stručno.

 

Pomoćnik ministra za evropske integracije Branko Budimir naglasio je da je reforma javne uprave "fundamentalna reforma koja je pretpostavka za efikasno sprovođenje svih ostalih reformi i strategija" i da je to prioritetna oblast u procesu priključivanja EU.

 

"Sprovođenje reforme javne uprave je zato zahtevno i izazovno i administrativno i finansijski", kazao je on i dodao da je zbog toga važna podrška partnera iz EU.

 

Pomoćnica ministra finansija Verica Ignjatović podsetila je da je da Program reforme upravljanja javnim finansijama, kao deo reforme javne uprave, usvojen 2015. i da traje do 2020.

 

"U toj reformi se prati čitav budžetski ciklus. U svim segmentima koje obuhvata reforma javnih finansija postignut je napredak, poput unapređenja kredibiliteta makroekonomskih prognoza, srednjoročno planiranje budžetskih korsnika, unapređenje programskog budžetiranja, transformacija poreske uprave, poboljšanje finansijske kontrole javnih sredstava, javnih nabavki i unapređenja nadzora i kontrole javnih sredstava, uz podršku Državne revizorske institucije i Skupštine Srbije", rekla je ona.

 

Kako je navela, pokazatelj tih reformi je smanjenje javnog duga, koji je u vreme usvajanja programa bio 71,2 odsto BDP, da bi u avgustu ove godine iznosio 51,9% BDP, uz suficit u budžetu u posleđe tri godine i u devet meseci 2019.

 

Izvor: Beta

23.10.2019 · STRATEGIJA__REFORME_JAVNE_UPRAVE