EU I ZAPADNI BALKAN: POVLAŠĆENO PARTNERSTVO ILI EVROPSKI EKONOMSKI PROSTOR


28.10.2019
Tvrdnje o francuskim diplomatskim konsultacijama među partnerima u EU da se zemljama Zapadnog Balkana ponudi najpre "posebno povlašćeno partnerstvo" umesto članstva nisu mogli da potvrde zvaničnici u Savetu ministara EU u Briselu. To se nezvanično čulo u kuloarima poslednjeg susreta vođa EU, ali izvori u Savetu ministara Unije su agenciji Beta preneli da zvanično o tome nema nikakvih saznanja, iako već neke članice EU traže da se o odlaganju datuma pregovora sa Skopljem i Tiranom ponovo razgovara na samitu EU u novembru.  

Prema navodima nekih balkanskih medija, Pariz predlaže da se zbog nedelotvornog i sporog procesa proširivanja, partnerima sa Zapadnog Balkana umesto izgleda za članstvo u neko dogledno vreme ponudi da EU svima u regionu odobri pristup tržištu Unije, uz finansijsku podršku i podsticaje za evropske reforme.

 

Francuska i još nekoliko članica Unije smatraju da bi ceo proces proširivanja trebalo potpuno preobraziti jer su ubeđene da već i sadašnji pregovori o članstvu sa Srbijom i Crnom Gorom pokazuju da započinjanje pregovora uopšte ne jamči da će nužne reforme biti opipljivo sprovedene.

 

Štaviše, Francuska je preko svog ambasadora u Skoplju predočila i da su letos Severnoj Makedoniji davana lažna obećanja da će biti nagrađena datumom za Prespanski dogovor s Atinom, ističući da su evropski program i ciljevi odvojeno, "drugo pitanje", da su "u pitanju politički razgovori za budućnost EU".

 

Francuski predsednik Emanuel Makron je izgleda naišao na razumevanje još nekih članica EU kad je svojevremeno ocenio da se EU najpre mora temeljito preurediti, zbiti i ojačati da bi njene institucije bile u stanju da prime nove članice.

 

Makron je spomenuo i "EU u tri brzine", u kojoj bi verovatno mesto za Zapadni Balkan bilo u drugoj ili trećoj "brzini-krugu", a predočio je i da sama EU teško može da se preobrazi u roku manjem od desetak-petnaest godina.

 

On je nedavno ponovio da EU ujedno mora da se snažno angažuje ekonomski, ulaganjima i u kulturu i obrazovanje da bi učvrstila svoj uticaj u regionu.

 

Da se razmišljanja i razgovori o tome kakva je "evropska budućnost Zapadnog Balkana" vode u kuloarima i diplomatijama EU posredno potvrđuje i analiza berlinskog instituta Evropska strategijska inicijativa (ESI) u kojoj se zaključuje da se umesto "povlašćenog partnerstva" (što je Berlin nudio i Turskoj pre desetak godina) zemljama Zapadnog Balkana treba ponuditi da uz reforme, prelazno razdoblje i finansijsku podršku postepeno budu ugrađeni u Evropski ekonomski prostor (EEP).

 

Članice tog prostora, Norveška, Island i Lihtenštajn su deo jedinstvenog slobodnog tržišta EU, na uzajamno zadovoljstvo i korist obe strane, a Evropski ekonomski prostor, bivša EFTA, bio je i velika pripremna radionica za ulazak u EU više sadašnjih članica Unije.

 

ESI zaključuje da je "sada jasno da je pukla nužna jednoglasnost oko budućeg proširivanja Unije… kao i da će samo dalje razmimoilaženje izazivati stavljanje rampe na budući prijem novih članica".

 

Evropska komisija i partneri u EU zato moraju naći odmah jasno rešenje, ističe berlinski institut i ukazuje na to da bi ulazak u EEP za zapadnobalkanske zemlje značio upravo opipljive reforme koje vode članstvu u Uniji.

 

EEP je utemeljen na slobodi prometa robe, ljudi, usluga i kapitala, uz standarde konkurentnosti, državnih subvencija, zaštite potrošača, ekologiju, statistiku, što je bitan deo propisa same EU.

 

ESI zaključuje da, ako svaka od zapadnobalkanskih zemalja sprovede ove zahtevne reforme za ulazak i po uključivanju u EEP, "onda bi bilo u istinskom interesu EU da ih pomogne finansijski, nepovratnim sredstvima i investicijama".

 

Berlinski institut smatra da to može biti ozbiljna i realistična vizija i za 2020. godinu, kad nova Evropska komisija preuzima dužnosti, a Unijom predsedavaju Hrvatska i Nemačka.

 

Izvor: Beta

 

28.10.2019 · ZAPADNI_BALKAN